ŽITOPEK A.D.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DELATNOST POLJOPRIVREDE, PREHRAMBENE, DUVANSKE INDUSTRIJE I VODOPRIVREDE SRBIJE

2011-05-12T17:19:00.000+03:00

- analiza

ugovorenih nivoa prava u odnosu na Zakon o radu –

Nakon dugotrajnih pregovora, koji su trajali više godina, dana 09. februara 2011. godine, zaključen je, na period od tri godine, Poseban kolektivni ugovor za delatnost poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor). Posebnim kolektivnim ugovorom ugovoren je ujednačen minimum prava za zaposlene koji će morati da, poštuju svi poslodavci koji posluju u delatnostima obuhvaćenim ovim kolektivnim ugvorom.

Posebnim kolektivnim ugovorom je, u odnosu na Zakon o radu, ispoštovan osnovni princip da se kolektivnim ugovorom ugovara veći nivo prava od prava utrvđenih Zakonom. Značajno je, isto tako, da su određena prava čiji nivoi nisu definisani samim Zakonom o radu (regres, topli obrok, elementi zarade) utvrđeni ovim kolektivnim ugovorom.

U Opštim odredbama sindikatima, potpisnicima kolektivnog ugovora, se otvara mogućnost da štite i prava zaposlenih koji kod poslodavca nemaju zaključen kolektivni ugovor, ili nisu članovi Sindikata (potencijalno novi članovi), tako što imaju pravo da uvidom u opšti akt provere da li su njihova prava utvrđena ispod minimuma prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni, po Zakonu o radu, ostvaruju prava iz radnog odnosa danom stupanja na rad, što se utvrđuje u samom Ugovoru o radu. Ukoliko ne stupi na rad danom utvrđenim Ugovorom o radu smatra se da nije zasnovao radni odnos. Članom 7. Kolektivnog ugovora utvrđeni su opravdani razlozi, o kojima je zaposleni dužan da odmah obavesti poslodavca, zbog kojih je zaposleni sprečen da stupi na rad određenog dana, a koji mu omogućavaju da prestankom navedenih razloga, započne sa radom.

Za zaposlene koji prvi put zasnivaju radni odnos, u svojstvu pripravnika, utvrđena je maksimalna dužina trajanja pripravničkog staža, po stepenima obrazovanja.

Zakonom o radu utvrđeni su slučajevi kada poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada. Ćlanom 13. Kolektivnog ugovora navedeni su precizno slučajevi u kojima poslodavac može zaposlenom, za vreme trajanja radnog odnosa, da ponudi premeštaj na druge poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme za koje je zasnovao radni odnos.

Poslodavac je obavezan da u slučaju uvođenja prekovremenog rada obavesti zaposlenog, po pravilu, najkasnije 24 časa pre otpočinjanja takvog rada kada je neophodno da se završi proces rada, ali je pri tom neposredni rukovodilac dužan da vodi računa ne samo o potrebi procesa rada, već i o interesima i obavezama zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom su utvrđeni kriterijumi i broj dana za svaki kriterijum za uvećanje prava na godišnji odmor, koji po svim kriterijumima iznosi 25 radnih dana, a za muškarce sa 35 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života i ženu sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života – 30 radnih dana. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde i veća prava i drugi kriterijumi uvećanja, ali nikako manja. Takođe je značajno da zaposleni koji se za vreme korišćenja godišnjeg odmora razboli ima pravo da po prestanku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 8 radnih dana u toku kalendarske godine (po Zakonu -7) . Slučajevi korišćenja plaćenog odsustva i visina prava usaglašena je sa Opštim kolektivnim ugovorom.

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu definisana je ovim Kolektivnim ugovorom. Navedene su kako obaveze poslodavca, tako i obaveze zaposlenih – pravo zaposlenog da odbije da radi ako nisu sprovedene propisane mere bezbednosti; pravo premeštaja na druge poslove dok se ne obezbede sigurni uslovi rada uz pravo na zaradu koja ne može biti niža od prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca; pravo da napusti radno mesto u slučaju neposredne opsanosti po život i zdravlje kada ne odgovara za štetu koju time prouzrokuje poslodavcu, niti čini povredu radne obaveze; utvrđeno je pravo zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom , invalida rada i profesionalno obolelih na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju u banjsko- klimatskim lečilištima; precizno definisan način izbora predstavnika zaposlenih i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i njihove nadležnosti. Posebna novina je da je ovim Kolektivnim ugovorom utvrđeno pravo na plaćeno odsustvo predstavniku zaposlenih za obavljanje poslova vezanih za bezbednost i zdravlje na radu i pravo na naknadu zarade za te sate.

U oblasti Zarada, naknada zarada i drugih primanja treba posebno istaći da su, u skladu sa članom 107. stavom 2. i 3. Zakona o radu Kolektivnim ugovorom utvrđeni elementi zarade, što je izuzetno značajno, jer za sve zaposlene u delatnostima obuhvaćenim ovim Kolektivnim ugovorom stvara jednake polazne osnove i garantuje minimum prava na osnovne zarade po stepenima obrazovanja. Ugovoreno je da su elementi osnovne zarade – osnovna zarada za najjednostavniji posao, koja se ugovara za period od šest meseci. Ovim kolektivnim ugovorom ugovorena je visina osnovne zarade za najjednostavniji posao (za koeficijent 1) u visini minimalne zarade, utvrđene u skladu sa Zakonom (trenutno ona iznosi 95 dinara po radnom času u neto iznosu, odnosno 16 530 dinara za pun fond od 174 časa). Osnovna zarada za najjednostavniji posao se množi koeficijentom posla i časovima provedenim na radu. Kolektivnim ugovorom je utvrđen raspon koeficijenata po grupama poslova i time zaštićeni zaposleni da se kolektivnim ugovorima kod poslodavca ne mogu utvrditi koeficijenti za obavljanje poslova određenog stepena stručnosti u manjem iznosu od iznosa utvrđenog ovim Kolektivnim ugovorom. Takođe, osnovna zarada za najjednostavniji posao se ne može kod poslodavaca ugovoriti u iznosu nižem od iznosa utvrđenog ovim Kolektivnim ugovorom, niti u periodu dužem od šest meseci. Koeficijenti posla moraju opštim aktom kod poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) da se utvrde za sve poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (naglašavamo - koeficijenti se ne mogu utvrđivati pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, jer čine jedan od elemenata osnovne zarade, koji se ugovaraju). Takođe su utvrđeni elementi za uvećanje osnovne zarade po osnovu radnog učinka, s tim da je definisano da će se u kolektivnim ugovorima kod poslodavca oni precizno klasifikovati, opisati i kvantifikovati. Korekcija zarade po osnovu elemenata radnog učinka može iznositi do 20% (plus ili minus).

U odnosu na Zakon o radu ugovoreno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu: rada na dan državnog praznika za najmanje 120% od osnovice(110%); za rad noću – najmanje 30% od osnovice (26%); minuli rad – 0,5% (0,4%), s tim da se opštim aktom kod poslodavca mogu utvrditi i veći iznosi, izraženi u procentima, uvećanja zarade.

Ugovorena je mogućnost isplate 13 plate po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, koja ne može da bude viša od 100% novembarske zarade kod poslodavca, kao i dobit u iznosu do 10% neto dobiti po godišnjem obračunu, pri čemu se učešće svakog zaposlenog u dobiti utvrđuje na osnovu učešća njegove godišnje zarade u ukupnoj godišnjoj masi zarada.

Kolektivnim ugovorom regulisano je pravo na naknadu zarade u visini najmanje 65 % osnovice za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili naredbom nadležnog organa poslodavca, kao i za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog. (Zakonom 60%)

Značajno je, kod naknade troškova, da je ugovorena, u visini od 3% dnevno, od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, naknada troškova smeštaja i ishrane za vreme rada i boravka na terenu (terenski dodatak).

Naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) ugovorena je u visini od najmanje 20% minimalne zarade (za 174 časa) utvrđene na mesečnom nivou za pun fond časova, uvećane za pripadajuće poreze i doprinose – po sadašnjoj vrednosti minimalne zarade - 3 306 dinara.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora ugovoren je najmanje u visini minimalne zarade, a isplaćuje se jednokratno ili u mesečnim iznosima, najkasnije do 31.12. tekuće godine.

Kod drugih primanja poslodavac je dužan zaposlenom da isplati otpremninu za odlazak u penziju najmanje u visini njegove tri prosečne zarade; naknadu troškova pogrebnih usluga članovima uže porodice (bračni drug i deca) u slučaju smrti zaposlenog ili zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice u visini realnih troškova pogrebnih usluga; jubilarnu nagradu najmanje u visini 50% prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi isplati; poklon deci zaposlenih za Novu godinu ili Božić starosti do 15 godina.

Višak zaposlenih – regulisani su kriterijumi za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorm , s tim što se rezultati rada utvrđuju u periodu od 6 meseci pre donošenja progama ( po OKU 1 godina). Zaštićene kategorije zaposlenih, koji ne mogu biti proglašeni tehnološkim viškom, bez njihove saglasnosti su - invalid rada koji je invalidnost stekao radom kod poslodavca; zaposlena sa 30, odnosno zaposleni sa 35 i više godina staža osiguranja; samohrani roditelj sa detetom do 7 godina života i roditelj sa detetom sa posebnim potrebama. Visina otpremnine ugovorena je u iznosu višem od iznosa utvrđenog Zakonom o radu – Zakonom je utvrđena visina u iznosu od 1/3 zarade zaposlenog za prvih 10 godina, onosno 1/4 za ostale godine preko 10 godina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a Kolektivnim ugovorom ugovorena je visina otpremnine u iznosu koji ne može biti niži od jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a koja ne može biti niža od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici ( po podacima za decembar 2010. godine – 27 474 dinara bruto).

Uslovi za rad Sindikat ugovoreni su, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom, s tim što je ugovoreno da je ovlašćeni predstavnik zaposlenih, koji uživa posebnu zaštitu, pored predstavnika utvrđenih članom 188. Zakona o radu, i predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Predstavnik zaposlenih, za vreme važenja Opšteg kolektivnog ugovora uživa zaštitu 2 godine po prestanku funkcije, a eventualnim prestankom važenja OKU – godinu dana.

Po stupanju na snagu Kolektivnog ugovora potpisnici će oformiti Odbor za socijalni dijalog delatnosti poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, koji će biti obavezan, da najmanje jednom u šest meseci razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i međusobne odnose i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.

23.02.2011

Закон о привредним друштвима

2010-09-14T18:25:00.000+03:00

ИНДИВИДУАЛНА И ДЕРИВАТИВНА ТУЖБА
Индивидуална тужба ортака, члана и акционара
Члан 40
(1) Ортак, члан или акционар привредног друштва има право да поднесе индивидуалну тужбу у своје име против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом дужности утврђених у складу са овим законом.
(2) У случају ортачког друштва, дужности према друштву су истовремено и дужности према ортацима друштва, ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.
(3) Тужбу из става 1. овог члана подноси једно лице у своје име или више лица која делују заједно у њихово име.
Деривативна тужба командитора, члана и акционара
Члан 41
(1) Командитор командитног друштва, члан друштва с ограниченом одговорношћу или акционар акционарског друштва, имају право да поднесу тужбу у своје име а за рачун друштва против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона, ради накнаде штете проузроковане привредном друштву од стране тих лица повредом дужности које имају према друштву у складу са овим законом (у даљем тексту: деривативна тужба).
(2) Деривативну тужбу може да поднесе само командитор, члан или акционар ако су испуњени следећи услови:
1) ако има својство командитора, члана или акционара у време подношења тужбе или ако то својство стекне по основу прибављања удела или акција од лица које је имало то својство у време подношења тужбе;
2) ако поседује уделе или акције у привредном друштву који представљају најмање 5% основног капитала друштва, у ком случају се њихови удели или акције рачунају заједно;
3) ако је пре подношења тужбе писаним путем захтевао од привредног друштва да поднесе тужбу а тај захтев је одбијен односно по том захтеву није поступљено у року од 30 дана од дана подношења.
(3) Захтев из става 2. тачка 3) овог члана подноси се у командитном друштву свим комплементарима, у друштву с ограниченом одговорношћу и акционарском друштву директору или члановима управног одбора или другим лицима која имају овлашћење да поднесу тужбу.
(4) Лица из става 2. овог члана дужна су да уз деривативну тужбу приложе и доказе да су претходно предузела радње из става 2. тачка 3) овог члана.
(5) Поступак по деривативној тужби не може бити окончан вансудским путем.
(6) Остварена накнада штете по деривативној тужби припада привредном друштву, а лице које је поднело тужбу има право на накнаду трошкова.
(7) Одредбе ст. 1. до 6. овог члана не примењују се на ортачко друштво, осим ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.
Истовремена индивидуална и деривативна тужба
Члан 42
У случају истовременог подношења индивидуалне и деривативне тужбе, подносилац тужбе може водити истовремено оба судска поступка и у том случају ограничења из члана 41. овог закона не примењују се на индивидуалну тужбу.

Zašto radnici akcionari ne bi trebalo da prodaju svoje akcije

2010-09-14T17:20:00.001+03:00

Apologeti liberalne tržišne privrede već dvadeset godina propagiraju i sprovode svoju neoliberalističku ekonomsku koncepciju na ovim prostorima. Njihovi predstavnici drže ključne pozicije u većini stranaka, ali i u državnoj vlasti. Osnovni njihov stav mogao bi se svesti na to da je sve za prodaju, da sve treba izneti na tržište kako bi dobilo tržišnu verifikaciju, pa ako tamo ne uspe, ne treba ni da postoji. Ne interesuje ih o kakvom se tržištu radi (da li to tržište ima socijalne, moralne, etičke, ekološke okvire i ograničenja), a ono što se prodaje mimo tržišta i po osnovu raznih monopola i sprega sa vlašću se takođe ne uzima u razmatranje. Po njima, ljude treba uputiti na tržište i reći im da je tamo njihova sudbina. Da jedino tamo treba i može uspeti. Da treba prodati (robu, svoj rad, usluge, svejedno) ili propasti.
S druge strane, ti isti propagatori tržišnog neoliberalizma primaju zarade iz budžeta ili su se prikačili na taj isti budžet kao instituti, službe, agencije, konsultantske kuće, paradržavna tela itd., te van tržišta uživaju u stečenim privilegijama, iz para poreskih obveznika, a kada su, eventualno na tržištu, svojim stavovima i radom udvaraju se krupnom kapitalu koji ih takođe finansira.
Neprekidnom trgovinom na »slobodnom« tržištu i zaradom na razlici u ceni bave se sada novopečeni bogataši, mešetari, trgovci, berzanski posrednici, ljudi na margini društva, oni iz kriminalnog miljea. Predmet njihovog interesovanja nije upotrebna vrednost nekog proizvoda, nepokretnosti ili preduzeća, već njihova tržišna vrednost. U jednoj fazi razmišljaju o tome šta bi mogli da kupe (ili pronevere, odnosno ukradu). U drugoj fazi im je preokupacija kako bi mogli dobro da unovče ono što trenutno imaju u posedu. U trećoj fazi – kako da investiraju novac da bi zaradili u narednom kupoprodajnom ciklusu. Ovakvim ponašanjem ulazi se u začarani krug društvene, duhovne i moralne bede ali materijalnog blagostanja za pojedince koji se time bave. U tom krugu za celu društvenu zajednicu nema napretka. Nažalost, ova kupoprodajna manija uzima sve više maha, te se širi i među radnicima i građanstvom sa kobnim posledicama za budućnost.

Koliko vredimo

Radnici, kao novopečeni akcionari, nastoje u prvom redu da utvrde koliko vrede akcije koje su stekli u procesu privatizacije. Pri tom je prisutno pogrešno uverenje da tržišna cena akcije zavisi od vrednosti imovine koju jedno akcionarsko društvo ima, te se vrše razne procene vrednosti imovine društva, radi utvrđivanja vrednosti akcija. U uslovima tržišne privrede, kada akcionarsko društvo nije pred stečajem ili likvidacijom to, međutim, nije tako. Realna tržišna vrednost akcija u redovnim okolnostima predstavlja kapitaliziranu dividendu po opštoj bankarskoj kamatnoj stopi. Cena akcije se tada dobija stavljanjem u odnos ostvarene dividende sa kamatnom stopom. Tako se dolazi do iznosa koji, uložen u banku, daje kamatu u visini dividende na taj iznos. Na primer, ako je dividenda po jednoj akciji 10 evra a bankarska kamatna stopa 5%, tržišna cena akcije bi bila (10:5)x100=200 evra. Ovaj iznos uložen u banku daje kamatu od 10 evra godišnje, koliko je i visina dividende. To je cena akcije na stabilnom tržištu, sa konstantnim stopama prinosa, na kojem se može govoriti o sigurnosti uloga.
U našim uslovima, međutim, dividende po pravilu nema. U ovakvim okolnostima se može govoriti samo o špekulativnoj ceni akcije, o ceni koju akcija može ostvariti u budućnosti, u nekom narednom trenutku kada akcionarsko društvo bude ostvarivalo prihod u vidu dividende. Takva cena akcije, koja se ne zasniva na profitu, odnosno na dividendi, uključuje u sebe samo neto vrednost imovine akcionarskog društva. Potencijalni kupac paketa akcija društva, koji država ili radnici nude na prodaju, polazi upravo od te špekulativne cene akcija zasnovane na mogućoj budućoj dividendi, ili od vrednosti nepokretnosti i drugih osnovnih sredstava društva, u slučaju njihove planirane prodaje i likvidacije društva. Procenom vrednosti imovine, radi utvrđivanja cene akcija društva, radnici prihvataju mogućnosti da će novi većinski vlasnik prodati imovinu društva kako bi povratio uloženi kapital i zaradio, tj. dozvoljavaju i tu mogućnost, jer procenu vrednosti imovine vrše upravo da bi dokazali da i plaćanjem veće cene akcija novi vlasnik može zaraditi. S druge strane, međutim, radnici ne uzimaju u obzir da će, u tom slučaju, oni ostati bez posla, što je logična posledica rasprodaje imovine društva. Naravno, kupac može biti zainteresovan i samo za uklanjanje konkurenta i preuzimanje tržišta, u kom slučaju radnici koji su prodali svoje akcije takvom kupcu kao većinskom vlasniku takođe ostaju bez posla.
Akcije, međutim, daju i druga prava, a ne samo pravo raspolaganja tom hartijom od vrednosti. Bez vršenja tih drugih prava tržišne vrednosti akcije u stvari ne bi ni bilo. Ta

druga prava su pravo na dividendu, kao imovinsko pravo, ali i pravo na upravljanje i na informisanje o poslovnim performansama društva, kao lična prava. Uspešno vršenje ličnih prava radnicima, kao akcionarima, donosi profit, obezbeđuje im sigurnost radnog mesta, kao i opstanak društva, odnosno firme. Odnos prema ovim pravima pokazuje koliko radnicima znače firma i radno mesto koje imaju, u kojoj meri su radnici međusobno solidarni, da li su spremni da se udruže i

da se bore za svoja prava, kao i dabudu članovi zajednice koju predstavlja radnički i akcionarski kolektiv. Gledajući dugoročno, akcije radnicima vrede sve dok ih drže u svom posedu, jer na osnovu njih obezbeđuju sigurnost radnog mesta, zaradu, a u krajnjoj liniji i profit, odnosno dividendu. Prodajom akcija sve to mogu izgubiti, a ostvariti samo kratkoročno zadovoljstvo u povećanoj potrošnji po osnovu dobijene cene za akcije.

»Salto mortale«

Kupoprodaja robe, kao njen »salto mortale«, dovodi do suštinskih promena u sudbini robe i u njenoj nameni. Kroz »salto mortale«, tj. kroz čin prodaje, roba menja vlasnika, a namere novog vlasnika robe mogu biti dijametralno suprotne od onih koje je imao prethodni vlasnik. Isti je slučaj i kod prodaje kontrolnog paketa akcija nekog društva. S aspekta radnika akcionara činom prodaje akcija oni prestaju da budu vlasnici i svoju budućnost prepuštaju u tuđe ruke. Ne može se znati koji su budući planovi novog vlasnika, i zašto on kupuje firmu. Nakon prodaje to društvo stoga može preći iz faze stabilnosti u fazu turbulencija, poslovne krize, otpuštanja radnika, pa i stečaja i likvidacije.
Prodajom akcija radnici izlaze iz zajednice akcionara u društvu i smanjuju, pa čak i otklanjaju mogućnost da preostali manjinski akcionari mogu vršiti neka svoja prava. Jer, sa 5% akcija se može podneti tužba za naknadu štete pričinjenu društvu protiv članova uprave koji su povredom svojih dužnosti prouzrokovali štetu privrednom društvu. Sa 10% akcija se može sazvati vanredna skupština akcionara ili zahtevati da se u dnevni red redovne skupštine uvrste do dva nova pitanja, odnosno dve nove tačke dnevnog reda. S odgovarajućim procentom akcija (zavisno od broja članova upravnog odbora), kumulativnim glasanjem, manjinski akcionari biraju svog člana u upravnom odboru. Sa 20% akcija, odnosno osnovnog kapitala, može se izdejstvovati izbor stručnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine. Sa 20% akcija osnovnog kapitala može se, putem suda, naložiti prestanak društva ili druge mere radi zaštite prava manjinskih akcionara, sve do izdvajanja dela imovine društva u visini uloga koji pripada manjinskim akcionarima. Sa 51% akcija, a u nekim situacijama i s manjim procentom akcija, preuzima se kontrola, odnosno upravlja društvom. Stoga, prilikom prodaje svojih akcija radnici akcionari treba da budu svesni da time smanjuju mogućnost ili onemogućuju ostale akcionare da vrše neka od kolektivnih akcionarskih prava. Usled prodaje akcija od strane nekih radnika akcionara dolazi i do situacije da preostali manjinski akcionari, čak i kad bi hteli, više ne mogu zaštiti ni interese zaposlenih koji su prodali svoje akcije. Stoga, prodajom svojih akcija radnik akcionar ne samo što prestaje da bude solidaran s ostalim akcionarima, već ugrožava i svoj položaj u akcionarskom društvu, odnosno svoje zaposlenje.
S druge strane, povlačenjem radnika iz akcionarskog statusa i neki eksterni vlasnici mogu izgubiti osećaj sigurnosti uloga, odnosno poverenje u upravljačku strukturu društva. Tu se u prvom redu radi o penzionisanim radnicima društva koji poseduju njegove akcije i koji se, u vršenju vlasničkih prava, po pravilu udružuju sa zaposlenim radnicima akcionarima kao prirodnim saveznicima. Takođe, neki drugi eksterni investitori sa više poverenja ulažu u društva koja, u svojoj strukturi kapitala, imaju i određeni procenat akcionarstva zaposlenih.
Treba posebno imati u vidu da, kod prodaje pojedinačne akcije, ili paketa akcija od strane zaposlenih radnika kao akcionara, na tržištu, van privatizacionog procesa, kupac tog paketa akcija nema više ograničenja karakterističnih za proces privatizacije. Ne postoji više obaveza investiranja u društvo, obaveza prihvatanja socijalnog programa, obaveza održavanja kontinuiteta proizvodnje na određenom nivou, nema zabrane otpuštanja radnika. Nakon prodaje dela manjinskog paketa akcija, zaposlenima se mogu smanjiti akcionarska prava koja vrše kolektivno. Međutim, nakon prodaje celog kontrolnog paketa akcija, radnici su prepušteni u potpunosti volji novog većinskog vlasnika.
Težnja radnika da što pre, naravno pod što povoljnijim uslovima, prodaju akcije svog preduzeća koje poseduju, može ukazati i na nepoverenje radnika u poslovne perspektive i budućnost preduzeća, kao i na nespremnost da se, kao suvlasnici odnosno akcionari, suoče sa poslovnim izazovima koji očekuju preduzeće. I potencijalni investitori, u toj situaciji, mogu postaviti sebi pitanje zbog čega bi ulagali u firmu u čije uspešno poslovanje ne veruju ni sami njeni radnici, odnosno kakvo zalaganje na poslu mogu očekivati od tih istih radnika, koji su olako rasprodali svoje suvlasništvo, odnosno svoje akcije.


	Mohora Doru

OBAVEŠTAVAJU SE SVI ČLANOVI KLUBA ”ORTAK”

2010-05-27T20:34:00.000+03:00

VAŽNO OBAVEŠTENJE

POZIVAJU SE SVI ČLANOVI KLUBA ”ORTAK” I SVI DRUGI MANJINSKI AKCIONARI ”ŽITOPEK AD.” NIŠ DA SE JAVE NA TELEFON066 – 257 – 947 (novi broj)
RADI INFORMACIJA U VEZI AKCIJA I EVENTUALNE PROMENE U NAČINU RASPOLAGANJA ISTIH.

KONTAKT OSOBA
PREDSEDNIK KLUBA ”ORTAK” ”ŽITOPEK AD.” NIŠ NIZIĆ PETAR

066 – 257 – 947 (novi broj)

POŠTOVANI POSETIOCI BLOGA ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA ADMINISTRATORI BLOGA SU ODLUČILI DA NA POČETKU STRANICE BUDE POSTAVLJENO MESTO ZA KOMENTARE BUDITE SLOBODNI I BEZ STRAHA OBJAVLJUJTE SVOJA ZAPAŽANJA ISKUSTVA SVE ONO STO MISLITE DA JE VAŽNO DA SE ČUJE

2010-05-27T19:06:00.000+03:00

MOLIMO VAS DA POŠTUJETE MORALNE STANDARDE I NE KORISTITE RUŽNE REČI PSOVKE I UVREDE LIČNE PRIRODE SVAKI NEUMESNI KOMENTAR BIĆE UKLONJEN U ŠTO KRAĆEM ROKU BEZ OBZIRA NA KORISNOST SADRŽAJA U OSTALOM DELU TEKSTA.
AKO ŽELITE DA VAŠ KOMENTAR OSTANE AKTIVAN BUDITE PAŽLJIVI U BIRANJU REČI ZNAMO DA ĆE VAM BITI TEŠKO S OBZIROM NA STANJE U KOME SE NALAZI NE SAMO ŽITOPEK NEGO I CELA SRBIJA MAFIJAŠI LOPOVI I SLIČNO IMAJU BLAŽE FORME PA VAS MOLIMO DA KORISTITE NJIH NE ZABORAVITE ONI SU PLAĆENI DA LAŽU I KRADU DA VRŠE PRITISKE NA VAS DA VAS NATERAJU DA NAPUSTITE POSAO DA PRODATE U BESCENJE VAŠE AKCIJE MI ZNAMO ŠTA SU ONI (DEGENERICI SOCIJAL KAPITALIZMA) ZATO NE UPTRBLJAVAJTE NAVEDENE REČI. VIŠE ARGUMENTOVANIH IZJAVA ĆE VIŠE DOPRINETI DA SE ČUJE ISTINA O NJIMA NEGO LI NEKOLIKO GNUSNIH PSOVKI KOJE ĆE BITI NEKOLIKO SATI NA INTERNETU,

U SARDNJI SA NEKOLIKO INTERNET NOVINA I ORGANIZACIJA ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG MOBINGA I UGNJETAVANJA RADIKA BIĆEMO TU DA VAS OBAVEŠTAVAMO O SVIM RELEVANTNIM DOGADJAJIMA

UNAPRED HVALA NA RAZUMEVANJU

DA LI SI I TI ROB ?

2010-05-27T19:05:00.001+03:00

Mnogi se pitaju zašto nema plata odnosno zarada zašto kasni ceo mesec, zašto neznamo kad ćemo primiti platu oligarhija (Oligarhija – vladavina manjine) u preduzeću kaze da tužbe blokiraju račun pa nisu u stanju da skupe pare dali je to istina sumnjam a vi. Minimalac kako ga popularno zovu je zakonom propisano dno ispod koga se nesme islaćivati zarada čak i to dno im je teško da isplate a posla ima i to više nego ikada a uz to radnika ima manje nego ikada kažu ima vas višak a ovamo nemogu da vam nadju zamenu kad treba da idete na odmor, ne mogu osnovnu proizvodnju da pokriju stvaraju nemir razdor i mržnju medju radnicima. Taj minimalac nije jedini zakonski minimum primanja pored cene rada od 90 dinara po radnom času postoji i naknada za nocni rad koja radni čas u okviru noćnog rada uvećava za 26% koju doduše nekako i isplaćuju tu je i naknada za smenski rad koji takodje radni čas uvećava za 26% to se kod nas ne placa kao ni rad nedeljom, nije teško izračunati koliko nam od zakonskog minimuma koji " mora da isplati poslodavac"poslodavac ustvari krade, Kad vam neko upadne u kuću ili vas opljačka na ulici šta vi radite ako vam neko stalno reketira i uzima vam novac iz ruku šta vi radite neki ćute trpe dok mogu neko ako uhvate na delu pljačkaša u najblazem slučaju prijave policiji ili
ubiju boga u njemu ošišaju do kože u nekim zemljama dalekog istoka odsecaju ruke,

Mnogi kada im dodje sve preko glave pribegavaju nasilju što u najvećem broju slučajeva ne postiže željene efekte nasilje je orudje nerazumnih i glupih ljudi. Očekivanje poslodavca da ste vi glupi i uplašeni da bilo šta učinite je jedino orudje kojim oni upravljaju vama nadaju se da ćete trpeti i uzmati šta vam oni udele a ne ono što ste zaradili najbolji način da dobijete ono što ste zaradili je preko suda i inspekcija malo je teško s obzirom na nivo korupcije u državi ali je to jedini ispravan način kada nema plate kada nemate sigurnost na poslu kada ste umorni od svakakvih pritisaka nemojte pokleknuti nego se suprotstavite i borite se za vaša prava tražite od vaših rukovodioca da poštuju vaša prava koncentrišite se na posao a ne na glasine koje kruže oko vas vaša nije briga kako firma funkcioniše ima ko je plaćen da o tome vodi računa vi se borite da se vaš rad ceni i pošteno plaća

Od vaše procene situacije od vaših očekivanja zavisi šta vam je činiti dali ćete tužiti dali ćete napustiti firmu i naći bolje plaćen posao ili ćete trpeti i čekati bolje dane,

Vreme će pokazati dali su rukovodioci bili lopovi ili sasvim obično nesposobni trećeg nema
popite neki lek za smirenje i idite na posao bez emocija radite tužite ako mislite da ste oštećeni vaš posao nije važniji od vašeg života mobing i stres kojim ste svakodnevno bombardovni imaju za cilj da vas izbace iz koloseka i da vas navedu na pogršan put zato ignorišite sve što vas plaši imajte na umu da posao sa vašim iskustvom za platu kao što je vaša uvek možete da nadjete

ŠTA JE SLEDEĆE

2010-05-23T20:29:00.000+03:00

Bliži se kraj meseca plata koja je trebala da bude isplaćena desetog u mesecu po kolektivnom ugovoru još uvek nije uplaćena neki su dobili obračune oni koji nisu potpisali nisu dobili obracune ZAR NISU U OBAVEZI DA URUČE OBRAČUNE SVIMA ZAR NISU U OBAVEZI DA NAVEDU RAZLOG ZBOG ČEGA NOVAC NIJE UPLAĆEN - na to ih obavezuje zakon o radu koji ili nisu pročitali ili ga namerno ignorišu što je u oba slučaja kažnjivo i za to su predvidjene velike kazne kako za firmu tako za odgovorna lica.
Svojim neodgovornim ponašanjem dan za danom uništavaju firmu izazivaju ljude da tuže finansijski uništavaju radnike koji su nekada imali pristojan standard i sada očekuju da ih ljudi ne tuže za stvari koje su toliko očigledne da svaki iole dobar advokat prihvata sa sigurnošću da će dobiti spor. Počeli su sa novom kampanjom ucena i pretnji nešto kao pred prodaju akcija aik banke puštaju glasine o propasti firme o krivici onih koji su tužili a to je samo kap u moru gubitaka za koje je krivo rukovodstvo niko drugi pokušavaju da zamenom teza svale krivicu na radnika kao da radnici vode ekonomsku plitiku. U NEKIM OD KOMENTARA SE POMINJE NAMERNO UNIŠTAVANJE FIRME HAOS I PRITISCI NA RADNIKE KOJI ZA CILJ IMAJU DA STO VIŠE RADNIKA NAPUSTI FIRMU I I ZA DŽABE PRODAJU AKCIJE PITAM SE DALI JE TO ISTINA

Nistavnost ugovora o radu

2010-05-13T17:05:00.001+03:00

Da li je ugovor o radu nevažeći ukoliko zaposleni nije razumeo odredbe ugovora prilikom njegovog potpisivanja?

ODGOVOR: Ako je na strani zaposlenog postojala bitna zabluda prilikom zaključenja ugovora o radu, ugovor je relativno ništav. (Presuda Okružnog suda u Valjevu Gž. 1 br. 183/01 od 06.12.2001. godine).

Otkaz zbog zloupotrebe bolovanja

2010-05-13T17:04:00.001+03:00

Da li zaposleni može dobiti otkaz ukoliko za vreme bolovanja on nešto radi ili se ne nalazi kući?

ODGOVOR: Zaposleni koji za vreme bolovanja obavlja poslove ili aktivnosti koje ne sprečavaju njegovo ozdravljenje ili ne pogoršavaju njegovo zdravstveno stanje nije zloupotrebio pravo na bolovanje, pa samim tim mu ne može biti prekinut radni odnos. Medjutim, ukoliko se dokaže da je zaposleni obavljao aktivnosti koje mogu uticati na njegovo zdravstveno stanje negativno - tada raskid ugovora o radu ima osnove da se sprovede.

Premeštaj na drugo radno mesto

2010-05-13T17:03:00.002+03:00

Da li direktor može da rasporedi zaposlenog na drugo radno mesto za koje je odredjena manja zarada?

ODGOVOR: Premeštaj na drugo radno mesto podrazumeva izmene Ugovora o radu odnosno izradu aneksa ugovora, pod uslovima koji su propisano u Zakonu o radu (član 171.) U tom članu stoji da poslodavac može da premesti zaposlenog na drugo radno mesto u slučaju da to zahteva proces i organizacija rada. Medjutim, premeštaj može da bude izvršen na radno mesto za koje je predvidjena ista vrsta i stepen stručne spreme, što automatski podrazumeva da se zarada ne može smanjiti (jer zaposleni obavlja poslove za koje je predvidjena ista vrsta i stepen stručne spreme kao i na poslovima koje je do tada obavljao). U slučaju da poslodavac predloži ankes ugovora o radu zbog promene poslova koje zaposleni obavlja, on zaposlenom mora da pismeno dostavi i razloge za premeštaj, rok za koji zaposleni treba da se izjasni i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (član 172. Zakona o radu). Ukoliko zaposleni prihvati aneks ugovora za koji smatra da nije po zakonu, on ipak može da na sudu traži poništenje aneksa ugovora.

Uvećana zarada zbog smenskog rada

2010-05-13T01:27:00.003+03:00

Da li zaposleni koji rade smenski rad imaju pravo na uvećanje zarade i ako imaju, koliko je to uvećanje?

Zaposleni koji radi u smenama, pri cemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu ciji se pocetak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili iz nedelje u nedelju ima pravo na uvecanje osnovne zarade za sve sate rada za 26%, a za sate rada u nocnoj smeni i uvecanje osnovne zarade za nocni rad od 26% (26%+26% = 52%)

Tekst mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije:

"U clanu 108. stav 1. tacka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 - dalje: Zakon) utvrdeno je pravo zaposlenog na uvecanu zaradu u visini utvrdenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad nocu i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrdivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Stav 2. clana 108. Zakona propisuje da ukoliko su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrdenih u stavu 1. clana 108, procenat uvecane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvecanja. Prema tome, zaposleni koji radi u smenama, pri cemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu ciji se pocetak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili iz nedelje u nedelju, ima pravo na uvecanje osnovne zarade za sve sate rada za 26%, a za sate rada u nocnoj smeni i uvecanje osnovne zarade za nocni rad od 26% (26%+26%=52%)."
(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-00534/2005-02 od 6.6.2005. godine)

Skraćeno radno vreme

2010-05-13T01:21:00.003+03:00

Da li sa viseštrukom diskus hernijom imam pravo na skraćeno radno vreme (makar 2-3meseca), kao što sam koristio prethodnih godina posle operacije štitaste žlezde? Inače,radim kao službenik na radnom mestu koje zahteva sedenje celih 8 sati,a zbog tegoba sa kičmom nisam u mogućnosti ni petnaestak minuta da izdržim u tom položaju.

Odgovor: Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom). Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. U svakom slučaju imate pravo da podnesete zahtev da radi zdravstvenog stanja radite sa skraćenim radnim vremenom. Ukoliko budete odbijeni, možete zahtevati da radite nepuno radno vreme, međutim u tom slučaju se zarada usklađuje sa vremenom provedenim na radu.

Skraceno radno vreme se utvrduje samo na osnovu strucne analize.

"Clanom 52. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", broj 24/2005), propisano je da zaposlenom koji radi na narocito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrdenim zakonom ili opštim aktom, na kojim i pored primene odgovarajucih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za licnu zaštitu na radu, postoji povecano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skracuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 casova nedeljno (poslovi sa povecanim rizikom).

Skraceno radno vreme utvrduje se na osnovu strucne analize, u skladu sa zakonom.

Prema tome, skraceno radno vreme se utvrduje samo na osnovu strucne analize. Ukoliko je na odredenim poslovima uvedeno skraceno radno vreme, poslodavac ne može ponovo da utvrdi puno radno vreme bez prethodno obavljene strucne analize nadležnog organa. Strucnom analizom nadležnog organa utvrduje se da li postoji povecano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog."

(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-326/2005-02 od 15.4.2005. godine)

Prekovremeni rad nocu

2010-05-13T01:06:00.001+03:00

Dali se prekovremeni rad noau (posle 22.00h - 06.00 h) tretira isto kao prekovremeni rad danju ili tu ima nekih posebnih pogodnosti ?

Odgovor: Imate pravo i na uveaanje zarade po osnovu prekovremenog rada kao i zbog rada noau, a u skladu sa op?tim aktom i ugovorom o radu..Naime, elanom 108 st.1 Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uveaanu zaradu u visini utvr?enoj op?tim aktom i ugovorom o radu, i to: tae. 2) za rad noau i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr?ivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; tae. 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Stav 2 istog elana propisuje: Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi?e osnova utvr?enih u stavu 1. ovog elana, procenat uvecane zarade ne moze biti nizi od zbira procenata po svakom od osnova uveaanja.

Rad noću

2010-05-13T00:57:00.000+03:00

Interesuje me koliko po zakonu smem da radim 3-ću smenu na mesečnom nivou pošto već par meseci, non-stop samo nju radim? Odgovor: Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost (čl.63 Zakona o radu).

Noćni rad u smenama

2010-05-13T00:51:00.001+03:00

Šta znači pet radnih dana neprekidno rad noću u toku meseca. Da li je to povezano ili može više nepovezano?

Odgovor: Prema zakonu o radu, ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Odmor za vreme rada

2010-05-13T00:49:00.001+03:00

Odmor za vreme rada Radim u turnusu 12/24- 12/48 pa me interesuje koliko sati smem da provedem na nogama (u mestu) na radnom mestu bez odmora odnosno sedenja na stolici?

Odgovor: Član 64 Zakona o radu propisuje da zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Isplata i preračunavanje prekovremenog rada

2010-05-13T00:46:00.001+03:00

Pri plaćanju prekovremenog rada, na koji način se obračunavaju prekovremeni sati? U koliko se prekovremeni rad ne plaća, tj. ako se prekovremeni sati koriste u vidu slobodnih dana, na koji način se preračunavaju prekovremeni sati?

Odgovor: Član 108, st.1 tač.3 Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Za način preračunavanja prekovremenog rada u slobodne dane, informišite se ukod poslodavca, gde bi trebalo da je ovo utvrđeno Opštim aktom.

Naplata prekovremenog rada

2010-05-13T00:42:00.001+03:00

Imam veliki broj prekovremenih sati ?to je i evidentirano sistemom za elektronsku evidenciju dolaska i odlaska upo?ljenih iz firme. Da li i kako mogu da ostvarim pravo na naplatu prekovremenog rada, uzimajuai u obzir da nisam nikada dobila napismen nalog za taj rad, vea su to bili usmeni dogovori i saop?tenja, kao i da sam samoinicijativno eesto ostajala du?e, zbog obima posla i svesti o va?nosti i hitnosti da posao bude zavr?en u tom danu, odnosno o posledicama ako ne bude zavr?en na vreme?

Odgovor: Po zakonu imate pravo da budete plaaeni za prekovremeni rad, te isti mora biti evidentiran. Samim tim ?to postoji elektronska evidencija dolaska i odlaska sa posla isti bi se mogao dokazati. Ukoliko poslodavac odbije da plati prekovremeni rad, ovo svoje pravo mo?ete potra?ivati sudskim putem.

Dokazivanje prekovremenog rada

2010-05-13T00:34:00.003+03:00

Svakodnevno sam prinuđen da ostajem prekovremeno na poslu i po nekoliko sati dnevno, tako da u proseku provedem na poslu od 8-9 sati. Taj prekovremeni rad se ne plaća. da li mogu i na koji način zatražiti da se to plati? Kako ne postoji klasična forma upisivanja dolazaka i odlazaka sa posla na koji način u slučaju spora bi mogao da dokažem prekovremeni rad? Da li postupak mogu primeniti i nakon odlaska iz firme jer posledice koje bih trpeo su veoma jasne?

Odgovor: Prema članu 53. Zakona o radu na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Iz navedenog se vidi da Vaše radno vreme daleko premašuje ono koje je propisano zakonom. Jedan od načina dokazivanja jeste da vodite neku svoju ličnu evidenciju dolazaka i odlazaka sa posla. Takođe, svedočenje kolega sa posla je svakako od pomoći. Savetujemo da budete istrajni i da ne odustjete lako, jer se mnogo poslodavaca oslanja na to da ga radnici neće tužiti te ih na taj način iskorišćavaju.

Rad u smenama

2010-05-13T00:24:00.001+03:00

Postovani, radim u firmi u kojoj se radi u dve smene. prva od 06 - 14 h i druga od 14 - 22 h. zanima me da li se to tretira kao smenski rad i da li je poslodavac duzam da mi uveca platu od 26 procenata? unapred hvala.

zarko iz bujanovca
Odgovor:

Tako je, shodno članu 108 Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a za rad noću i u smenama, ako takav rad već nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade (mora se pominjati u ugovoru o radu), najmanje 26% od osnovice

UPRAVA KLUBA "ORTAK" ŽITOPEK A.D. NIŠ POZIVA SVOJE ČLANOVE NA SKUPŠTINU KLUBA 12 MAJA 2010

2010-05-12T16:07:00.000+03:00

Skupština će se održati 12 05 2010 u maloj sali upravne zgrade Žitopek A.D. NIŠ U 16 časova.
Razlog održavanja skupštine je redovna skupština Žitopeka A.D. Niš koja je zakazana za 15 jun 2010god.

Obračun zarade i naknade zarade

2010-05-09T15:20:00.007+03:00

7. Obračun zarade i naknade zarade

Član 121.

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i

naknade zarade dostavi obračun.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za

koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da

zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije

izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana

poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za

prethodni mesec.

zaključak: nigde u zakonu ne piše da obračun treba ili mora da se potpiše prilikom preuzimanja obračuna, poslodavac je u obavezi da obračun uruči prilikom isplate podvlačim isplate do kraja meseca u našem obračunu piše da je doznačen iznos banci umesto da piše razlog zbog čega nije izvršena uplata poslodavac u ovom slučaju krši zakon o radu i kolektivni ugovor za pomenuto kršenje se smatra odgovornim pravna služba i izvršni organi u preduzeću inspekcija rada je nadležna u ovakvim i sličnim slučajevima.
Poslodavac je dužan da dostavi obračun zarade za mesec bez obzira da li je izvršio isplatu ili ne.O tome postoje i tumačenja nadležnog ministarstva za rad.Tako da ako je poslodavac ispoštovao zakon radnik bi trebao da ima dokaz o tome kolika je zarada trebala biti isplaćena -član 121.tačke 2.i 3.Ako to ne uradi predviđene su visoke kazne član 274.kaznenih odredba Zakona o radu u zavisnosti da li je poslodavac pravno lice ili preduzetnik.
Inače za M-4 rok je 30.04.naredne godine,tako da ne postoji šansa da se utvrdi pojedinačna isplata do završetka obrade obrazaca za 2009.g.Prošle godine je zbog toga što su bile ogromne gužve produžen rok za predaju.
Obrazac OD nije dostupan zaposlenima u principu,,već samo polodavcu tako da ako se ne predaje obračun pojedinačne zarade dok se ne obradi obrazac M-4 nema se uvid u to da li su vršene isplate.
A jedino što preostaje je prijava inspekciji rada,a o tome već treba dobro razmisliti,bar dok se radi kod dotičnog poslodavca.

8. Evidencija zarade i naknade zarade

Član 122.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi

zarade.

Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i

doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.

Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i

naknadno upisane podatke.

Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga

oni ovlaste.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade,

odnosno naknade zarade.

zaključak:evidencija zarade nije isto što i obračun zarade. Evidencija zarade sadrži više podataka i služi kao osnov za popunjavanje poreske prijave OD. obrasca i on se prilikom uzimanja potpisuje a ne obračun ličnog dohotka kako je to slučaj kod nas. Ako vam je potrebno da sazante da li je poslodavac uplacivao zarade, odete u fond za PIO u tvom gradu i tamo tražite listing o izvrsenim uplatama za penzijsko.

Prema clanu 121 Zakona o radu "poslodavac je duzan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obracun". Prema clanu 122 istog zakona "poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade", a "evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena isplata zarade, odnosno naknada zarade".

Zakon o radu klikom na link skinućete ceo zakon u pdf formatu.

2010-05-09T13:16:00.005+03:00

Zakon o radu klikom na link skinućete ceo zakon u pdf formatu.

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme
Član 50.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova
nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa
kao da radi sa punim radnim vremenom.

2. Nepuno radno vreme
Član 51.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće
od punog radnog vremena.

3. Skraćeno radno vreme
Član 52.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje
štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene
odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na
zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa
povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u
skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog
odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad
Član 53.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog
radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim
slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije
planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno,
niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

Član 54.
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad,
uređuje se posebnim zakonom.

5. Raspored radnog vremena
Član 55.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje
poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Član 56.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda
posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može
da organizuje na drugi način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni
rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog
vremena.

zakjučak: poslodavac je dužan da najmanje 7 dana unapred obavesti radnika o promeni radnog vremena

6. Preraspodela radnog vremena
Član 57.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to
zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada,
racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim
rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme
zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude
duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da
traje duže od 60 časova nedeljno.

Član 58.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 59.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje
dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod
uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u
roku koji ne može da bude duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor
između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

Član 60.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na
kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona.

Član 61.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se
vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada
preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao
časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

7. Noćni rad i rad u smenama
Član 62.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova
narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili
trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da
obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog
zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje
ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i
sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad
obavljaju noću.

Član 63.
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi
izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje
noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz
njegovu pisanu saglasnost.

VI. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada
Član 64.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku
dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima
pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10
časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

zakjučak: ovo važi za radnike koji rade na primer 12 časovno radno vreme kao u fabrici hleba poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na
kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
zakjučak: pošto je u zakonu precizirano da u puno radno vreme spada radno vreme duže od 6 časova to znači da i oni koji imaju 6h i 40 min imaju zagarantovani dnevni odmor u trajanju od 30 min koji ulazi u radno vreme prilikom obračunavanja zarade i poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor

Član 65.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se
obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i
ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi
poslodavac.

2. Dnevni odmor
Član 66.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u
trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.

3. Nedeljni odmor
Član 67.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora
ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora,
poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno u toku naredne nedelje.

Inspekcija rada je nadležna za nadzor nad poštovanjem Zakona o radu, ali da bi inspekcija reagovala, potrebno je obratiti joj se.

Minimalna zarada u periodu januar-jun 2010

2010-04-27T21:26:00.000+03:00

U prilogu je analiza SSSS svih parametara u korist predloženog iznosa.
1. Minimalna cena rada u periodu januar-jun 2009. god:
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
2. Minimalna cena rada u periodu jul-decembar 2009. god.
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
3. Rast cena na malo u 2009. godini: 10,4%
4. Rast potrošačkih cena u 2009. godini: 8,3%
5. Rast troškova života u 2009. godini: 8,6%
6. Prosečna neto zarada u novembru 2009. godine: 31.576,00 dinara
7. Prosečna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 36.014,47 dinara
8. Minimalna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 22.782,80 dinara
9. Planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini: 5,1%
10. Predlozi visine minimalne zarade za period januar-jun 2010.god.
a) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini
15.138 h 5,1% = 15.910,04 : 174 = 91,44
b) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini
15.138 h 10,4% = 16.712,35 : 174 = 96,05
v) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast troškova života u 2009. godini
15.138 h 8,6% = 16.440,00 : 174 = 94,48
g) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini i planirani rast potrošačkih
cena u 2010. godini
15.138 h 10,4% X 5,1% = 17.564,68 : 174 = 100,95
Zaključak:
1. Najniži iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine, koji se može prihvatiti:
- po radnom času: 92,00 dinara
- mesečno: 16.008,00 dinara
- rast: 5,75%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 70,26%
2. Zahtevani iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine:
- po radnom času: 100,00 dinara
- mesečno: 17.400 dinara
- rast: 14,9%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 76,37%

Minimalna zarada za period januar - jun 2010. godine, u iznosu od 90,00 dinara neto po radnom casu

2010-04-25T21:33:00.001+03:00

Vlada Republike Srbije, na sednici od 12.4.2010. godine donela je Odluku o
visini minimalne zarade za period januar - jun 2010. godine, u iznosu od 90,00
dinara neto po radnom casu. Odluka ce biti objavljena u "Službenom glasniku RS".
Tako opredeljena minimalna zarada uvecava se za porez na dohodak gradjana na
zarade i doprinose koje iz zarade placa zaposleni.
Poslodavci, koji su u periodu od 1. januara do donošenja Odluke isplacivali
minimalnu zaradu zaposlenima u iznosu od 87,00 dinara neto po radnom casu (što
je jedino i bilo moguce, s obzirom da se sa donošenjem Odluke o visini minimalne zarade
za I polugodište 2010. godine dosta kasnilo), u obavezi su da zaposlenima
obracunaju i isplate razliku do iznosa novoutvrdjene minimalne zarade od 90,00
dinara neto po radnom casu.
Obracun osnovnog iznosa neto i bruto minimalne zarade za isplate koje se
vrše u periodu od 1. januara do 30. juna 2010. godine, po mesecima, po ceni od 90,00din je sledeci:

Januar 2010.: sati: 168 neto:15.120,00 bruto: 20.447,26
Februar 2010.: sati:160 neto:14.400,00 bruto:19.420,14
Mart 2010.: sati:184 neto:16.560,00 bruto:22.501,46
April 2010.: sati:176 neto:15.840,00 bruto:21.474,35
Maj 2010. : sati:168 neto:15.120,00 bruto:20.447,26
Jun 2010.: sati: 176 neto:15.840,00 bruto:21.474,35

1. Обавеза уговарања минималне зараде

Послодавац може запосленом да исплати минималну зараду само ако је таква могућност уговорена, односно утврђена уговором о раду. Ако послодавац и запослени нису уговорили (уговором о раду) могућност исплате минималне зараде, послодавац нема право запосленом да исплати минималну зараду, већ зараду коју је уговорио у складу са општим актом (члан 111. став 2. Закона о раду).

Ако се укаже потреба за исплатом минималне зараде, а није уговорена, послодавац и запослени морају претходно да потпишу Анекс уговора о раду о могућности исплате минималне зараде (члан 171. тачка 5). Закона), па тек онда да се изврши исплата.

Случајеви у којима могу да се створе претпоставке за уговарање и исплату минималне зараде могу бити:

- ако код послодавца пословни резултати не омогућавају исплату уговорене одговарајуће зараде - поремећај у пословању (недостатак посла, пословања са губитком и др.);

- ако за месец проведен на раду запослени, из оправданих разлога, оствари зараду мању од минималне;

- у случају ако се утврди минимална зарада на нивоу вишем од уговорене одговарајуће зараде запосленог.

У тим случајевима се нуди запосленом анекс уговора о раду у смислу члана 171. Закона, ради уговарања и исплате минималне зараде.

Уговарање минималне зараде у складу са Општим колективнмим уговором

Почев од 11. фебруара 2009. године, од када се ОКУ примењује на све послодавце у Републици, сви послодавци су дужни да при уговарању минималне зараде поштују одредбе чл. 28. ОКУ. Од овог датума уговарање миниалне зараде са запосленима (поред обавеза из члана 33. Закона) је могуће само ако су испуњени услови из члана 28. ОКУ, а то су, ако је код послодавца дошло до поремећаја у пословању и најдуже шест месеци у календарској години.

Ради утврђивања да је дошло до поремећаја у послодавњу надлежни орган код подслодавца треба о томе да донесе одлуку, уз претходно прибављено мишљење репрезентативног синдиката.

2. Исплата минималне зараде

Минималне зараде по радном часу

Минимална зарада се исплћаује према вредности радног часа у нето износу који је утврђен за месец у којем се врши исплата , независно од тога за који месец се исплаћује (члан 111. став 2. Закона о раду).

Бруто минимална зарада се утврђује увећањем нето износа за порез на доходак грађана и за доприносе за социјално осигурање које из зараде плаћа запослени.

Исплата минималне зараде према оствареним часовима рада

A ко запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада , припада му минимална зарада само за остварене часове рада (члан 111. став 1. Закона о раду)

Исплата минималне зараде према оствареном радном учинку

Запосленом који у току месеца, цео месец проведен на раду, није остварио стандардни учинак, минимална зарад a може да се утврди и исплати у нижем износу од износа који је утврђен у складу са законом за одређени месец (члан 111. став 1. Закона о раду).

Обавеза исплате и других примања уз минималну зараду

Послодавац има законску обавезу да, поред минималне зараде, запосленом обрачуна и исплати и топли оброк и регрес за годишњи одмор (ако је утврђено да се регрес исплаћује месечно) , у висини утврђеној општим актом, као и " минули рад " најмање 0,4% за сваку годину рада проведног у радном односу.

Право на исплату увећане зараде при исплати минималне зараде

Запослени коме се исплаћује миминална зарада у случају када ради прековремено, на дан празника који је по закону нерадан дан , ноћу или у сменама, има право, у складу са чланом 108. Закона о раду, на увећану (минималну) зараду, у висини утврђеној законом, општим актом или уговором о раду.

3. Обрачун и плаћање доприноса

Акo je минимална зарада која се исплаћује мања од најниже основице за плаћање доприноса која се примењује на дан исплате минималне зараде, доприноси се обрачунавају и плаћају на ту најниожу основицу.

4. Минимална зарада за период јул - децембар 2009 . године

Минимална зарада за месеце јул - децембар 2009. године износи 87,00 динара по радном часу нето ("Службеном гласнику РС", број 70/2009

Месечни нето износ минималне зараде се утврђује множењем нето износа по радном часу са бројем могућих часова рада у месецу за који се врши исплата.

Бруто минимална зарада за месец се утврђује увећањем нето месечног износа за порез из зараде и за доприносе које из зараде плаћа запослени, а ако је нето износ минималне зараде мањи од нето најниже основице увећање се врши за доприносе обрачунате на најнижу основицу.

Утврђивање бруто минималне зараде:

1. Када је месечни нето износ минималне зараде ВЕЋИ од нето најниже основице

(најнижа основица за период август - октобар износи 15.482,00 дин. бруто, односно 11.565,44 нето)

Формула за прерачун на бруто:

БМЗ = ((Чр x 87,00) - (5.938 x 12%)) : 0,701 односно БМЗ = ((Чр x 87,00) - 712,56) : 0,701

2. Када је месечни нето износ минималне зараде МАЊИ од нето најниже основице

Формула за прерачун на бруто:

БМЗ = [((Чр x 87,00 ) - (5.938 x 12%) + (НО x 17,9%)]/0,88

preuzeto sa sajta Racunovodstvene prakse

Minimalna zarada u periodu januar-jun 2010

2010-04-20T21:26:00.000+03:00

3U prilogu je analiza SSSS svih parametara u korist predloženog iznosa.
1. Minimalna cena rada u periodu januar-jun 2009. god:
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
2. Minimalna cena rada u periodu jul-decembar 2009. god.
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
3. Rast cena na malo u 2009. godini: 10,4%
4. Rast potrošačkih cena u 2009. godini: 8,3%
5. Rast troškova života u 2009. godini: 8,6%
6. Prosečna neto zarada u novembru 2009. godine: 31.576,00 dinara
7. Prosečna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 36.014,47 dinara
8. Minimalna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 22.782,80 dinara
9. Planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini: 5,1%
10. Predlozi visine minimalne zarade za period januar-jun 2010.god.
a) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini
15.138 h 5,1% = 15.910,04 : 174 = 91,44
b) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini
15.138 h 10,4% = 16.712,35 : 174 = 96,05
v) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast troškova života u 2009. godini
15.138 h 8,6% = 16.440,00 : 174 = 94,48
g) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini i planirani rast potrošačkih
cena u 2010. godini
15.138 h 10,4% X 5,1% = 17.564,68 : 174 = 100,95
Zaključak:
1. Najniži iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine, koji se može prihvatiti:
- po radnom času: 92,00 dinara
- mesečno: 16.008,00 dinara
- rast: 5,75%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 70,26%
2. Zahtevani iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine:
- po radnom času: 100,00 dinara
- mesečno: 17.400 dinara
- rast: 14,9%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 76,37%

Uskoro smanjenje poreza na zarade?

2010-04-20T20:25:00.001+03:00

BEOGRAD - Diana Dragutinović, ministar finansija, kaže da se razmatra smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade, što treba da podstakne proizvodnju i zaposlenost.

To ne treba da bude postepena poreska reforma, već brza, da se sprovede u jednom koraku, da učinimo radnu snagu jeftinijom i tako podstaknemo poslodavce na zapošljavanje, konstatovala je Diana Dragutinović.

Što pre počnemo, veće su nam šanse da se podstaknu proizvodnja i zaposlenost, ocenila je Diana Dragutinović i dodajući da bi smanjenje doprinosa za zaposlene bilo veliko olakšanje poslodavcima.

„Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje“, kaže ministarka.

Konstantujući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorija zaposlenih, Diana Dragutinović je napomenula da bi poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.

Takva reforma bi uživala veliku podršku poslodavaca, ocenila je ona. Prema njenim račima, suština reforme je ideja da bi poreski sistem trebalo reformisati tako da podrži najvažnije - proizvodnju, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju.

Promena poreskog sistema u pravcu rasta poreza na potrošnju i smanjenja fiskalnih opterećenja zarada bi destimulisala potrošnju i smanjila troškove radne snage, koja bi tako postala konkurentna, izaključila je Dragutinović.

OVO JE PRIMER KOLIKO VREDI ZEMLJISTE U NISU POGLEDAJTE LINK

2010-03-19T19:02:00.002+02:00

OVO JE PRIMER KOLIKO VREDI ZEMLJISTE U NISU POGLEDAJTE LINK
http://www.juznevesti.com/Ekonomija/Prodate-sve-ponudjene-lokacije-u-Nisu.sr.html

Lokacije su iznajmljene na 100 godina prosecna cena zakupa je oko 250 eura PO KVADRATNOOM METRU najveću vrednost dostigla je lokacija u Skopljanskoj ulici u strogom centru Niša. Površinu od 33 ara za 84 miliona dinara, odnosno za oko 25.000 evra po aru
izracunajte sami kliko vredi "NASE ZEMLJISTE"
NE ZABORAVITE JOS KOJIH 50 -TAK ARA UZURPIRANOG ZEMLJISTA

pogledajte na stranici
http://www.belex.rs/trgovanje/prospekt/ZTPK

slobodno ostavite komentare

SATELITSKI SNIMAK

2010-03-19T17:18:00.006+02:00

pogledajte na stranici
http://www.belex.rs/trgovanje/prospekt/ZTPK

slobodno ostavite komentare

TRGOVANJE AKCIJAMA ZITOPEKA na dan 16 03 2010

2010-03-10T12:07:00.004+02:00

Potražnja za Žitopekovim akcijama

2010-03-05T18:20:00.004+02:00

Današnji pokušaj trgovanja nije bio uspešan potraživanje od 100 akcija nije nikom privuklo pažnju verovatno zbog cene od 660 dinara po akciji nagađa se ko je kupac ali za sada nije izvesno. Posle nekoliko dana hajke i buke oko likvidiranja firme primetno je da se radi o nekom ispipavanju pulsa radnika akcionara kojima kasni jedna polovina zarade 25 dana a za februar zarada još nema izgleda da bude u skorije vreme sve se odvija po oprobanom scenariju mesetara i nakupaca da li je to slučajnost ili namera vreme će pokazati.

Mobing sve češća pojava u Srbiji

2010-03-04T22:29:00.006+02:00

Mobing je sve češća pojava u Srbiji, a problem predstavlja što u toj oblasti još nisu definisane procedure Inspekcije rada i sankcije za poslodavce, zaključak je današnjeg okruglog stola "Prevencija i ublažavanje mobinga".

Zaposlenima se svakodnevno govori da su zamenljivi

Zaposlenima šefovi svakodnevno govore da ih je previše i da je svako zamenljiv

Inspektorka rada u Beogradu Jasmina Maričić-Vukotić navela je da zaposleni kasno prijavljuju da ih poslodavci maltretiraju, kada je radni odnos već prekinut i Inspekcija više ništa ne može da učini niti dokaže.

"Strah i nesigurnost za radno mesto svakodnevica su u ovom vremenu besparice", kazala je Maričić-Vukotić, napominjući da za inspektore još ne postoje pravne norme niti precizno definisane procedure za postupanje u slučajevima mobinga.

Ona je zaposlenima poručila da jako dobro moraju da prouče svoj ugovor o radu, jer je to jedini način da steknu potpunu pravnu sigurnost. Prema njenim rečima, sigurni znaci mobinga su premeštanje zaposlenog sa mesta na mesto i primoravanje da duže ostane ostane na poslu.

"Zaposleni se premeštaju na neuslovna mesta, bez odgovarajućeg osvetljenja ili pristupa računaru, a od njih se traži da ispune svoje obaveze. Najčešći ishod je uručenje otkaza zbog navodne nesposobnosti", kazala je inspektorka rada.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt napomenula je da zakon o borbi protiv mobinga čeka usvajanje i u skupštinskoj je proceduri.

"Problem je kako činjenično utvrditi i dokazati mobing, upravo zbog toga postoji i jako malo sudske prakse u toj oblasti", kazala je Božić-Trefalt.

Predsednica Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim institiucijama Srbije (BOFOS) Marada Erdelj tvrdi da je od početka ekonomske krize sve učestaliji pritisak na zaposlene u finansijskom sektoru, a pretnje otkazima su svakodnevne.

"Zaposlenima poslodavaci svakodnevno jasno daju do znanja da ih je previše i neprestano ponavljaju da je svako zamenljiv", navela je ona, dodajući da se kao vid mobinga zaposlenima neretko uskraćuje pravo na godišnji odmor ili se šalju na radna mesta i po 50 kilometara udaljena od sedišta firme.

Ona je najavila da će BOFOS obučiti 80 sindikalnih predstavnika koji će zaposlenima pomagati da prepoznaju mobing i adekvatno reaguju u takvim situacijama.

Na okruglom stolu predstavljen je i projekat Regionalne anti-mobing mreže, u kojoj učestvuju Srbija, Hrvatska Crna Gora i Makedonija.
Program se finansira sredstvima pretpristupnih fondova Evropske unije.

Nosilac projekta je Udruga za pomoć i edukaciju žrtava mobinga iz Zagreba.

Profesorka na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu Snežana Vasiljević najavila je da će u okviru tog projekta na regionalnom nivou biti formirani savetodavni timovi koji će pružati besplatnu pravnu pomoć žrtvama mobinga koje nemaju sredstava da to same plate.

Kako napisati CV

2010-03-04T12:07:00.000+02:00

Svaki CV (biografija) treba da sadrži tri osnovna elementa: lične podatke, obrazovanje (formalno i neformalno) i radno iskustvo. Lični podaci sadrže: ime i prezime; adresu prebivališta; datum i mesto rođenja; kontakt podatke (telefon, e-mail adresu).

Obrazovanje

Formalno obrazovanje podrazumeva završenu osnovnu školu, srednju školu, višu školu, fakultet, magistarske i doktorske studije. Piše se redosledom od poslednje završene škole ka prethodnoj. To znači da, recimo, ako ste završili višu i srednju školu, pišete prvo kada ste završili višu školu, pa onda srednju, pa osnovnu školu. Veoma je bitno da se navede kada ste počeli da studirate ili da pohađate srednju školu i kada ste završili. Neformalno obrazovanje podrazumeva sve treninge i seminare koje ste završili. U doba interneta i brze komunikacije neformalno obrazovanje dobija sve više na značaju jer je neformalno obrazovanje fleksibilnije i brže prati promene. Zato u biografiji navedite sve što znate da radite (korišćenje Excela, brzo kucanje, znanje jezika).

Radno iskustvo
Radno iskustvo je nešto zapravo što poslodavci najviše gledaju. Tu se trudite da što detaljnije možete opišete svoja prethodna iskustva - tačno šta ste radili, i to jednostavnim rečima. Ako koristite uopštene fraze, nećete privući pažnju poslodavca. ukoliko nemate iskustva, treba da navedete svaki društveni angažman koji ste imali u toku školovanja. To može da bude angažovanje u školskoj sekciji, učestvovanje u studentskim projektima i rad u studentskim organizacijama. Takođe, ukoliko ste volontirali u toku studija, svakako treba navesti to iskustvo. Neke kompanije traže da se uz biografiju pošalje i motivaciono pismo. Motivaciono pismo predstavlja opis kako sebe vidite u radu za tu specifičnu kompaniju i radno mesto za koje aplicirate. Propratno pismo predstavlja uvod vaše biografije. Ukoliko se biografija šalje elektronskim putem, to je zapravo prateći tekst u telu maila. Kada stavljate naslov maila, obavezno navedite CV za radno mesto pa tačan naziv radnog mesta za koje aplicirate. Fotografija nije obavezna u biografiji, ali mnogi poslodavci vole da je vide, i na taj način ćete privući pažnju. Biografiju obavezno šaljite na jeziku na kome je oglas napisan sem ako nije drugačije napisano. Ukoliko je oglas na srpskom jeziku, nije uputno slati biografiju na engleskom jeziku.
Za svaki oglas treba prilagoditi CV
Reference su veoma bitne i treba ih navesti u propratnom pismu, i to su zapravo kontakt podaci osoba koje mogu da potvrde da ste radili sa njima. Pre nego što navedete kontakt podatke osoba koje mogu da vas preporuče prvo ih nazovite i pitajte da li oni pristaju i tek po pristanku navedite kontakte. Najbolji savet je da pišete jednostavno i da to što ste napisali u biografiji jeste stvarno tako.

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

2010-03-02T17:38:00.002+02:00

Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa ovim zakonom kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza, a naročito:

1) ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost;

2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti;

3) istekom vremena za koje je osnovano;

4) ako se broj osnivača, odnosno članova privrednog društva, osim kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću svede na jedan, a u roku od šest meseci ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, registru se ne prijavi novi član;

5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom;

6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno;

7) u slučaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom.

Odluka

Likvidacija privrednog društva sprovodi se odlukom ortaka, članova ili akcionara, i to:

1) u slučaju ortačkog društva, jednoglasnom odlukom svih ortaka, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;

2) u slučaju komanditnog društva, jednoglasnom odlukom svih komplementara, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;

3) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, odlukom koju donosi skupština članova društva u skladu sa članom 146. stav 2. Zakona o privrednim društvima;

4) u slučaju akcionarskog društva, odlukom koju donosi skupština akcionara društva, kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. Zakona o privrednim društvima;

Odredbe ovog zakona, osnivačkog akta, ugovora ortaka ili članova društva i statuta akcionarskog društva koje se odnose na obaveštavanje i postupak odlučivanja primenjuju se i na odlučivanje o likvidaciji društva.

Registracija i objavljivanje

Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Likvidacija i poverioci

Individualno obaveštenje poznatim poveriocima

Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka društva likvidacijom.

Obaveštenje sadrži naročito:

1) poštansku adresu gde se upućuje prijava potraživanja poverilaca;

2) rok u kome privredno društvo u likvidaciji mora primiti prijavu, koji ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja;

3) upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava potraživanja ne bude podneta u određenom roku.

Potraživanje protiv privrednog društva u likvidaciji je prekludirano ako nije prijavljeno privrednom društvu u likvidaciji u roku koji ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja ili ako poverilac čije je potraživanje osporeno od društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana prijema odluke o osporavanju potraživanja.

Potraživanje iz stava ne obuhvata potraživanje koje je nastalo posle nastupanja dejstva odluke o likvidaciji privrednog društva.

Objava obaveštenja svim poveriocima

Privredno društvo u likvidaciji objavljuje obaveštenje o odluci o likvidaciji u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Obaveštenje mora da:

1) bude objavljeno najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana;

2) sadrži pozivanje na odredbe ovog člana;

3) sadrži poštansku adresu gde se šalje prijava potraživanja od strane poverioca;

4) sadrži upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi, odnosno ne pokrene sudski postupak u skladu sa ovim zakonom.

Potraživanja poverilaca biće prekludirana:

1) ako se ne prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja poslednjeg obaveštenja;

2) ako potraživanje bude osporeno, a poverioci ne pokrenu postupak pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju tih potraživanja.

Status društva za vreme likvidacije

Privredno društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka kao što su prodaja imovine, plaćanje poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove nužne za likvidaciju društva.

U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.

Likvidacioni upravnici

U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne izabere drugo lice ili lica.

Lice ili lica koja imaju ovlašćenja u postupku likvidacije privrednog društva nazivaju se likvidacioni upravnici.

Na zahtev bilo kog lica koje je vodilo poslove privrednog društva pre likvidacije, sud može iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima.

Razrešenje likvidacionog upravnika

Likvidacioni upravnik može biti razrešen na isti način na koji je izabran, odnosno imenovan.

Registracija i objavljivanje izbora, imenovanja i razrešenja likvidacionog upravnika

Izbor, određivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Poslovi likvidacionog upravnika

Likvidacioni upravnik privrednog društva završava tekuće poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu društva.

U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik privrednog društva odgovoran je za vođenje poslova društva.

Likvidacioni upravnik zastupa privredno društvo u likvidaciji.

Likvidacioni bilans stanja i finansijski izveštaji

Likvidacioni upravnik privrednog društva sastavlja bilans stanja najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (početni likvidacioni bilans stanja) i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na usvajanje. U bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.

Sva imovina privrednog društva uključuje se u bilans stanja po njenoj tržišnoj ceni ili procenjenoj vrednosti.

Likvidacioni upravnik privrednog društva podnosi privremeni izveštaj o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije završena, kao i finansijski izveštaj, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine, ako likvidacija traje duže od godinu dana.

Obustava likvidacije i sprovođenje stečaja

Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva).

Ako je likvidacija obustavljena u skladu sa navedenim, likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije i objavljivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Izveštaj o sprovođenju likvidacije i predlog za deobu likvidacionog ostatka

Posle podmirenja dugova privrednog društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva.

Završni likvidacioni bilans stanja privrednog društva sadrži prikaz izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako ostvareni, izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog njihovog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku.

Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije drukčije određeno.

Isplate vlasnicima društva i okončanje likvidacije

Isplate ortacima, članovima ili akcionarima

Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcionarima.

Ako osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, statutom društva ili odlukom nadležnog suda nije drukčije određeno, raspodela se vrši u skladu sa pravilima prioriteta, i to:

1) za plaćanje ortaka, članova ili akcionara sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, članova ili akcionara društva;

2) za plaćanje ortacima (u slučaju ortačkog društva ili komanditnog društva), članovima (u slučaju društva s ograničenom odgovornošću) srazmerno udelima u društvu i akcionarima (u slučaju akcionarskog društva) srazmerno posedovanim akcijama u društvu.

Komanditori komanditnog društva, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa postupkom iz člana 350. i/ili člana 351. Zakona o privrednim društvima, obavezni su na povraćaj primljenog ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva.

U slučaju spora u vezi sa raspodelom imovine društva u likvidaciji ortacima, članovima ili akcionarima društva, likvidacioni upravnik odlaže raspodelu do konačnog rešenja spora, osim ako odlukom suda nije drukčije određeno.

Naknada likvidacionom upravniku

Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu troškova i naknade za rad određuju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, a u slučaju spora sud.

U pogledu potraživanja, likvidacioni upravnik smatra se poveriocem društva u likvidaciji.

Troškovi i naknade za rad likvidacionog upravnika plaćaju se za vreme trajanja likvidacije, ako to ne utiče na podmirenje obaveza prema poveriocima društva.

Okončanje likvidacije

Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skupštine članova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Ako se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacioni upravnik završava postupak i bez odobrenja finansijskog izveštaja i izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili skupštine članova odnosno akcionara.

Poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je prestalo likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva koje je prestalo likvidacijom, koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i dostupnim.

Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po okončanju likvidacije privrednog društva, sud na predlog lica koje za to ima pravni interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.

Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu

Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih dužnosti, u skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. Zakona o privrednim društvima.

Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima, kao ni ortacima, članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog društva, obaveze ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka likvidacije privrednog društva.

Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionog upravnika za štetu zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog društva iz registra.

Ako je više likvidacionih upravnika odgovorno za istu štetu, oni odgovaraju solidarno.

Odgovornost ortaka, članova i akcionara po okončanju likvidacije

Ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku odgovaraju posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno.

Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku, odgovaraju posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.

Obaveštenje poreskog organa

Likvidacioni upravnik privrednog društva obaveštava odgovarajući poreski organ o prestanku društva dostavljanjem izveštaja o likvidaciji i drugih izveštaja i dokumenata u skladu sa zakonom.

STEČAJ

Zakonom o stečajnom postupku («Sl. glasnik RS», br. 84/04, 85/05) uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka.

Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaćanja

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje.

Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako:

ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana;

učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje.

Pretpostavka nesposobnosti plaćanja

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovoditi, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak.

Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka

1) Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca.

2) Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka.

3) Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti i u slučaju iz tačke 2., na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka.

Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje

Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Državna zajednica Srbija i Crna Gora, Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta Državne zajednice Srbija i Crna Gora, republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Odredbe Zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom.

Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači odnosno članovi.

Nadležnost

Stvarna nadležnost

Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje sudska nadležnost.

Mesna nadležnost

Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika.

Organi postupka

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajno veće i stečajni sudija su organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu.

Stečajni upravnik

Imenovanje

Stečajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju stečajnog postupka.

Stečajni upravnik može biti imenovan rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, ako je stečajno veće odredilo mere obezbeđenja stečajnom dužniku.

Skupština poverilaca

Formiranje i rad skupštine poverilaca

Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci.

Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu.

Prva sednica skupštine poverilaca zakazuje se na predlog:

1) stečajnog upravnika;

2) stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.

Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca.

Zakazivanje i vođenje sednica skupštine, kao i obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda, vrši predsednik skupštine na predlog stečajnih poverilaca.

Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u "Službenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne dogovore o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajno veće donosi odluku o započinjanju postupka prodaje imovine stečajnog dužnika.

Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca.

Broj članova odbora poverilaca određuje skupština, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.

Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu se birati u odbor poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora.

Člana odbora razrešava skupština poverilaca ili stečajno veće ukoliko ne izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom.

Ako odbor poverilaca razreši člana odbora ili član da ostavku na članstvo u odboru, odbor može da kooptira novog člana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora.

Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Ovlašćeni predlagači i isprave

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika.

Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom.

Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Nadležni javni tužilac može da pokrene stečajni postupak ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom.

Forma i sadržina predloga

Predlog se podnosi nadležnom sudu u pisanom obliku.

Predlog sadrži:

1) naziv suda kojem se predlog podnosi;

2) firmu ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;

3) ime ili firmu stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;

4) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;

5) spisak dokumenata priloženih uz predlog.

Naknada troškova

Predlagač je dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati avans na ime troškova stečajnog postupka, koji obuhvataju troškove oglasa i troškove stečajnog upravnika, u visini koju odredi stečajno veće.

Ako predlagač u propisanom roku ne uplati navedena sredstva, stečajni sudija će odbaciti predlog.

Ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje stečajnog postupka, nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaćenih sredstava.

Ako su nastali troškovi veći od uplaćenih sredstava, predlagač čiji je predlog odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati dopunske troškove, stečajni sudija će doneti rešenje da se postupak obustavlja, a troškove postupka snosi predlagač.

Ako stečajni postupak bude pokrenut, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka.

Pojam stečajne mase

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Izlučna prava, naknada za izlučna prava

Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre pokretanja stečajnog postupka, izlučni poverilac može zahtevati da se na njega prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Troškovi stečajnog postupka

Troškovi stečajnog postupka obuhvataju: sudske troškove, troškove zakupa posle pokretanja stečajnog postupka, nagrade i naknade stečajnom upravniku, privremenom stečajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Prijavljivanje potraživanja

Poverioci podnose prijave potraživanja pisanim putem stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti:

1) firma odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;

2) pravni osnov potraživanja;

3) iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate;

4) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno;

5) određeni zahtev poverioca, shodno odredbama člana 186. zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.

Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tražiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa.

Unovčenje stečajne mase

Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine

Član 109.

Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako:

1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili ličnu upravu;

2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća;

5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;

6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta.

Protiv zaključka stečajnog sudije, stečajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor stečajnom veću u roku iz člana 31. ovog zakona.

Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odlaganja započeti postupak unovčenja.

Način unovčenja

Po donošenju zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona.

Ako se prodaja vrši javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponuda.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Deoba

Opšta pravila

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine: novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajno veće odlučuje da li će odobriti održavanje delimične deobe.

Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija.

Završno ročište

Stečajno veće rešenjem određuje završno ročište na kom se:

1) raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika;

2) raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova;

3) podnose prigovori na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada;

4) odlučuje o neraspodeljenim delovima deobne mase;

5) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje.

Posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik može biti oslobođen obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraživanja u stečajnom postupku nisu namirena.

Polaganje zadržanih iznosa

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

Postupak sa viškom deobne mase

U slučaju da se u postupku završne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima.

Ako je preostala imovina u društvenoj ili državnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vršiće se u skladu sa propisima o privatizaciji.

Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

Stečajno veće donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu.

Rešenje se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", a dostavlja se sudu ili drugom nadležnom organu koji vodi registar pravnih lica ili preduzetnika nad kojima je okončan stečajni postupak.

Programirani stečaj, koji je uveden , podrazumeva da radnici budu otpušteni, kompanija nastavlja da radi, direktor bira koga će vratiti na posao, a poverioci će biti isplaćeni kad se firma finansijski oporavi.

U slučaju programiranog stečaja svi dugovi prelaze u stečajnu masu, račun kompanije se svodi na "pozitivnu nulu" i radnici automatski ostaju bez posla. Programirani stečaj, međutim, podrazumeva da kompanija nastavi sa poslovanjem, što znači da će deo zaposlenih ostati. U tom slučaju većinski vlasnik zadržava broj radnika po želji.

ПОСЕБНА ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА И ЧЛАНОВА

2010-03-01T03:28:00.000+02:00

19.05.2007.

ДЕО ОСМИ

ПОСЕБНА ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА И ЧЛАНОВА

Права акционара на неслагање и на откуп акција од стране акционарског друштва

Члан 444
(1) Акционар може да тражи од друштва плаћање износа једнаког тржишној вредности његових акција ако гласа против или се уздржи од гласања за:
1) промене оснивачког акта друштва које погађају његова права, о чему је имао право гласа у складу са чланом 341. овог закона;
2) реорганизацију привредног друштва у форми статусних промена, о чему је имао право гласа;
3) реорганизацију привредног друштва у виду промене правне форме, о чему је имао право гласа;
4) посао стицања или располагања имовином велике вредности, о чему је имао право гласа;
5) било коју другу одлуку друштва која мења права акционара, ако је оснивачким актом друштва одређено да акционар има право на несагласност и на накнаду тржишне вредности акција или удела од друштва у складу са овим законом.
(2) Акционар који има право из става 1. овог члана, не може оспоравати одлуку друштва на којој заснива своје право у складу са ставом 1. овог члана, осим ако је та одлука преварна или ако је противна закону или представља повреду члана 32. овог закона.
(3) Тржишна вредност из става 1. овог члана рачуна се на дан када је донета предметна одлука друштва на скупштини акционара, не узимајући у обзир било какво очекивано повећање или смањење вредности као последицу те одлуке.
(4) Ако је одлука на основу које настају права из става 1. овог члана предмет гласања на скупштини акционара, позив за седницу и гласање мора садржати обавештење да акционари имају или могу имати таква права и упућивање на та права.
(5) Акционар друштва који намерава да користи своје право на тражење откупа акција из става 1. овог члана дужан је да пре одлучивања на седници скупштине упути друштву писано обавештење о намери да користи то право ако се на скупштини донесе предметна одлука. Акционар који не упути ово обавештење у преклузивном року од 30 дана или који гласа за предложену одлуку нема право на откуп акција у складу са овим законом.
(6) Ако је одлука на којој се заснивају права из става 1. овог члана усвојена на скупштини акционара, акционари који су поднели обавештење о намери тражења откупа акција од друштва у складу са ставом 5. овог члана, дужни су да пошаљу друштву писани захтев за откуп акција са навођењем свог имена односно пословног имена, пребивалишта односно седишта и броја и класе акција чији се откуп захтева, у року од 30 дана од дана доношења одлуке скупштине.
(7) По пријему захтева акционара из става 6. овог члана, друштво плаћа акције у вредности за коју верује да је тржишна вредност, у року од 30 дана од дана пријема захтева.
(8) Ако се акционару исплате износи на које има право у вези са ставом 1. овог члана, а акционар сматра да је плаћени износ нижи од тржишне вредности акција утврђене у складу са овим законом или ако друштво пропусти да изврши плаћање накнаде, има право да поднесе захтев за процену вредности акција од стране надлежног суда, подношењем таквог захтева суду у року од 30 дана од дана исплате или од дана доцње у исплати.
(9) Акционар који користи права из става 1. овог члана наводи у тужби своју процену тржишне вредности акција, а друштво без одлагања о тужби обавештава друге несагласне акционаре у складу са чланом 281. овог закона.
(10) По поднетој тужби из става 9. овог члана суд може за утврђивање тржишне вредности акција одредити овлашћеног процењивача или другог стручњака у циљу утврђивања сагласности цене коју је одредило друштво са тржишном вредношћу акција, као и да наложи друштву исплату те вредности и сношење трошкова и накнаде процене.
(11) Одлука суда из става 10. овог члана односи се на све несагласне акционаре, ако је досуђена вредност већа од износа које је акционарско друштво понудило у складу са ставом 7. овог члана и објављује се у складу са чланом 281. овог закона.

Утврђивање тржишне вредности

Члан 445
(1) У смислу овог закона тржишна вредност акција јесте њихова просечна цена која се редовно објављује на берзи или другом одговарајућем тржишту, у периоду који непосредно претходи дану за који се утврђује, а који није краћи од три нити дужи од шест месеци. У случају да се акцијама не тргује редовно или не постоји одговарајуће тржиште, њихова тржишна вредност утврђује се на основу процењене вредности капитала друштва применом одговарајућих метода процене.
(2) Тржишна вредност удела утврђује се на основу процењене вредности капитала друштва применом одговарајућег метода процене.
(3) Тржишна вредност акција и удела утврђује се одлуком управног одбора друштва, изузев случајева кад се овим законом или оснивачким актом прописује да се утврђује проценом од стране суда уз коришћење независног процењивача или другог лица или тела.
(4) Ако један или више чланова управног одбора акционарског друштва има лични интерес у извршењу посла на чијој основи је плаћена тржишна вредност акционару, ту вредност могу да утврде само чланови управног одбора који немају лични интерес у складу са чланом 34. овог закона.
(5) Лица која утврђују тржишну вредност из ст. 1. и 2. овог члана могу ангажовати независног процењивача за ово процењивање, а дужни су да ангажују независног процењивача у случају да је плаћање захтевано у складу са чланом 444. овог закона.

Права чланова друштва с ограниченом одговорношћу
и ортака ортачког и командитног друштва на неслагање и откуп удела од стране друштва

Члан 446
(1) Посебна права акционара предвиђена чл. 444. и 445. овог закона, могу се предвидети и као права чланова у оснивачком акту друштва с ограниченом одговорношћу, ортачког и командитног друштва, уговору чланова друштва или уговору ортака друштва или у уговору о реорганизацијама ових друштава (спајање, поделе, одвајање и промена правне форме).
(2) У случају из става 1. овог члана, чл. 444. и 445. примењују се сходно на чланове и ортаке, односно њихове уделе и накнаду ових удела у тим друштвима, до ограничења предвиђеног тим актима.

Принудна продаја

Члан 447
(1) Лице које у поступку преузимања јавном понудом откупи најмање 95% акција циљног друштва у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности у односу на укупан број акција има право да купи и акције на које се јавна понуда односила од акционара који нису прихватили продају акција по тој понуди (несагласни акционар), под условима из јавне понуде.
(2) Ако понудилац не откупи акције из става 1. овог члана у року од 180 дана од дана истицања јавне понуде, губи то право (принудна куповина).
(3) Ради остварења права акционара из става 1. овог члана понудилац несагласном акционару упућује писани захтев за принудну продају његових акција најкасније у року од 120 дана од дана истека крајњег рока из јавне понуде, уз навођење услова куповине акција из јавне понуде, а копију тог захтева упућује управном одбору циљног друштва, у противном губи право на принудни откуп акција.
(4) Акционар из става 1. овог члана који је у јавној понуди за преузимање дао акционарима циљног друштва право избора између накнаде у новцу или у хартијама од вредности или другим облицима имовине, то право мора дати и несагласном акционару у писаном захтеву.
(5) Ако акционар из става 1. овог члана не прими одговор о прихватању захтева за принудну продају у року од 30 дана од дана подношења тог захтева, има право да циљном друштву пошаље обавештење о откупу акција несагласног акционара и да том друштву уплати накнаду или преда друге облике имовине из тог захтева уз овлашћење да ту накнаду или друге облике имовине уступи несагласном акционару.
(6) Након пријема писаног обавештења из става 5. овог члана циљно друштво је дужно да упише у Централни регистар хартија од вредности понудиоца као акционара принудно откупљених акција, као и у регистар у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката и да примљену накнаду држи у своје име а за рачун несагласног акционара, док је не прими тај акционар.

Принудна куповина

Члан 448
(1) Акционар који стекне 95% акција другог друштва (већински акционар), обавезан је да купи акције преосталих акционара на њихов захтев (мањински акционар).
(2) Мањински акционар из става 1. овог члана може поднети писани захтев већинском акционару најкасније у року од шест месеци од дана стицања већинског пакета од 95% акција, обавештавајући га о врсти, класи и броју акција које нуди на продају.
(3) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева за принудну куповину пошаље писани одговор на тај захтев.
(4) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да откупи акције мањинских акционара по цени последње акције по којој је стекао 95% акција.
(5) Принудна куповина региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката и уписује у Централни регистар хартија од вредности у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности.

Судска заштита
Члан 449
По захтеву несагласног акционара поднетом у року од 30 дана од дана пријема писаног захтева за принудну продају надлежни суд је дужан да у ванпарничном поступку у року од 30 дана од дана пријема захтева забрани понудиоцу из јавне понуде за преузимање ту куповину под условима који су различити од услова из јавне понуде за преузимање.

2010-02-27T01:00:00.001+02:00

KAD SE PROVODI LIKVIDACIJA A KAD STECAJ PREDUZECA?

2010-02-26T03:35:00.000+02:00

PRESTANAK PREDUZECA

Preduzece prestaje:

ako mu je izrecena mera zabrane obavljanja delatnosti zato sto ne ispunjava propisane uslove za to,

ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti,

protekom vremena, ako je osnovano na odredjeno vreme,

odlukom skupstine, odnosno clanova,

ako se broj clanova ili akcionara, osim kad je rec o simultano osnovanom akcionarskom drustvu i drustvu sa ogranicenom odgovornoscu, smanji na jednog, a u roku od sest meseci se taj broj ne poveca,

ako se pravnosnaznom odlukom suda utvrdi nistavost upisa u sudski registar,

ako nije organizovano u skladu sa zakonom,

ako ne obavlja delatnost duze od dve godine neprekidno,

stecajem,

ako se osnovni kapital drustva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog saveznim zakonom,

spajanjem sa drugim preduzecem,

podelom na dva ili vise novih preduzeca,

u drugim slucajevima koji su specificni samo za pojedine oblike preduzeca.

KAD SE PROVODI LIKVIDACIJA A KAD STECAJ PREDUZECA?

U slucajevima 1-6 prethodne tacke sprovodi se, po pravilu, likvidacija preduzeca, a u slucajevima 7, 8 i 10, stecaj.

...

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

2010-02-26T03:32:00.003+02:00

Закон о привредним друштвима

19.05.2007.

ДЕО ДЕВЕТИ

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступи привредног друштва и одговорног лица

Члан 450
(1) Новчаном казном од 10.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво:
1) ако обавља делатност супротно овом закону (члан 5. став 2);
2) ако супротно овом закону злоупотреби правно лице (члан 15. став 1);
3) ако у свом пословању користи скраћено или модификовано пословно име, супротно овом закону (члан 19);
4) ако заступник привредног друштва закључи правни посао изван делатности друштва наведених у оснивачком акту (члан 25. став 4);
5) ако супротно овом закону повреди дужност неконкуренције привредном друштву (члан 36);
6) ако супротно овом закону не уплати у прописаном року најмање половину новчаног дела основног капитала (чл. 112. ст. 1. и чл. 192. ст. 3);
7) ако смањи основни капитал супротно овом закону (чл. 113, 233. ст. 5, чл. 261. до 274);
8) ако супротно овом закону не одржава вредност основног капитала (чл. 113, чл. 233. став 5. и чл. 236);
9) ако не води књигу удела и књигу одлука на начин утврђен овим законом (чл. 119, чл. 136. ст. 3. и 4, чл. 151, чл. 290. ст. 2);
10) ако супротно овом закону пружа финансијску подршку за стицање удела или акција (чл. 123. ст. 1. и чл. 190. ст. 1);
11) ако врши плаћања својим члановима и акционарима супротно овом закону (чл. 133. и 230);
12) ако не води пословне књиге у складу са овим законом (чл. 158. и 314);
13) ако изда акције у износу мањем од износа прописаног овим законом (члан 234);
14) ако не држи и не чува акта и документа на начин прописан овим законом (чл. 174. и 342);
15) ако за време ликвидације предузима нове послове или плаћа дивиденде ортацима, члановима или акционарима (члан 352);
16) ако не састави извештај о спроведеној ликвидацији, завршни ликвидациони биланс и предлог о подели ликвидационог остатка у случају прописаном овим законом (члан 357);
17) ако не сачини писани извештај о односима са осталим чланицама друштва, као саставни део извештаја о пословању друштва (члан 372);
18) ако супротно овом закону повреди забрану стварања привидног капитала (члан 393);
19) ако стиче и располаже имовином велике вредности на начин супротан овом закону (члан 443);
20) ако повреди права акционара на неслагање и на откуп акција супротно овом закону (чл. 444. и 446);
21) ако супротно овом закону повреди право акционара на принудну продају акција (члан 447);
22) ако се не усклади са одредбама овог закона или се не усклади у прописаном року, ако овим законом није друкчије одређено (члан 452).
(2) За радње из става 1. овог члана, казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном друштву новчаном казном од 2.000 до 200.000 динара.

Прекршај привредног друштва и одговорног лица

Члан 451
(1) Новчаном казном од 10.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај привредно друштво:
1) ако оснивачки акт нема садржину утврђену овим законом (чл. 7. ст. 5, чл. 55. ст. 1, чл. 92. ст. 1. и чл. 106. ст. 1. и чл. 185. ст. 1);
2) ако заступник привредног друштва не поштује ограничења овлашћења на заступање прописана овим законом (члан 25. став 1);
3) ако закључи уговор или други правни посао у случају постојања сукоба интереса (члан 34);
4) ако не чува пословну тајну (члан 38);
5) ако повреди забрану избора супротно овом закону (члан 45);
6) ако не изабере лице овлашћено на заступање (чл. 73, 91, 159. и 323);
7) ако измени и допуни оснивачки акт супротно овом закону (чл. 55. ст. 3, чл. 93, 173, 338. и 339);
8) ако не врати уписницима уплаћене износе у случају неуспелог оснивања друштва (члан 200);
9) ако не сазове оснивачку скупштину на начин прописан овим законом (члан 198);
10) ако не сазове седницу скупштине на начин прописан овим законом (чл. 138, 139, 276, 277. и 280).
(2) За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у привредном друштву новчаном казном од 500 до 50.000 динара.

I. KRATKI OSVRT O STEČAJU I LIKVIDACIJI I.1 STEČAJ I LIKVIDACIJA

2010-02-26T02:56:00.003+02:00

Govoriti o stečaj za nekoga je veoma teško zato što je prošao kroz to bolno iskustvo. Tako ja čim sam video temu o stečaju odmah bez ijedne dileme uzeo sam da studiram bolje –KRAJ- jednog privrednog društva. Pitao sam mnogo ljudi koji su bili direktno uključeni u ovu vrstu završetka života jedne privrednog subjekta, a oni odmah se tresu pre nego nesto da kažu o stečaju. Stečaj je krađa, kaže jedan od radnika koji su prošli, pokrali su nas direktori, kaže drugi, ostali smo bez posla imam 50 godina, gde da idem, kažu da naša preduzeća bila u dugovima i da nema para za nas, a to što naša preduzeća duguje nama 36 plata nikoga ne zanima. I kada sam video ta lica ja sam mislio dali Stečajni Postupak toliko loš, ili ga ljudi zloupotrebe.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-2-
I.1.1 Stečaj se sprovodi nad imovinom pravnog lica radi grupnog namirenja poverilaca stečajnog dužnika unovčenjem njegove imovine i podelom prikupljenih sredstava pov riocima. I.1.2 Likvidacija je postupak okončavanja poslovne delatnosti jednog preduzeća s ciljem njegovog rasturanja i potpunog namirenja poverilaca dužnika. I.1.3 Razlozi za pokretanje stečajnog postupka su: • • • • • ako je preduzeće platežno nesposobno u kontinuitetu 30 (60) dana ako je preduzeće zapalo u totalnu prezaduženost ako preduzeće nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzećima, ako ne obavlja svoju delatnost duže od dve godine ako se osnovni kapital preduzeća smanji ispod minimalnog iznosa određenog Zakonom o preduzećima.

I.1.4 Prethodni postupak Utvrđivanje uslova za pokretanje stečajnog postupka • • Privremeni stečajni upravnik Privremeni odbor poverilaca

I.1..5 Proces stečajnog postupka . Otvaranje stečajnog postupka i pravne posljedice Formiranje stečajne mase Zaključenje stečajnog postupka zbog nedostatka stečajne mase . I.1.6 Zaključenje stečajnog postupka. Zbog prijave nedovoljnosti stečajne mase Unovčenje stečajne mase. Namirenje poverilaca i glavna deoba Poverioci prijavljuju svoja potraživanja Zaključenje stečajnog postupka

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-3-

I.1.7 Pravne posledice otvaranja stečaja

• • • • • •

Stečajni upravnik preuzima upravljanje preduzećem Otpušta se višak radnika Zaključuje Ugovor o delu ili Ugovor o radu sa potrebnim brojem radnika Prebijaju se dugovanja i potraživanja Popis inventara i sastavljanje početnog stečajnog bilansa Sva potraživanja i sve obaveze se smatraju dospelim

Gase se postojeći računi i otvaraju se novi stečajni računi I.1.8 Stečajna masa

• •

Celokupna imovina koja pripada stečajnom dužniku Stečajna masa služi namirenju troškova stečajnog postupka, namirenju stečajnih poverilaca i poverilaca mase

I.1.9 Poverioci koji se odvojeno namiruju

• •

Poverioci sa pravom izlučivanja Razlučni poverioci

I.1.10 Poverioci stečajne mase • • Troškovi stečajnog postupka Dugovi stečajne mase

I.1.11 Stečajni poverioci

• • •

Poverioci viših isplatnih redova Poverioci opšteg isplatnog reda Poverioci nižeg isplatnog reda

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-4-

I.1.12 Unovčenje stečajne mase i namirenje poverilaca

• • • •

Javno nadmetanje /aukcija/ Direktna pogodba Pokretnosti /mašine, vozila i td./ Nepokretnosti /nekretnine/ Poverioci se namiruju po prethodno formiranim isplatnim redovima

I.1.13 Glavna deoba

• •

Ročište za glavnu deobu - stečajni upravnik polaže završni račun i podnosi izveštaj o toku stečaja Neispunjena potraživanja prema stečajnom dužniku poverioci mogu ostvarivati u redovnom izvršnom postupku.

I.1.14 Zaključenje stečajnog postupka • • • • • nakon glavne deobe zbog nedostatka stečajne mase nakon prijave nedovoljnosti stečajne mase obustava stečajnog postupka skraćeni stečajni postupak

I.2 REORGANIZACIJA STEČAJNOG DUŽNIKA
I.2.1 Faze u sprovođenju reorganizacionog plana: • • • Priprema reorganizacije dužnika Prihvatanje i potvrda plana Učinci potvrdjenog plana i nadzor nad ispunjenjem plana

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-5Faza 1. Priprema reorganizacije dužnika • • • • Plan promene pravnog položaja stečajnog dužnika; Plan organizacionih, upravljačkih, finansijskih i tehničkih mera; Izvori finansiranja za primjenu stečajnog plana; Razvrstavanje poverilaca;

Faza 2. Prihvatanje i potvrda plana

• •

Ročište za raspravljanje o planu Glasanje o planu - pravo glasa stečajnih poverilaca

Faza 3. Učinci potvrdjenog plana i nadzor nad ispunjenjem plana

• • •

Rješenje o potvrdi plana Rješenja o zaključenju stečajnog postupka Rješenje stečajnog suda kojim je određen nadzor nad ispunjenjem stečajnog plana

I.3 PROGRAM MERA SOCIJALNE ZAŠTITE I.3.1 Implementatori mera
R.Srbije • • Fond PiO Zavod za zapošljavanje RS

I.3.2 PROGRAM MERA SOCIJALNE ZAŠTITE Radnici
• • • • Uvezivanje staža Zdravstvena zaštita Naknada za nezaposlenost Otpremnine

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-6-

II.ŠIRI OSVRT O STEČAJU I STEČAJNOG SISTEMA II.1. Stečaj i značaj stečajnog sistema
Za stečaj i stečajnu regulativu bi se moglo reći da danas predstavljaju jedne od osnovnih delova savremenih tržišnih sistema a samim tim i pravne regulative kojim se oni regulišu. Danas se ovoj materiji posvećuje značajna pažnja, pogotovo u svetlu reformi koje se vrše u zemljama u tranziciji, a takože je ovo pitanje aktuelno u mnogim azijskim zemljama koje svoju regulativu prilagođavaju savremenim tendencijama u ovoj oblasti. Međutim mora se istaći da problematika stečajanog postupka (Insolvency proceedings) i u zemljama sa dugom tržišnom tradicijom predstavlja dinamičnu oblast u kojoj se traže nova rešenja koja će pratiti trend promena u međunarodnoj ekonomiji. Izuzetan doprinos po tom pitanju daju i brojne međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, UNCITRAL, Evropska unija i dr. Razvoj stečajnog zakonodavstava, u današnjem smislu, započeo je još u 16. veku u tada najrazvijenijim trgovačkim oblastima Evrope. Prva stečajna pravila u formi Zakona o stečaju su donele gradske vlasti Antverpena, u Holandiji, 1515. godine, koji je tada bio centar svetske trgovine,sa ciljem sprečavanja bekstva dužnika sa teritorije Holandije.1 Zakon koji je donet 1542. godine u Engleskoj prvi je uveo principe na kojima i danas počiva moderno stečajno zakonodavstvo a to su:kolektivno namirenje poverilaca i ravnomerna raspodela imovine dužnika srazmerno potraživanjima poverilaca. Zanimljiv je podatak kako je nastao izraz bankrot. U srednjovekovnoj Italiji trgovcima koji nisu plaćali svoje dugove poverioci su uništavali „klupe“ za trgovanje. Od italijanskog "banca rotta" ili uništena klupa (tezga) dolazi izraz bankrot ili stečaj. Krajem 19. veka i tridesetih godina prošlog veka usled velike depresije, umesto likvidacije stečajnog dužnika kao odgovora na loše ekonomske prilike, javila se ideja reorganizacije stečajnog dužnika koji bi pod određenim uslovima nastavljao sa poslovanjem. Najveći doprinos institucionalizaciji ovog instrumenta, stečajne i uopšte ekonomske politike, dao je Bancruptcy Reform Act donet 1978. godine, sa kasnijim izmenama, u Sjedinjenim Američkim Državama. Poglavlje broj 11. ovog zakona reguliše postupak reorganizacije kao ravnopravan postupku stečajne likvidacije koji je regulisan u poglavlju broj 7. Ovaj zakonski akt dao je impuls i primeni i pravnom regulisanju reorganizacije u privrednim sistemima najvećeg broja zemalja. Reorganizaciji kao mera za sprečavanje stečaja biće cemtralna tema ovog rada. Za početak bi na ovom mestu trebalo dati osnovne definicije stečaja i reorganizacije. Stečaj se najčešće definiše kao “stanje u kome dužnik ne može da izvršava svoje obaveze prema poveriocima i, s druge strane, prinudno izvršenje potraživanja svih poverilaca nad imovinom dužnika, što dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika”. Materijalnofinansijski uslovi (insolventnost) koji za pravnu posledicu imaju otvaranje stečajnog postupka

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-7-

(stečajni razlozi,okidači) su u pravnim sistemima bili različito definisani ali se vremenom vrši i njihovo ujednačavanje. Takav je slučaj i sa našim zakonodavstvom. Stečajni postupak je do sada bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji5, a od 2. februara 2005. godine primenjuje se Zakon o stečajnom postupku i Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika7. Iako se u stručnoj javnosti mogu čuti i mišljenja da su i ovi zakoni u pojedinim segmentima nedorečeni i neprecizni oni svakako predstavljaju značajan iskorak ka moderno uređenom stečajnom zakonodavstvu.) određuje pojmove stečajnog postupka, bankrotstva i reorganizacije. Tako stečajni postupak u smislu ovog zakona obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. O osnovnim karakteristikama novog zakona kojim se reguliše stečajni postupak u našoj zemlji biće nešto više reči kasnije u toku ovog rada, ali je osnovni zaključak da je jedna od njegovih najvažnijih prednosti potpuno i savremeno regulisanje postupka reorganizacije stečajnog dužnika. Na osnovu napred iznetih definicija ne bi se smelo zaključiti kako je stečajni postupak, i uopšte problem stečaja, nešto što pogađa samo parcijalne delove ekonomskog sistema jedne zemlje. Naprotiv, šire implikacije stečaja na privredu jedne zemlje, zaposlenost, konkurentnost, socijalni položaj stanovništva, proces reformi, fiskalni aparat i sl. zahtevaju da se ovi faktori uzmu u obzir pri kreaciji okruženja i pravila pod kojima se on sprovodi. Organizovana društva su vremenom spoznala potrebu da obezbede sistem pravila i procedura za regulisanje “fenomena“ insolventnosti.10 Interesantno je zapaziti da se on javlja samo u kreditnom sistemu, što je karakteristika modernih tržišta, jer kada bi učesnici na tržištu pribavljali dobra i usluge samo putem gotovine ili trampom tada ne bi postojao dug pa samim tim ni potreba za stečajem. U današnjim uslovima ovo svakako nije slučaj. Značaj stečajnog zakonodavstva se stoga ne može prevideti, niti se razmatranja koja naglašavaju njegov uticaj mogu smatrati preteranim. Postoje mnoga pitanja i nedoumice koje se javljaju u svetskoj praksi i stručnim razmatranjima po pitanju konstrukcije i primene stečajnog zakonodavstva. Na primer, da li bi zakon trebao da promoviše disciplinu, da iz igre izbacuje neefikasne i nekompetentne, ili da bude tolerantniji i na taj način podstiče preduzetnički duh u smislu veće spremnosti da se preuzme rizik? Da li dejstvo zakona treba da ima šire socijalne i društvene efekte ili mu je cilj samo racionalno razrešenje pojedinačnog slučaja? Da li da uzima u obzir efekte koje ima na zaposlenost? Da li da favorizuje van sudske(neformalne) aranžmane ili formalne procese reorganizacije pod okriljem suda? Kako na najbolji način izvršiti balans između procesa likvidacije i reorganizacije? Koliko treba da bude učešće samih sudova u procesu (da nadgledaju zakonitost procesa ili da budu aktivan subjekat u postupku)? Kakva je uloga države? Pitanja ima mnogo a faktora koji utiču na moguće pravilne odgovore još više. Rezultat je mnoštvo mišljenja i nemogućnost izrade i formulisanja jedinstvenog koncepta i modela stečajnog zakona.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-8-

U literaturi i stručnim raspravama se često pokreće pitanje da li je određeni stečajni sistem više naklonjen dužniku ili poveriocima (pro-debtor ili pro-creditor), i pri tome se navode osnovne karakteristike jednog ili drugog sistema, na primer pitanje reorganizacije ili položaja obezbeđenih prava potraživanja privilegovanih poverilaca. Medutim ta rasprava gubi na značaju jer dolazi polako do ujednačavanja regulative među državama a isto tako u praksi se retko javljaju čista rešenja. Tako se na primer za zakonsko favorizovanje reorganizacije može reći da predstavlja naklonost ka dužniku ali odredbe koje određuju da plan reorganizacije usvajaju poverioci relativizuju tu konstataciju i uvode balans u ovoj oblasti. Koji su generalni ciljevi stečajne regulative? U prvom redu je to da uvede sigurnost na tržištu i kreditnom sistemu, odnosno da promoviše strogu finansijsku disciplinu. Poverenje u institucije sistema koje se javlja kao rezultat uverenja da će sva potraživanja na kraju biti naplaćena, bilo redovnim putem ili kroz neki od vidova stečajnog postupka, je osnova normalnog funkcionisanja tržišta. Ali ne samo to, na ovaj način se stvaraju uslovi za ekonomski rast, priliv investicija, funkcionisanje fiskalnog sistema i sl. Da bi se to postiglo stečajni postupak mora biti efikasan i brz. Takođe, mora da u najvećoj meri spreči razne vrste zloupotreba i eliminiše korupciju. Promovisanje principa neutralnosti, što znači da na isti način tretira sve privredne subjekte (bez obzira na vrstu,veličinu i poreklo kapitala), mora biti ugrađeno u osnove zakona kojim se reguliše stečajni postupak. Da bi svi oni koji se nalaze na tržištu ili su potencijalni ulagači mogli da znaju šta ih očekuje i u krajnjoj liniji mogli da predvide rizik koji nosi poslovanje, stečajni postupak u tom smislu treba da bude predvidljiv i dosledno sprovođen, ali takođe i u dovoljnoj meri fleksibilan. Fleksibilnost se ogleda u mogućnosti izbora i dogovora ali i u pogledu broja mogućnosti koje su dostupne stranama kada se u bilo kojoj ulozi nađu u stečajnom procesu. Uvođenje mogućnosti reorganizacije i mnoštvo varijanti koje su u tom procesu dozvoljene je način za postizanje tog cilja. Sve to u krajnjoj liniji dovodi do najvažnijeg cilja a to je zaštita i maksimiranje vrednosti. Moglo bi se takođe reći da stečaj tako postaje jedan od bitnih faktora za razvoj korporativnog upravljanja. Kod praktične primene propisa o stečaju situacija se dodatno komlikuje. Od početnog gledišta da se na jednoj strani nalazi dužnik a na drugoj poverioci, posmatranjem konkretnog slučaja u kome je stečajni dužnik jedno relativno veliko akcionarsko društvo, broj uključenih i zainteresovanih strana se značajno povećava. Na strani dužnika se javlja menadžment (uprava), akcionari (vlasnici) i zaposleni. Njihova gledišta i očekivanja ne moraju obavezno da se razlikuju, ali je to sa obzirom na različit položaj i posledice koje mogu trpeti u toku stečajnog postupka veoma moguće. Menadžment želi da nastavi sa radom u istom sastavu, tako da je uglavnom zainteresovan za proces reorganizacije (pre neformalan nego formalan), koji neće zadirati u njihovu sadašnju poziciju. Zaposleni žele da sačuvaju radna mesta, tako da bilo koji vid procesa reorganizacije za njih nije podjednako dobar. Mere koje podrazumevaju značajnu redukciju obima poslovanja i smanjenje broja zaposlenih svakako nisu u njihovom interesu.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
-9-

Svakako je značajan faktor i sam položaj zaposlenih prilikom formalnog otvaranja stečajnog postupka. Neke zemlje su donele posebne zakonske propise koji regulišu ovu materiju. Pozicije akcionara mogu se dosta međusobno razlikovati u zavisnosti od njihove veličine (mali, veliki, većinski) i uključenosti u sam process upravljanja privrednim društvom. Na strani poverilaca različitost interesa, želja i očekivanja može biti još veća i prisutnija. Oni se međusobno mogu razlikovati po veličini (finansijskoj moći), po tome da li su njihova potraživanja obezbešena ili ne, po visini potraživanja, kao i po tome na kom osnovu su potraživanja nastala. Razlučni poverioci čija su potraživanja obezbeđena (collateral) su uglavnom zainteresovani za njihovu što bržu realizaciju, oni bez obezbeđenja za likvidaciju (kroz stečajni postupak) ili prodaju privrednog društva kao celine (going concern value) ili možda za nastavak poslovanja kroz reorganizaciju ako će to dovesti do realizacije pune vrednosti njihovih potraživanja. Komercijalni poverioci (kupci i dobavljači), za razliku od na primer banaka, češće imaju interes da stečajni dužnik nastavi sa radom jer to možda u većoj meri utiče na njihovo poslovanje nego sudbina pojedinačnog potraživanja. Sledeća zainteresovana strana je svakako država koja delujući posredno kroz pravosudni sistem a neposredno kroz zakonodavnu aktivnost i regulatorna tela, čiji je osnivač (agencije), nastoji da očuva opšti društveni interes, stabilnost i sigurnost pravnog i ekonomskog sistema, ubrza razvoj i reforme, ostvari nesmetan priliv budžetskih sredstava i sl. Takva tendencija postoji i kod nas, jer se izmenama Zakona o privatizaciji1 uvodi mogućnost da Agencija za privatizaciju preuzme ulogu stečajnog upravnika kod privrednih društava sa većinskim društvenim kapitalom. Na kraju ne treba zaboraviti ni interes lokalne samouprave u celom postupku (opštine i regioni). Čest je slučaj uopšte u zemljama u tranziciji, pogotovo u manjim okalnim sredinama, da je jedno privredno društvo (preduzeće) glavni izvor zaposlenosti i budžetskih prihoda. Likvidacija i prestanak postojanja takvog privrednog subjekta može da ima ogromne socijalne posledice u toj sredini. Sve što je napred rečeno dovoljno sugeriše sa kakvom pažnjom treba pristupiti izgradnji stečajne regulative. Po rečima Joseph-a Stigliz-a ne postoji ni u ovoj oblasti tzv. “Pareto optimum”, termin poznat u ekonomskoj teoriji kao, najprostije rečeno, stanje odnosno rešenje koje bi bilo idealno i prihvatljivo za sve. Treba uzeti u obzir takođe i tradiciju i osobine same sredine (kolektivizam ili individualizam) jer bi bukvalno prenošenje rešenja i odredbi, koje se primenjuju na razvijenim tržištima, bilo praktično nesprovodljivo ili bi izazvalo i veće štetne posledice. Zakonsko regulisanje stečajnog postupka, međutim, nije samo po sebi dovoljno da razreši sve navedene protivurečnosti i da obezbedi nesmetano funkcionisanje privrednih kretanja u jednoj zemlji. Potreban je institucionalni i regulatorni okvir da bi sistem bio efikasan. Neke od zemalja koje su dosta poodmakle u sprovođenju ekonomskih reformi, na primer Češka, uviđaju potrebu da unapređuju ne samo zakon o stečajnom postupku nego i svu ostale regulativu, instucije, registre,tržište kapitala i sl. kako bi prevazišli probleme koji se u praksi javljaju. Na prvom mestu neophodan je snažan, nezavisan i efikasan pravosudni aparat. Takođe, ne treba izgubiti iz vida da je stečajna regulativa samo jedan od elemenata pravnog sistema koji utiče na poslovanje preduzeća.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
- 10 -

Zbog toga je neophodna primena novih zakonskih rešenja iz oblasti statusnog prava (Zakon o privrednim društvima), materiju koja reguliše registraciju privrednih subjekata, tržište hartija od vrednosti, privatizaciju, platni promet, zakonsko regulisanje primene međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS), založno pravo, dovođenje u red zemljišnih knjiga i dr. Isto tako neophodna je izrada novih propisa kojima se regulišu izvršni i parnični postupak. Na stečajni postupak se, inače, shodno primenju propisi kojima se reguliše parnični postupak. Primena novih propisa zahteva i ljude koji bi ih sprovodili, te je stoga preko neophodna profesionalizacija kadrova koji bi se bavili poslom stečajnih upravnika. To je kod nas učinjeno uporednim donošenjem Zakona o stečajnom postupku i Zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno da donošenje samog zakona ne rešava samo po sebi problem već je neophodna i njihova dosledna primena. Finansijski položaj preduzeća u mnogome je određen merama države u oblasti monetarne i fiskalne politike. One u velikoj meri mogu da olakšaju ili otežaju poslovanje preduzeća. Naravno, ne sme se izgubiti iz vida da se prilagođavanje ovih mera ne sme vršiti zbog “dnevnih” ili kratkoročnih potreba, već one treba da budu rezultat dugoročne strategije ekonomskog razvoja. Samo jedan primer je dovoljan za to. Politika kamatnih stopa, kojom upravlja centralna monetarna institucija utiče na obim zaduživanja privrednih subjekata. Ako su one u jednom periodu održavane na relativno niskom nivou rezultat je veće finansiranje iz kreditnih izvora, ali ako posle toga dođe do velikog skoka kamatnih stopa (a najčešće se pri tom menjaju i kamatne stope na postojeći dug) dolazi do prezaduženosti koja na početku nije mogla biti predviđena. Kao posledica toga, u inače teškim ekonomskim uslovima, insolventnost a samim tim i stečaj postaju realna pretnja. Svakako ne sme se izgubiti iz vida i uticaj inflacije na vrednost i aktive i pasive u bilansu, moguće stvaranje pogrešne slike o finansijskom položaju preduzeća kao i direktan uticaj na sam stečajni postupak. Svi napred nabrojani faktori i elementi utiču na efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva sa naravno najvećim akcentom na sam stečajni zakon. Međutim, nije svaki model stečajnog zakona podjednako dobar u svim društveno-ekonomskim uslovima. I kada se donese nov zakon o stečaju sa svim ostalim zakonima, odnosno kada se u najvećoj meri uspostavi pravna regulativa i institucionalni okvir to opet ne znači da će primena tih propisa biti efikasna i u krajnjoj liniji imati pozitivne posledice. Potrebno je uzeti u obzir u kolikoj meri su kretanja u ekonomiji jedne zemlje u skladu sa modernim tržišnim ponašanjem, jer primena zakonskih rešenja po uzoru na razvijene zemlje, u uslovima kada ne postoje tržišna svest i ponašanje, može imati veoma negativne efekte. Impulsi koje novi zakoni i ostali propisi daju kao i njihov preventivan uticaj u takvom okruženju biće deformisani. Takođe, kada se nalazimo u situaciji kada je najveći deo kapitala državnog (društvenog) porekla i kada postoje ogromni nagomilani dugovi među preduzećima i prema državi tada bi striktna primena stečajnih propisa u jednom momentu “ugasila” najveći deo privrede. Nije potrebno naglašavati kakav bi to efekat imalo na zaposlene i na socijalni aspekt uopšte.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
- 11 -

Neophodno je dakle ubrzano sprovoditi proces svojinske transformacije, kako bi kapital dobio titulara, a država sa druge strane treba da pristupi sanaciji i reorganizaciji velikih sistema, reprogramiranju ili otpisivanju dugova i sl. Mnoge države su sprovodile takve posebne programe koji su na prvi pogled u suprotnosti sa osnovnim principima savremene privrede ali su neophodan preduslov da se subjekti privređivanja osposobe za tržišnu utakmicu. Tek tada će primena novih propisa imati svoju svrhu i dati očekivane rezultate. Kada privatizacija putem prodaje nije moguća, što je čest slučaj kada su preduzeća odavno izgubila tržište i poslovnu perspektivu, tada se skoro jedini izlaz nalazi u stečaju. To je način da se zarobljena aktiva, barem ono što je preostalo, upotrebi na produktivniji način to jest kao osnova za nove poslovne poduhvate. Stečaj se često pogrešno shvata kao definitivan kraj, što je pogrešno, jer ponekad se samo tim putem može doći do novog vlasnika, svežeg kapitala, novog proizvodnog programa i šanse za oporavak. Sa tim u vezi treba polako menjati usađene poglede i svest koje ljudi imaju o stečaju. On se u velikoj meri doživljava kao sramota, kao isključiva krivica menadžmenta a ponekad i kao krivično delo. Neki autori govore stoga o potrebi za ”destigmatizacijom” stečaja. Same zakonske posledice koje se javljaju otvaranjem stečajnog postupka treba da budu dovoljan podstrek da se on izbegne, ako je to moguće, ili uđu u proces reorganizacije sa svim aspektima i mogućnostima koje ona nudi. Na kraju ovog dela rada treba reći koja su danas aktuelna pitanja u svetu u ovoj oblasti. Zemlje u procesu tranzicije različitom brzinom prilagođavaju svoje propise o stečaju svetskim trendovima i rešenjima. O generalnim aspektima tog procesa je bilo reči. Na području Evropske Unije danas se uglavnom bave problemom stečaja privrednih subjekata koji svoje poslovanje vrše na teritoriji više zemalja članica unije kao i van nje (cross-border insolvency proceedings). Tu se postavljaju pitanja tzv. primarnih i sekundarnih stečajnih postupaka, zatim određivanje “centra glavnih interesa” kao mesta gde privredno društvo obavlja najveći deo svojih aktivnosti, nadležnosti nacionalnih sudova i međusobnog odnosa različitih nacionalnih pravnih sistema. Tim pitanjem se posebno bavi Pravilo saveta 1346/2000/EZ o stečajnom postupku, ali i druge institucije (UNCITRAL). U SAD-u se trenutno razmišlja o modernizaciji poglavlja broj 11. kojim se reguliše reorganizacija kako bi se povećao nezadovoljavajuće mali broj uspešnih postupaka i bolje regulisali tzv. prepakovani (neformalni, vansudski) procesi. Može se reći da je problematika stečajnih postupaka i stečajne regulative danas postala ponovo aktuelna kako u zemljama u traniziciji tako i zemljama sa tradicionalno razvijenim tržišnim sistemom. Razlozi za to su različiti, faktori od uticaja isto tako ali se može reći da je cilj jedinstven.

PREŠEVO – JANUAR 2008

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTAVA
- 12 -

ZAKLJUČAK

Ja tokom studiranja ove teme video sam da pravni postupci i to kako se radi imaju veliku razliku. Ja sam primetio da zakon nije loš,štečaj treba praviti što pre,znači ne čekati da preduzeće platežno bude nesposobno u kontinuitetu 60 dana,nego posle 30 dana da počnu stečajnu postupak,znači ne treba čeka da privredni subjekt uđe još dublje u dugovima,a da radnicima ne primada ni štraf od stečajne mase. Analizirao sam i mnogo stečajni postupke u R.Srbiji i primetio sam obezvređivanje kapitala privrednog subjekta,tako što obogaćeni su stečajni sudije i direktori firme,a radnici prave samoubistvo od bede i od lošeg života,i spravom su pitali:

JEL IMA DRŽAVU,ILI DRŽAVA NAMA KRADE TO ŠTO NAM PRIPADA PREKO SVOJIH PRAVNIH ORGANA?

AKCIONARSKO DRUŠTVO (a.d. ili ad)

2010-02-26T02:51:00.002+02:00

Mnogi neznaju šta znaci akcionarsko društvo evo kratkog opisa

Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije.

Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva.

Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može biti u novcu ili u stvarima i pravima, a ne u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Izuzetno, nenovčani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu ili u uslugama društvu ako je to određeno osnivačkim aktom.

Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije društva i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine od dana registracije društva.

Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i prava, njihovo plaćanje se vrši unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.

Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica i može imati najviše 100 akcionara. Ukoliko se ovaj broj poveća i održi duže od godinu, dana to društvo postaje otvoreno akcionarsko društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom niti na drugi način nuditi akcije javnim putem.

Otvoreno akcionarsko društvo je društvo čiji osnivači u vreme njegovog osnivanja upute javni poziv za upis i uplatu akcija, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. U skladu s ovim zakonom, ono može biti kotirano i nekotirano. Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcija trećim licima.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je ’’ društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa odredjenim ulogom ’’ i u kome ’’članovi društva neodgovaraju za

2010-02-26T02:16:00.000+02:00

1

Opšte karakteristike

Društvo sa ograničenom odgovornošću je ’’ društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa odredjenim ulogom ’’ i u kome ’’članovi društva neodgovaraju za obaveze društva ’’.Nastalo je u Nemačkoj 1892. godine, a kasnije su ga preuzele i druge zemlje – Austrija , Francuska itd.Možemo da ga definišemo kao i pravni subjekat , koji ima svoju imovinu odvojenu od imovine njegovih članova. Nastaje upisom u sudski registar.Zbir uloga članova društva čini osnovnu glavnicu ovog društva.Svaki član društva može da ima jedan ulog.Ti ulozi ne moraju da budu jednaki.Članovi društvaodgovaraju za obaveze društva samo do visine svog uloga. Akcionarko društvo je društvo koje se osniva upisom u sudski registar , a sredstva za osnivanje pribavlja izdavanjem deonica. Ta sredstva može da pribavi i na druge načine – uzimanjem kredita na primer.Ovo je društvo kapitala , što znači da je suština u deoničkom kapitalu , a ne u licima koja osnivaju to društvo.Ono je pravi subjekat sa svojom imovinom odvojenom od imovine deoničara ,putem koje odgovara za obaveze prema trećim licima u pravnom prometu.Zakonom je propisana minimalna osnovna glavnica i ona ne sme, u toku poslovanja, da bude okrnjena. Podeljena je na deonice jednake vrednosti , čija se nominalna vrednost takodje propisuje zakonom.Deonice su , uglavnom , izražene u novcu.

Osnivanje društva
Društvo sa ograničenom odgovornošću i Akcionarsko društvo mogu da se osnuju u svim svojinskim oblicima , odnosno mogu biti osnovana i u društvenoj i privatnoj i državnoj , kao i mešovitoj svojini.Priroda oba ova društva nije zavisna od svojinskog režima sredstava koja se ulažu u društvo. Članovi D.O.O. – a mogu da budu i pravna i fizička lica, baš kao i A.D. – a.Ta lica mogu biti i domaća i strana.Minimalni ili maksimalni broj članova društva nije izričito odredjen našim Zakonom o preduzećima.

2 Ulog u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću može da bude u novcu , stvarima , i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.Samim ugovorom o osnivanju može da se odredi odnos novčanog i nenovčanog dela uloga. Naše pravo prav pravi razliku izmedju faze upisa i faze uplate i unošenja uloga u imovinu društva.Ono prihvata tzv.simultano osnivanje – uplatu i unošenje uloga u imovinu društva do njegove registracije.U uporednom pravu je dozvoljeno da se do registracije društva uplati samo deo upisanog uloga.

Prilikom osnivanja društva se zaključuje ugovor o osnivanju društva i to u pismenom obliku.Ovaj ugovor mora da sadrži:firmu , sedište , delatnost društva , prava i obaveze osnivača ,organe društva i njegovo trajanje.

Statut i organi društva
Kod D.O.O. – a statut donose članovi društva putem osnivačke skupštine.To nije neophodan uslov za registraciju društva. Obavezni sadržaj ovog akta utvrdjuje zakon o preduzećima.On mora da sadrži firmu i sedište društva, delatnost društva, ukupan iznos osnivačkog uloga kao i način njegove uplate i upisa, način upravljanja društvom i osnivanja upravnog odbora i skupštine, odgovornosti poslovnog organa , podatke o ukupnom broju rukovodećog osoblja , načinu na koji se imenuju i razrešavaju ,podatke o vremenu trajanja društva. I deoničko društvo mora da ima statut koji je njegov najviši akt.Donosi ga osnivačka skupština.Skupština društva svojim odlukama može da menja i dopunjava sadržaj statuta.I on mora da sadrži firmi i sedište društva, njegovu delatnost , iznos osnovne glavnice , iznos nominovane vrednosti akcija , broj članova upravnog odbora itd.

Povećanje i smanjenje osnovne glavnice kod A.D.-a
Razvoj društvaje omogućen povećanjem osnovne glavnice.To je naročito od interesa za poverioce društva , dok sniženja osnovne glavnice može da ošteti interes poverilaca.Povećanje osnovne glavnice može da se izvrši: a) izdavanjem novih deonica;

3 b) uključenjem rezervi društva; c) konverzijom potraživanja u trajni kapital Do smanjenja osnovne glavnice može da dodje usled gubitaka društva prilikom poslovanja kada rezerve društva nisu dovoljne za pokriće gubitaka.

Prava i obaveze članova društva i deoničara
Članovi društva imaju: 1) imovinska prava: prava učešća u dobiti društva , tj. Pravo na dividendum ,pravo učešća u raspodeli likvidacione mase; 2) upravljačka prava: pravo glasa u organima društva , pravo informisanja , pravo pobijanja odluka organa društva; 3) pravo iz obligacionih odnosa sa društvom; 4) specijalno pravo ; 5) obaveze članova društva; obavezuju uplate uloga ,obavezu dodatnih uloga ,obavezu ispunjenja dodatnih radnji. Deoničari imaju: 1) imovinska prava: pravo na dividendu i to po godišnjem bilansu uspeha, pravo na deo likvidacione mase; 2) lična prava deoničara:pravo izbora u organe društva ,pravo glasa u skupštini, pravo nadzora nad radom društva, pravo na informisanje o poslovanju društva. 3) poverilačka prava; 4) specijalna prava , kao npr.veći broj glasova u odnosu na deonički kapital koji ima u društvu; 5) obaveze deoničara od kojih je osnovna uplata upisanih deonica.

4 Deoničari sa prioritetnim deonicama treba da plaćaju deonice iznad nominalne vrednosti , što je zapravo kompenzacija za prioritetna prava.Opštim pravnim aktima deoničkog društva može da s eodredi obaveza članova upravnog odbora i direktora da otkupe i deponuju odredjeni broj deonica društva.Oni moraju da se ponašaju lojalno prema društvu.

Raspolaganje udelima u D.O.O. – u
Udeli mogu da se prenesu trećem licu ili članu društva.Prenos udela medju članovima je slobodan stim što mogu da se predvide odredjena ograničenja statutom društva. Prenos udela kod nasledjivanja i statusnih promena se javlja u slučaju smrti člana društva ili prilikom spajanja , pripajanja ,podele društva.Ovaj vid prenosa je mnogo srodniji prenosu udela medju članovima društva nego prenosu udela trećem licu. Udeo se u celosti , ali to neznači da je deoba udela zakonom zabranjena.Što se forme prenosa tiče , ona predstavlja pravni posao.Nije propisana zakonom , ali se podrazumeva da pravni posao treba da ima pisani oblik ( forma od Solemnitate).Prenos udela ne utiče na imovinu društva.Zakonom je obavezno vodjenje knjige udela kod D.O.O. u našoj zemlji.Prenos udela prema trećim licima ima dejstvo od trenutaka upisa prenosa u sudski registar.Društvo može da stekne sopstveni deo povlačenjem udela nekog člana.Udeo u društvu može da se založi da bi se obezbedilo potraživanje poverioca.Po pravilu , član društva ne može da traži povraćaj uplaćenog uloga od društva dok ono postoji.Ovo može da se desi u slučaju isključenja člana , prilikom pribavljanja sopstvenog udela od strane društva , zbog smrti člana ili njegovog prestanka itd.Društvo s aograničenom odgovornošću ne može da stičeza sebe udeo.

Prestanak člana u društvu sa ograničenom odgovornošću
1) Raskid ugovora - Ukoliko se raskine ugovor od strane nekog člana dolazi do dejstva raskida , tj. prestaje članstvo u društvu, prestaje isplata udela od članova itd.Ovaj vid raskida se koristi kao krajnje sredstvo zbog veoma važnih razloga. Isključenje člana – Statutom ili ugovorom o osnivanju društva može da se predvidi isključenje člana društva iz društva.Ono je moguće zbog važnih razloga kao što je neispunjavanje bitnih obaveza prema društvu.

2)

Izmene ugovora o osnivanju D.O.O
Do izmene ugovora o osnivanju D.O.O. dolazi primenom opštih pravila ugovornog prava jer nepostoje zakonsko uredjenje izmene ugovora o osnivanju društva.To znači da je ova izmena moguća samo saglasnošću svih članova društva.Neka zakonodavstva propisuju izmenu osnivačkog ugovora većinom od 314 glasova članova društva.Ukoliko se modifikacijom ugovora povećavaju utvrdjene obaveze članova društva ili se uvode nove obaveze neophodna je jednoglasna odlika članova društva, kao što to npr.predvidja madjarski Zakon privrednim društvima.

Transformacija – promena oblika društva
D.O.O. može da promeni svoj oblik ukoliko tako odluči njegov upravni organ.Sprovodjenjem ovih promena bi mogla da se nanese šteta interesima poverilaca.Promena oblika društva ne može da se vrši ikoliko bi njom bili izigrani interesi poverilaca.Novonastalo društvo postaje pravni naslednik starog društva , a to podrazumeva i to da nasledjuje i njegove obaveze. Transformacija u deoničko društvo. - Poverioci se prilikom ove promene štite tako što osnovna glavnica D.O.O. postaje osnovna glavnica deoničkog društva , podeljena na deonice.Neophodno je da se ranije ugovor raskine , da se podnese prijava za upis u registar.Na osnivačkoj skupštini deoničara se biraju organi društva i donosi statut. Transformacija u komanditno društvo. – Za ovo je neophodna odluka o transformaciji , kao i zaključenje novog ugovora.Tim novim ugovorom se odredjuje status ranijih članova društva , tj.odredjuje se ko postaje komplementar ( lice koje vodi poslovanje društva i za njegove obaveze odgovara neograničeno, celokupno svojom imovinom ), a ko komanditor ( lice koje zadržava u ovoj situaciji prethodni status ).Ovde se radi o univerzalnoj sukcesiji , tj. o prenosu celokupne imovine ranijeg društva u imovinu novog društva.Kada se novo društvo upiše u u sudski registar, ono počinje da postoji , dok staro prestaje. Transformacija u društvu sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova. Za ovu promenu oblika društva neophodna je odluka o takvoj transformaciji i zaključenje ugovora o osnivanju novog društva , kojim bi se odredila sledeća pitanja: izmenjeni način upravljanja , udeli članova, pravo regresa članova društva kod podmirenja obaveza društva i slično.Ni u ovom slučaju interesi poverioca društva nesmeju da budu izigrani.Ipak, ovaj oblik transformacije se veoma retko sreće u praksi zbog pogoršanja položaja članova društva. Zaštita manjine.

6 Prilikom promene oblika društva , mogu da se jave članovi kojima ona ne odgovara i koju ne prihvataju.Ovakvi slučajevi se ne uredjuju zakonom o preduzećima.U Francuskoj je npr.potrebna jednoglasna saglasnost svih članova društva.Švajcarski Zakon o obligacijama kaže da član koji neprihvati ovu transformaciju može da zahteva isplatu vrednosti udela u društvu koji bi mu sledio u slučaju likvidacije društva. I akcionarsko društvo može da promeni svoj oblik , tj. da se transformiše.Može da se desi da se njima oštete inetresi poverilaca, koji se štite tako što novonastalo društvo postaje pravni naslednik ranijeg društva, a tiče i njegovih prava i obaveza.Transformacija pre svega zavisi od volje akcionara.Medjutim, ponekad je i obavezna , to je slučaj kada se želi izbeći likvidacija.Ona podrazumeva promenu statuta društva. Transformacija u društvu sa ograničenom odgovornošću. Da bi do ovoga došlo neophodna je odluka skupštine društva. Ovom promenom nemenja se odgovornost akcionara, a novo društvo je univerzalni pravni naslednik ranijeg društva.U skadu sa tim , imovina ranijeg društva postaje imovina novog društva.Novi članovi društva zaključuju ugovor o osnivanju društva, donose statut, biraju organe društva, brišu ranije društvo iz sudskog registra , u koji , upisuju novo društvo.

Transformacija u komanditnodruštvo. Akcionarsko društvo može da se transformiše u komanditno društvo ukoliko tako odluči skupština društva.Za ovu transformaciju je neophodna saglasnost akcionara koji postaju komplementari u novom društvu, pošto se njihove obaveze povećavaju.I u ovom slučaju novo društvo preuzima sva prava i obaveze starog društva , dok imovina ranijeg društva postaje imovina novog društva.Ugovor o osnivanju komanditnog društva treba treba da skolpe raniji akcionari , koji izmedju ostalog treba i da odrede i strukturu novog društva.Kada se upiše novo društvo u sudski registar, ono počinje da postoji , dok ovim postupkom staro društvo prestaje. Transformacija u drruštvu sa neograničenom solidarnom odgovornošću. Za ovo je neophodna saglasnost članova društva, koji stupaju u novo društvo, kao i odlika skupštine starog društva. Neophodan činilac ove promene je ugovor o osnivanju ovog društva , kojim se odredjuje struktrura novog društva, tj.udeo ranijih akcionara , upravljanje društvom, regresna prava članova društva u slučaju izmirenja obaveza društva po osnovu solidarne odgovornosti.Imovina starog društva postaje imaovina novog društva.

Zaštita manjine. Uvek može da se javi izvestan broj ljudi, odnosno akcionara, koji nisu za ovu transformaciju.Sada se postavlja pitanje njihovih prava.Ono nije rešeno Zakonom o preduzećima, već se rešava statutom akcionarskog društva.U slučaju ne prihvatanja transformacije od strene nekog deoničara, on nemora da zaključi ugovor o osniovanju društva, već može da proda svoje deonice nekom deoničaru koji bi pristupio novom društvu.Ovako bi mogli da se oštete interesi poverilaca shodno smanjenju imovine društva.

Prestanak društva
Opšti osnovi prestanka Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo , kao i sva druga preduzeća odnosno, sva druga društva mogu da prestanu usled postojanja osnova za likvidaciju društva.I ovo možemo da ubrojimo u sledeće situacije: nepostojanje prirodnih uslova , istek vremena osnivanja, ispunjenje cilja, odlukom skupštine, sporazumom članova, odlukom organa upravljanja nepostojanjem zakonskih uslova u pogledu broja članova, kapitala.Ovo može da se desi i prilikom postojanja osnova za stečaj društva, kao i prilikom statusnih promena ( spajanje , pripajanje , podela ) ili promene oblika društva ( TRANSFORMACIJA ).Ovaj poslednji slučaj znači prestanak društva bez likvidacije. Tada se primenjuju pravila o pravnom sledništvu.

Kada dodje do stečaja i likvidacije akcionarskog društva , sredstva preostala po izmirenju svih obaveza se rasporedjuju akcionarima i to prvo onima koji imaju prioritetne akcije a zatim imaoca redovnih akcija.Ovo se odvija srazmerno uplaćenim deonicama od strane akcionara. U koliko se vrši transformacija društvenog preduzeća u deoničko, pripadajući deo likvidacione odnosno stečajne mase se isplaćuje republičkom Razvojnom fondu.

Što se posebnih prestanka tiče kod D.O.O. oni se javljaju u slučaju postojanja posebnih osnova koje su karakteristične za prestanak društva lica.Posebni osnovi prestanka akcionarskog društva nisu vezani za presonalitet deoničara, odnosno lične karakteristike deoničara ne utiču na sudbinu društva. U onim pravnim sistemima gde s edeo uplate deonica može vratiti nakon osnivanja društva a u medjuvremenu društvo doživi stečaj odn. Likvidaciju , organi koji vode postupak prestanka akcionarskog društva mogu da zahtevaju sve zaostale uplate od deoničara ukoliko je ovo neophodno zbog pokrivanja troškova prilikom sprovodjenja postupka prestanka društva , ili pak zbog namirenja dugova akcionarskog društva.

Zaključak
Znači , i akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću su privredna društva kapitala, s tim što su akcionarska društva najvažniji oblik privrednog društva u pogledu pribavljanja kapitala. Medjutim , u praksi su mnogo brojnija i mnogo se češće sreću D.O.O.

Oba ova društva su pravna lica , tj. imaju svoju imovinu odvojenu od imovine akcionara i članova društva. Nju obezbedjuju osnivači prilikom osnivanja društva , tj. akcionari obezbedjuju uloge u vidu ili u novcu ili u stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.

Akcija je hartija od vrednosti, koja svom vlasniku obezbedjuje odredjena prava, kao što su imovinska i korporaciska prava.Udeo nije hartija od vrednosti, već je pravo koje pripada članu društva na osnovu njegovog uloga u društvo.I akcija i udeo mogu da budu predmet pravnog prometa , tj.prenosivi su.

I na kraju, kod društva sa ograničenom odgovornošću je lični momenat ( inače karakterističan za društva lica ) nešto više izražen nego kod akcionarskog društva.

10

Literatura 1) Andrej Frimerman,Poslovno pravo,Beograd,2000.god. 2) Stevan Šogorov i Jelena Vilus,Poslovno pravo III,Beograd,1996.god. 3) Darinka Nedeljković i Dragoslav Neškov,Poslovno pravo,CEKOM BOOKS –
Novi Sad,2006.god.

СТИЦАЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРЕДНОСТИ

2010-02-26T01:48:00.002+02:00

Закон о привредним друштвима
19.05.2007.

ДЕО СЕДМИ

СТИЦАЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРЕДНОСТИ

Појам

Члан 442
(1) Под стицањем и располагањем имовином велике вредности привредног друштва, у смислу овог закона, сматра се пренос или више повезаних преноса чији је предмет стицање или располагање од стране привредног друштва имовине чија тржишна вредност у моменту доношења одлуке представља најмање 30% од књиговодствене вредности имовине исказане у последњем годишњем билансу стања.
(2) Стицање или располагање у смислу овог закона означава стицање или располагање било којим начином, укључујући нарочито продају, закуп, размену, залогу или хипотеку.
(3) Имовина у смислу ст. 1. и 2. овог члана укључује нарочито непокретности, покретне ствари, својину и друга права, посебно и права индустријске својине или уговорна права, акције као и друге уделе у другим друштвима или новац.

Поступак стицања и располагања
имовином велике вредности акционарског друштва

Члан 443
(1) Стицање или располагање имовином велике вредности акционарског друштва може се извршити на следећи начин:
1) управни одбор акционарског друштва усваја одлуку којом препоручује закључење тог посла;
2) акционарско друштво обавештава акционаре у складу са чланом 281. овог закона о сазивању скупштине најкасније 30 дана пре дана који је одређен за одржавање седнице.
(2) Обавештење из става 1. тачка 2) овог члана садржи разлог сазивања скупштине.
(3) Саставни део обавештења из става 1. тачка 2) овог члана је:
1) извештај о условима посла стицања и располагања имовином велике вредности;
2) препорука управног одбора у вези са послом стицања и располагања имовином велике вредности, укључујући и разлоге такве препоруке;
3) обавештење о правима акционара о неприхватању уговора, као и о праву на процену и накнаду вредности њихових акција по том основу у складу са овим законом.
(4) Одлуку о закључењу посла стицања и располагања имовином велике вредности доноси скупштина акционара који имају право гласа о том питању квалификованом већином и квалификованом већином акционара сваке класе акција чија се права мењају овим послом.
(5) Уз записник са седнице скупштине акционара из става 4. овог члана прилаже се и примерак уговора о стицању или располагању имовином велике вредности.

Промена правне форме ортачког друштва у командитно и обрнуто, поред испуњења општих услова за промену правне форме привредног друштва у складу са овим

2010-02-26T01:36:00.003+02:00

Закон о привредним друштвима
19.05.2007.

Глaвa II
ПРОМЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

Одељaк 1
ОСНОВНА НАЧЕЛА

Појaм

Члaн 426
Променa прaвне форме је прелaзaк из једне прaвне форме у другу, у склaду сa овим зaконом.

Променa прaвне форме у поступку ликвидaције

Члaн 427
(1) Привредно друштво нaд којим се спроводи поступaк ликвидaције може променити прaвну форму до почеткa деобе и исплaте ликвидaционог остaткa ортaцимa, члaновимa или aкционaримa, који преостaне пошто се подмире повериоци друштвa.
(2) У случaју доношењa одлуке из стaвa 1. овог члaнa привредно друштво је дужно дa обустaви поступaк ликвидaције, дa то региструје и објaви.

Регистрaцијa и објaвљивaње

Члaн 428
(1) Променa прaвне форме привредног друштвa региструје се и објaвљује.
(2) После промене прaвне форме привредно друштво нaстaвљa дa послује кaо исто прaвно лице, aли друге прaвне форме.

Сходнa применa и изузетaк од побијaњa одлуке

Члaн 429
(1) Нa промену прaвне форме привредног друштвa примењују се сходно одредбе овог зaконa о оснивaњу дaте форме привредног друштвa aко овим зaконом није друкчије уређено.
(2) Одлукa о промени прaвне форме не може се побијaти због непрaвилно утврђене срaзмере зaмене aкцијa или уделa, у склaду сa овим зaконом.

Одељaк 2

ВРСТЕ ПРОМЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ

Одсек 1

Променa прaвне форме aкционaрског друштвa
у друштво с огрaниченом одговорношћу

Члaн 430
(1) Акционaрско друштво може променити прaвну форму у друштво с огрaниченом одговорношћу нa следећи нaчин:
1) упрaвни одбор aкционaрског друштвa утврђује предлог одлуке о промени прaвне форме утврђене овим зaконом. Одлуку о промени прaвне форме усвaјa скупштинa aкционaрa;
2) aкционaрско друштво обaвештaвa aкционaре о сaзиву седнице скупштине у склaду сa члaном 281. овог зaконa нaјмaње 30 дaнa пре дaнa одржaвaњa скупштине aкционaрa.
(2) Обaвештење из стaвa 1. овог члaнa сaдржи нaрочито: рaзлог сaзивaњa скупштине, место у седишту друштвa где aкционaри стaвљaју нa увид следећa документa:
1) предлог одлуке о промени прaвне форме и извештaј упрaвног одборa aкционaрског друштвa који објaшњaвa услове и зaконску и економску основaност зa промену прaвне форме, кaо и опис било ког проблемa који је нaстaо у вези сa условимa промене прaвне форме;
2) препоруку упрaвног одборa aкционaрског друштвa у вези сa одлуком о промени прaвне форме и рaзлоге зa тaкву препоруку;
3) обaвештење о прaвимa aкционaрa дa не прихвaте одлуку о промени прaвне форме и о прaву нa трaжење процене и откупa њихових aкцијa од стрaне друштвa, у склaду сa овим зaконом.
(3) Одлукa о промени прaвне форме усвaјa се нa скупштини aкционaрa aкционaрског друштвa које мењa прaвну форму квaлификовaном већином у склaду сa члaном 293. стaв 2. овог зaконa.
(4) Ако у друштву које мењa прaвну форму имa више клaсa aкцијa, одлуку о промени прaвне форме усвaјaју aкционaри квaлификовaном већином из стaвa 3. овог члaнa свaке клaсе aкцијa чијa се прaвa умaњују променом прaвне форме нa глaсaњу групе те клaсе aкцијa.
(5) Уз одлуке о промени прaвне форме скупштинa aкционaрa усвaјa измену оснивaчког aктa у склaду сa ст. 3. и 4. овог члaнa.

Сaдржaј одлуке о промени прaвне форме

Члaн 431
Одлукa о промени прaвне форме сaдржи нaрочито:
1) пословно име, седиште и aдресу aкционaрског друштвa које мењa прaвну форму и друштвa с огрaниченом одговорношћу у коју форму се aкционaрско друштво претвaрa;
2) услове промене прaвне форме;
3) нaчин и услове конверзије aкцијa aкционaрског друштвa у поступку промене прaвне форме у уделе у друштву с огрaниченом одговорношћу или у новaц или другу имовину, кaо и нaчин којим се ове aкције или другa средствa плaћaњa уступaју aкционaримa aкционaрског друштвa;
4) друге подaтке у склaду сa зaконом, оснивaчким aктом, стaтутом или уговором члaновa друштвa.

Регистрaцијa и објaвљивaње

Члaн 432
(1) После окончaњa поступкa промене прaвне форме aкционaрског друштвa у друштво с огрaниченом одговорношћу у склaду сa члaном 430. овог зaконa, aкционaрско друштво подноси пријaву сa прилозимa, у склaду сa зaконом којим се уређује регистрaцијa привредних субјекaтa, о промени прaвне форме, рaди регистрaције и објaвљивaњa.
(2) По испуњености условa из стaвa 1. овог члaнa, региструје се и објaвљује одлукa о промени прaвне форме aкционaрског друштвa и оснивaчки aкт друштвa с огрaниченом одговорношћу.

Прaвне последице промене прaвне форме

Члaн 433
Регистрaцијом промене прaвне форме aкционaрског друштвa у друштво с огрaниченом одговорношћу нaстaју следеће прaвне последице:
1) друштво које учествује у поступку промене прaвне форме је друштво које се у одлуци о промени прaвне форме идентификује кaо друштво с огрaниченом одговорношћу, a aкционaрско друштво престaје дa постоји;
2) друштво с огрaниченом одговорношћу преузимa сву имовину и обaвезе aкционaрског друштвa;
3) судски и други поступци и потрaживaњa против aкционaрског друштвa нaстaвљaју се против друштвa с огрaниченом одговорношћу, које је прaвни следбеник aкционaрског друштвa;
4) aкције aкционaрског друштвa конвертују се у уделе друштвa с огрaниченом одговорношћу, обвезнице, новaц или другу имовину, у склaду сa члaном 431. овог зaконa;
5) титулaримa зaменљивих обвезницa, вaрaнaтa, других обвезницa и других сличних хaртијa од вредности, које нису aкције, обезбеђују се нaјмaње истa посебнa прaвa нaкон промене прaвне форме, осим aко је одлуком о издaвaњу тих хaртијa друкчије предвиђено или aко је друкчије уговорено сa њиховим имaоцимa, у склaду сa члaном 210. стaв 10. овог зaконa.

Одсек 2

Променa прaвне форме aкционaрског друштвa у ортaчко или комaндитно друштво

Претпоставке

Члан 434
(1) Акционарско друштво може променити правну форму у ортачко или командитно друштво једногласном одлуком свих акционара који стичу статус ортака с неограниченом одговорношћу.
(2) У одлуци скупштине акционарског друштва о промени правне форме тога друштва у командитно друштво наводи се који акционари имају статус командитора, а који комплементара.

Дејство регистрације и објављивања

Члан 435
Регистрацијом и објављивањем регистрације промене правне форме акционарског друштва у ортачко или командитно друштво:
1) акционарско друштво наставља као ортачко или командитно друштво и тиме престаје да постоји као акционарско;
2) ортачко или командитно друштво је правни следбеник акционарског друштва;
3) престају сва овлашћења органа акционарског друштва;
4) наступају друге правне последице, у складу с природом ортачког или командитног друштва насталог променом правне форме акционарског друштва.

Одсек 3

Промена правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво

Одлука о промени правне форме

Члан 436
(1) Одредбе овог закона о промени правне форме акционарског друштва у друштво с ограниченом одговорношћу сходно се примењују и на промену правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво, ако одредбама овог закона које се односе на друштво са ограниченом одговорношћу није друкчије уређено.
(2) Одредбе овог закона о минималном основном капиталу акционарског друштва и минималној номиналној вредности акције, примењују се и на промену правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво.

Избор органа и регистрација

Члан 437
(1) Са одлуком о промени правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво, за регистрацију, прилаже се и одлука о избору управног одбора акционарског друштва.
(2) Регистрација промене правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво објављује се, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Конверзија удела у акције

Члан 438
(1) Након регистрације промене правне форме друштво с ограниченом одговорношћу наставља као акционарско друштво. Удели друштва с ограниченом одговорношћу постају акције акционарског друштва. Права трећих лица на уделима у друштву с ограниченом одговорношћу претварају се у права трећих лица на акцијама.
(2) Удели друштва с ограниченом одговорношћу замењују се за акције поништењем у књизи удела и уписом у Централни регистар хартија од вредности.
(3) За конверзију удела у акције, као и за спајање удела није потребно одобрење Комисије за хартије од вредности.

Промена правне форме друштва с ограниченом одговорношћу
у ортачко друштво или командитно друштво

Члан 439
На промену правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у ортачко друштво или командитно друштво сходно се примењују одредбе овог закона о промени правне форме акционарског друштва у ортачко или командитно друштво.

Одсек 4

Промена правне форме ортачког и командитног друштва
у друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво

Претпоставке

Члан 440
(1) Ортачко друштво и командитно друштво могу одлуком свих ортака ортачког друштва, односно свих комплементара променити правну форму у друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво.
(2) Ортаци ортачког и командитног друштва који одговарају солидарно за обавезе друштва, остају са истом одговорношћу за обавезе које је друштво преузело до регистрације и објављивања регистрације промене правне форме, у складу са овим законом.
(3) На дејство промене правне форме ортачког или командитног друштва у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво сходно се примењују одредбе овог закона о промени правне форме тих привредних друштава.

Промена правне форме ортачког друштва у командитно и обрнуто

Члан 441
(1) Промена правне форме ортачког друштва у командитно и обрнуто, поред испуњења општих услова за промену правне форме привредног друштва у складу са овим законом, пуноважна је ако сви ортаци друштва прихвате такву промену правне форме.
(2) На дејство промене правне форме ортачког друштва у командитно и обрнуто, сходно се примењују одредбе овог закона о промени правне форме тих привредних друштава.

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA STEČAJ PREDUZEĆA

2010-02-26T01:02:00.001+02:00

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* Prestanak postojanja preduzeća, gašenje preduzeća, brisanje iz sudskog registra – nestanak preduzeća kao pravnog lica
* Razlozi likvidacije (ZOP):
* Izricanje mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova
* Prestanak prirodnih i drugih uslova za delatnost za koju je preduzeće registrovano
* Istek vremena osnivanja
* Odluka skupštine preduzeća ili vlasnika
* Ako se broj vlasnika (akcionara) svede na jedan
* Ako se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi ništavnost upisa u sudski registar

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* Odluku o likvidaciji društva donosi skupština društva kapitala ili sud
* Preduzećem u likvidaciji upravlja likvidator (lice iz preduzeća (vlasnici, jedan ili više) ili lice koje imenuje sud)
* Likvidator sačinjava početni likvidacioni bilans, a potom zaključni (u zavisnosti od trajanja likvidacionog postupka)

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* Likvidator ima pravo na naplatu troškova likvidacije kao i za svoj rad iz imovine predmetnog društva, posle isplate poverioca a pre deobe imovine između članova društva
* Posle isplate poverioca i likvidatora, preostala imovina (likvidaciona masa) se deli članovima društva, srazmerno njihovim udelima
* Time se okončava likvidacija, što se prijavljuje registracionom sudu (društvo se briše iz sudskog registra i prestaje da postoji)

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* Likvidacija preduzeća kao redovni postupak prestanka preduzeća, regulisana je odredbama dva zakona - Zakona o preduzećima (ZOP) i Zakona o prinudnom poravnanju stečaju i likvidaciji
* Važeći ZOP reguliše pitanje prestanka preduzeća, odnosno privrednog društva kako u pogledu uslova tako i u pogledu postupka
* Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji reguliše takođe osnove za prestanak preduzeća likvidacijom jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* Odredbe ZOP više su vezane za postupak tzv. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu može da sprovede, sāmo preduzeće, dok se sudski postupak samo konstatuje (ZOP razgraničava u kojim slučajevima odluku o prestanku društva donosi skupština akcionara, odnosno članovi društva, a u kojim tu odluku donosi sud)

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA

* U slučaju da društvo prestaje na osnovu odluke suda, likvidaciju sprovodi sud
* Međutim, ovo ne isključuje mogućnost da postupak sprovede sud i u slučaju kada do prestanka dolazi odlukom akcionara, odnosno članova društva u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji

STEČAJ PREDUZEĆA

* Prinudno likvidiranje preduzeća
* Stečaj se otvara nad preduzećem koje je nesposobno da plaća u dužem vremenskom periodu
* Stečaj je postupak koji se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom (pravnim licem ili preduzetnikom) koji je nesposoban za plaćanje
* Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije

STEČAJNI POSTUPAK

* Stečajni postupak traje nekad i duže od godinu dana, u okviru redovnog suda, a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji
* Organi sprovođenja stečajnog postupka su: stečajno veće (trojica sudija), stečajni sudija (ne može da bude član veća) i stečajni upravnik
* Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika
* Stečajno veće donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka, koji se objavljuje u “Službenom listu RS”, kao i na oglasnoj tabli suda, sa pozivom svim poveriocima da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana
* Otvaranje stečajnog postupka se upisuje u sudski registar

STEČAJNI POSTUPAK

* Poverioci dužnika pismeno prijavljuju svoja potraživanja stečajnom veću koje zakazuje ročište na kom se odlučuje o priznavanju prijavljenog potraživanja
* Stečajno veće odlučuje o prodaji dužnika u stečaju putem javnog nadmetanja, prikupljanjem ponuda ili pogodbe
* Imovinu prodaje stečajni upravnik a cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednosti

STEČAJNI POSTUPAK

* Stečajnu masu čine: novčana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prilikom prodaje imovine i novčana sredstva ostvarena naplatom potraživanja
* Iz stečajne mase prvo se isplaćuju troškovi stečajnog postupka, poverioci stečajne mase, zagarantovane zarade kao i nastale štete, nakon čega se formira deobna masa
* Dugovi dužnika isplaćuju se srazmerno deobnoj masi
* Nakon izvršenja svih poslova veće zaključuje stečajni postupak koji se objavljuje u “Službenom listu RS”, što se upisuje u sudski registar, čime preduzeće (dužnik u stečaju) prestaje da postoji kao pravno lice

DIRECT COSTING METODA

* Je način obračuna u kojem se polazi od pretpostavke da samo varijabilni trošak podleže promeni pa samo njega treba ukalkulisati u proizvod
* Fiksni trošak je vremenski trošak stalne pripravnosti preduzeća za proizvodnju koji u celini treba nadoknaditi iz prihoda od realizacije za svaki obračunski period
* Dakle, svi oni troškovi koji nisu varijabilni smatraju se troškovima vremenskog karaktera i nadoknađuju se iz prihoda od realizacije kao i fiksni troškovi

DIRECT COSTING METODA

* Ovaj metod polazi od pretpostavke da se proizvodi realizuju prema tržišnim cenama, koje se formiraju na osnovu ponude i tražnje
* Cena koštanja, u takvim uslovima, služi samo kao orijentacija u vođenju poslovne politike preduzeća

DIRECT COSTING METODA

* Ovakva klasifikacija i tretman troškova značajni su i zbog toga što se prosečni varijabilni troškovi uzimaju kao aproksimativno marginalni troškovi, pa se ova metoda obračuna naziva još i marginalnim obračunom troškova (marginal costing)
* Klasifikacija na fiksne i varijabilne troškove te kalkulacija prosečnih varijabilnih troškova neophodna je sa aspekta donošenja mnogih poslovnih odluka kompanije
* Direct costing je računovodstvena integracija plana troškova, bilansa uspeha i rezultata marginalne analize

Timski rad

2010-02-19T20:58:00.002+02:00

Timski rad se ne stvara automatski, i nije rezultat nametanja jednog vođe. To je rezultat zajedničkog rada, prepoznavajući važnost timskog rada, radeći timski i svesno otkrivajući uzorke zajedničkog rada koje članovi shvataju kao stimulativnim i zadovoljavajućim. Članovi tima moraju međusobno razgovarati o tome kako timski raditi i pratiti njihov grupni rad. Ono se naziva kolektivna samokontrola iskrenost i zrelost koja nije šire pronađena u kulturi naših timskih radova.

Piter Vajl – Rukovodstvo kao veština umetnosti
Kada god bi ugledali primere kooperativne kulture, impresionirani smo time što tim prihvata generalno viđenje posla (mnogo bolje nego što smo mi ikada prihvatili odgovornost), i kretali se ka pomanjkanju unutrašnjeg takmičenja, sve akcije su plemenitije, ciljevi tima postavljaju se ispred individualnih ciljeva, srodstvo izgleda jače (dublje) i obostrano poverenje je vidljivije.
Čak i da je prilika prava , a nagrada i ne tako visoka ljudi će sarađivati i veseliti se. Ljudi će se ponašati na način koji je dosledan timskom radu koji očajnički trebamo. Dok smo mi skloni kulturi takmičenja većina nas čak i jače treba dio nečega većeg.

Koncept timskog rada nije nov. Timovi nas okružuju hiljadama godina. Plemenska društva su bili timovi i akciji – individualci radeći zajedno za dostignuća zajedničkih ciljeva za bolje dobro. Ali nekako je to postalo individualno, a ne timski zato što je to postalo apstrakcija mnogih organizacija. Do danas mnoge organizacije kreću se u krugu individualnih odgovornosti individualnih kompenzacija, individualnih uloga i poslovnih etika, a radne grupe su vođene od odgovornih nadzornika za nadgledanje uloga individualaca koji čine ove grupe. Vreme je zapitati se gde leže pretpostavke u osnivanju ovakve prakse. Svet je isuviše složen, a naše organizacije različite da nastave sa prvobitnim individualnim nego sa grupnim eksponentima, niti možemo raspustiti po svaku cenu unutrašnje takmičenje individualizma kao praksu većine organizacione stope. Mi takođe ne možemo dopustiti da se nastavi sa učešćem funkcija koje ne kooperiraju. Pojedinci i funkcionalna izolacija isuviše je skupa i spora. Iskonska međusobna zavisnost koja egzistira u današnjoj organizaciji se ne slažu stim. Malo je pitanja da način za većinu nas do danas pobedimo nije više konkurentska izolacija već zajedničko donošenje znanja potrebno za izgradnju vredosti.

Bez složenog učešća ljudi malo je srećnih dobitaka. To pripada timovima – bez obzira da li ih mi nazivamo tako ili ne, videti situaciju broj različitih perspetkiva i informišu dobro označene odluke. Timovi su temelj učenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suočenja koja se rešavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz različitih perspektiva. Radeći timski možemo takođe imati pozitivnu motivaciju efekata. Kad članovi tima imaju zajedničku viziju i pravilnim odnosom sa njihovim partnerima, oni uglavnom dobijaju brže, ispravnije se razvijaju, imaju veću koncentraciju u njihovom poslovnom ambijentu i uživaju u raznolikosti i interesantnom poslovnom iskustvom. Sa timom takođe može biti više povoljnih prilika za samoupravljanje i uspešno vođenje bez obraćanja šefu i nepotrebno unutarnje takmičenje je često smenjeno.

Osim toga složenost vođenja tima teraju vođe da razmišljaju i deluju sistematičnije. Ova složenost pokazuje na teškoće nadzornika koji mora pronaći nove pretpostavke i postupke za uspešno rukovođenje. I od toga članovi tima često učestvuju u mnogim odgovornostima, sada vođeni od strane nadzornika, kojih je nekoliko potrebno. Na primer vodeći četrdeset individualaca pokazalo se za mnoge nadzornike danas teško. Pa ipak je sasvim razumljivo da isti nadzornik može uspešno voditi 98 individualaca podeljenih u dva ili više tima.

Džez

Broj onih koji pišu o timu uzimaju metaforu malog sastava džeza ili orkestra. U ovim primerima samostalni muzičari – mnogi sa različitim talentom, svirajući različite instrumente – sviraju kao jedan. Timski rad nije obavezan ali je preduslov za uspešnu pretstavu. Predvođeni su vođom koji usklađuje, a ne kontrolira, koji ukazuje na način, a ne naređuje. Samokontrola muzičara ne da ne znaju svirati sami već znaju kako svirati zajedno. Konačna izvedba svake muzičke predstave je slika datog mira koji dele međusobno. Rezultat je grupna predstava koja je značajna za više zadovoljstvo nego zbir svih njihovih pojedinačnih nastupa.

Iskreno treba uključiti timski rad, nego samo govoriti o tome, neće biti lako, zbog brojnih razloga, ni najmanje od postojanja da smo mi individualci i organizacije i ponosni zbog toga. Mi takođe relativno malo znamo o radu u timu. Naša struktura nije tako zamišljena da nam pruži ta iskustva i mi svo i dalje u početnoj fazi razumevanja kada i kako stvoriti timove i kako dati najbolje rezultate.
Nije da mi nismo imali eksperimente sa timovima. Od timske izgradnje (stvaranje timova) kretalo se do samoupravnih timskih eksperimenata, skoro svaka ogranizacija bavila se načinom shvatanja individualnih koristi radeći zajedno do zajedničkog cilja. Izvan fabrike, ipak su rezultati napora bili različiti. U mnogim slučajevima, čini se da pokušavamo raditi timski dok očuvanje postojeće strukture se poziva na individualni rad bez ozbiljnih sumnjivih pretpostavki i ostvaruje se. Često su troškovi veoma značajni. Bezuspešni pokušaji da se upotrebi timski rad rezultira gubljenjem vremena, nižu produktivnost i smanjuju poverenje u mnogim grupama. U budućnosti mnogi će se organizovati u timovima zato što to pomaže angažovanju namještenika, zato što je to najbolji način običaja i podele dobara (vrednosti) gde su specijalizacija, brzina podele i učenja ključ uspeha organizacije. Ne postoji recept za razvoj i vođenje uspešnih timova. Na kraju svaki vođa pronalazi metode koje najbolje odgovaraju jedinstvenim karakteristikama njegove ili njene organizacije, prihvatljivu poslovnu klimu i timsku ličnu sposobnost u stil. U formiranju tima, može biti korisno imati na umu da uspešni timovi obično imaju:
• Dodela obaveza da se jasno definišu ciljevi – dok sveukupni timski ciljevi mogu biti liberalno započeti, čitav tim mora imati sažeto razumevanja zbog čega tim postoji i koji su njegovi pravi ciljevi.
• Međusobna zavisnost kao integralni timski nacrt. Efektivni tim uspeva i nikad ne gubi kao grupa, sa timskim uspehom potrebna je koordinacija poduhvata.
• Snažna odluka prouzrokuje obavezu. Ova odluka obično se prouzrokuje kao odgovor na izazov od rukovodilaca, potrošača ili dobavljača. Ipak, tim mora razumeti važnost odluke. Kombinacija odluke i pravog tima je značajna.
• Metodologija koja olakšava učenje. Isuviše često timovi nerade dovoljno ili propadaju zato što nemaju metode za rešavanje problema, analizu uzorka, procenu napretka i podelu informacija.
• Kombinacija pravih veština i sposobnosti. Članovi tima se često raspoređuju na njihovim položajima u organizaciji zbog njihovih ličnih ili političkih zasluga. Ovo može biti problematično. Za sastav tima se uzima u obzir tehnička sposobnost, znanje specifičnih procesa, pristup informacijama, sposobnost održavanja odnosa, razumevanje kooperativnih ciljeva rada.
• Međusobna odgovornost kao jezgro vrednosti. Članovi tima se moraju pridržavati zajedničkih odgovornosti. Izvršavanje radnih ciljeva moraju biti od sporazumnih razloga.
• Poverenje od početka. Poverenje mora biti od početka i trajati sve vreme. Ako mi prvo ne verujemo drugima i nama niko neće verovati.
• Podrška organizacionoj strukturi. Da bi timovi uspeli društvena struktura mora se modifikovati tako da smanji unutrašnja takmičenja pojedinaca i karijeriste, da ljudi zapostave lične želje zbog zaštite timskih ciljeva.
• Stimulans preobimnog današnjeg sistema. Izazov tima za napornu objektivnost koja može ili ne može biti dostupna u sadašnjem sistemu može biti timska izgradnja, energija i visoka motivacija, pod uslovom da se neuspeh ne kažnjava.
• Raznolikost razmišljanja. Heterogena grupa, može doneti različito različito mišljenja za rešenje problema. Rad tima je najuspešniji kada pojedini članovi sarađuju sa jedinstvenim stavom za rešavanje problema.
• Brzi početci. Efektivni timovi postavljaju radije kraće nego duže rokove. Početni napor je neizbežan ali i oklevanje donosi obaveze. Mi često precenjujemo što može biti urađeno za kratko vreme.
• Čista vrednost i pravila u ranom poslovanju. Svakoj grupi društvenog sistema potrebna je granica za postavljanje reda grupnih napora. Uspešni timovi počinju definisanje postavki o prigovorima ili podeli vrednosti uzimajući u obzir prisutnost, izazov, lojalnost, želje, podelu informacija, uloga itd.
• Vreme značajno provedeno kao tim. Dijalog je u timu potreba. Kvantitet i kvalitet učenja u usavršavanju koje se dešava u timu dovodi se u vezu direktno sa vremenom koje članovi tima provode zajedno. Nikada ne možemo predvideti kada se najbolje učenje isplati.
• Regularnost, struktura, poštena raspodela. Povoljna struktura dijaloga je lagano poređenje konkurenata, grupe koja je angažovana za realnost i sprovođenje raspodele.

Bez sezonskih radnika

Promatrali smo pažljivo grupu od 12 osoba zaposlenih u tvornici automobila Honda opreme, u Mersvilu, Ohajo. Njihova parola je: «Bez sezonskih radnika!». Kada jedan član tima ne dođe na posao, ostala jedanaestorica rade kao 12 ljudi. Bilo je vreme malo odsutnosti.
«Zar nikada neželite imati slobodan petak ili ponedeljak», pitali smo jednog člana. «Sigurno da bih, ali oni bi me ubili!». «Ko oni – nadzornici?». «Ne, moje kolege», odgovor je. «Ne bi se složili sa tim. Ustvari to ne bi bilo fer prema njima da moraju raditi moj posao kao svoj. Ja to ne mogu njima učiniti».
Čak i dok smo proučavali individualnu motivisanost po dekadama imali smo nekoliko odgovora. Izgledalo je da mi znamo manje o efektivnoj grupnoj odgovornosti i individualnom i timskom radu. Zato smo mi možda bili spori u eksperimentima za timsku odgovornost, naročito u rukovodećim poslovima.

Timovi rukovođenja

Iako karakteristike uspešnih timova izgledaju sličnije svakoj organizaciji, timovi rukovođenja se teže formiraju i teže dolaze do uspeha. Rukovodeći timovi se obično formiraju zbog organizacione strukture i obično su više zainteresovani za zaštitu svojih interesa od konačnog cilja. Timovi rukovodstva nailaze najviše na probleme u uzroku vremena formiranja. Neka uobičajena propadanja ukazuju na:
1. Svi direktni izveštaji moraju biti u timu. Toj je potražnja timskog zaključka. Dolazi zajedno sa rezultatima istorijskih organizacija prije nogo grupa reši postojeći problem.
2. Timski ciljevi su organizacioni ciljevi. Ove posledice ciljeva su često preopširne da budu uspešne pripisuju se timu.
3. Ciljevi članova tima nisu svrstani. Razgovor je o učešću tima ali rad je i dalje lično upravljanje. Odgovornost timskog rada je često drugorazredno za rukovođenje individualnih ciljeva koji ukazuju na rad organizacije.
4. Sistemi podržavaju više konkurentske od kooperativnih. Sadašnji sistem, zato ograničava broj članova u timu koji mogu postići bonuse, povisiti radnu procenu itd. Interni rezultati takmičenja smanjuju razinu poverenja. Ljudi koji sarađuju će oklevati ako se kooperativno kažnjava.
5. Ljudi su podeljeni po poziciji, a ne po njihovom potencijalnom doprinosu.
6. Status različitih smanjenja zahtjeva planove za stimulans ideja i mišljenja.
7. Svako mora biti uključen u sve odluke ili će se ljudi osećati odbačenim. Biti član tima može postati simbol uspeha. Problem je taj da osećaj timskih ciljeva su često organizacioni ciljevi, uključujući svakog u sve je neefikasno.
8. Upravljanje šefovog zapažanje je osnovni cilj nekih menadžera.
9. Iluzija sporazuma je često bezuvjetni cilj grupe ili «grupno mišljenje». Oni koji konfrontiraju druge se često smatraju «ne timskim igračima».
10. Samostalna raspodela bezuspešnog tima ne postoji.

Alati ne moraju biti konfuzni sa ciljevima

Direktor nam je rekao da je njegova kompanija uradila prilično vraški dobar posao uz poslovno angažiranje. «Kako to znaš?», pitali smo. «Pa imali smo 86 zaposlenih timova», rekao nam je. Kasnije, upitali smo jednog zaposlenog šta je njegov tim radio. «Ne mnogo», rekao je. «Bio sa u timu dve godine i mi nismo uspeli».
«Pa zašto ste onda ostali u timu?», pitali smo.
«Pa, svako treba ovde biti u svom timu. Ako niste onda ste u pravoj nevolji».
Slušajući jezik koji se upotrebljava u razgovoru između članova tima možemo često primetiti instikte u razini timskog rada koji postoji u organizaciji. Upotreba izgovora može biti i objašnjena primenom instinkta u pretpostavkama i verovanje timskih članova.
Neki ljudi kažu:
Ja slušam njihova upustva
Siguran sa da je to urađeno.
Bio sam odgovoran za njih.
Ponosan sam na svoj tim.
Drugi kažu:
Učinili smo da se to dogodi.
Razgovarali smo o problemima.
Bili smo uspešni.
Ponosni smo na svoja dostignuća.
Neki ljudi kažu:
Moj tim je bio uspešan.
Moja dužnost je bila ispunjena.
Moja objektivnost je bila čista.
Drugi kažu:
Naš tim je bio odgovoran.
Ispunili smo našu dužnost.
Naša objektivnost je iskrena.
Neki ljudi kažu:
Oni mene izveštavaju.
Pitaju me za odobrenje.
Uradili su to bez mene.
Drugi kažu:
Drugi tim je tražio našu pomoć.
Oni nas uključuju u rad rešavanja njihovih problema u grupi.

Jedina najgora stvar od reći ja, ja, ja, je «Mi» kada stvarno mislite «Ja». Vi ne možete dugo varati ljude. Bolje je ne pokušavati.
Rezime
Timski rad predstavlja zajedničko rešavanje nekog složenog problema. On je izuzetno značajan za uspešan razvoj bilo koje organizacije, pa tako i preduzeća. On ukazuje da je veoma velika korist koju imaju preduzeća od ovakvog načina organizovanja rada.
Povezivanje individualaca u cjeline nalazimo još u prvobitnim društvima, tako da to nije nov pojam. U timskom radu ciljevi tima se postavljaju ispred individualnih ciljeva. Komunikacija između individualaca je znatno razvijenija nego kod klasičnog načina organizacije rada, što stvara određenu dozu povjerenja i iskrenosti. Između ostalog, i ova činjenica u znatnoj mjeri doprinosi uspješnom radu.
Postoji malo direktora i rukovodilaca koji poznaju ovakav način rada. On je u mnogome teži od klasičnog rada jer se mišljenja, ideje, postupci i metod rada sukobljavaju, pa je teže ostvariti cilj, ali povećava efikasnost ostvarenog rezultata. Današnji menadžeri moraju shvatiti značaj timskog rada, jer što bude angažovano više ljudi, postoji mogućnost da se problem uspešnije rješi.

PLANIRANJE (vizija → misija → strategijski ciljevi → takticki ciljevi → operativni ciljevi → licni ciljevi )

2010-02-19T20:46:00.003+02:00

-anticipativno odlucivanje

-Planiranje je primarna f-ja menadzmenta.Planiranjem se organizacija priprema za buducnost.

-Planiranje je sistematsko razmisljanje o buducnosti preduzeca sa akcentom da se ona kreira akcijom u sadasnjosti.

-Planiranjem organizacija tezi da bude koautor sopstvene buducnosti.

-Planiranje je f-ja menadzmenta kojom se definisu ciljevi i nacini njihovog ostvarenja.To je kreativnost usmjeravanja organizacije na osnovu analize proslosti, ocjene sadasnjosti i predvidjanja buducnosti.

-Kako je planiranje orjentisano na buducnost , ono ne moze iskljuciti elemenat srece, greske i iznenadjenja. Shodno tome , planske odluke se stalno preispituju, modifikuju i mjenjaju. Zato je planiranje proces, tj.neprekidna aktivnost koja se odvija sve dok postoji organizacija.

-Svrha planiranja je svrsishodna akcija-akcija koja ce obezbjediti profitabilnu razmjenu organizacije i okruzenja.

ODLUCIVANJE

-Odlucivanje je osnovna djelatnost menadzera. Menadzeri su prije svega donosiuoci odluka.

-Odluka je svjesnii akt volje, koji prethodi djelovanju.To je svjesna reakcija na nesto sto mora da se ucini.

-Odlucivanje je posebno vazno u fazi planiranja, jer su planske odluke rezultat planiranja.

-Odlucivanje je u stvari, proces rjesavanja problema, pa u odlucivanju razlikujemo sledece faze:
• Identifikacija problema
• Dijagnoza problema
• Razrada mogucih rjesenja problema
• Vrednovanje mogucih resenja
• Donosenje odluke
• Primjena odluke

OSNOVNE AKTIVNOSTI I KARAKTERISTIKE PLANIRANJA:

-6 osnovnih aktivnosti:
• Svijest o prilikama
• Definisanje ciljeva
• Razvijanje pretpostavki planiranja
• Identifikovanje alternativa
• Vrednovanje alternativa u svijetlu postavljenih akcija
• Izbor opredjeljujuceg pravca akcije

-Osnovne karakteristike:

• Orjentisanost planiranja na maximizaciju profita
• Marketing orjentisanost planiranja
• Kontinuitet planiranja
• Primarnost planiranja
• Realnost planiranja
• Efikasnost planiranja
• Sveobuhvatnost planiranja
• Integralnost planiranja
• Demokraticnost planiranja

PLANSKE ODLUKE

-su rezultati planiranja.One su instrument preko kojeg se ostvaruje svrha planiranja
-Djele se na ciljeve i planove

●CILJEVI su prva planska odluka , kojom se definisu zeljena stanja, odnosno zeljene situacije preduzeca.Oni pokazuju kamo preduzece zeli stici.
-U ukupnoj strukturi , ciljevi moraju biti medjusobno usaglaseni.
-U sistemu ciljeva potrebno je jasno definisati prioritetne ciljeve, a to su obicno:
• rentabilnost
• konkurentska pozicija
• efikasnost
• fleksibilnost u poslovanju

●PLAN je planska odluka i on je rezultat planiranja.

-podlozan je stalnim promjenama i reviziji.

-Plan je definisani pravac akcije u odredjenom vremenu.

-Plan sadrzi odgovore na niz relevantnih pitanja :
• Sta se preuzima , koje akcije
• Zasto se akcije preduzimaju
• Kada ce se akcije preduzeti
• Gdje ce se akcije preduzeti, ko ce ih preduzeti i kako
• Koje faktore treba angazovati

Kontigentalni planovi ili planovi iznenadzenja- njima pokusavamo da unaprijed utvrdimo vazne faktore poslovanja koji se mogu promjeniti i da definisemo kako ce preduzece postupiti , ako se te promjene stvarno i dogode.

PODELA POLANOVA

VREMENSKI PLANOVI

●DUGOROCNI PLANOVI- obuhvataju dugi rok – najcesce 10 godina.Oni su instrumenti za ostvarivanje dugorocnih ciljeva preduzeca.Orjentisani su na pitanje efikasnosti , pa su strategijskog karaktera.

●SREDNJEROCNI PLANOVI- su razrada dugorocnih planova . Pokrivaju vremenski interval do 5 godina. Zasnovani su na dugorocnim planovima i srednjerocnom planiranju.

●KRATKOROCNI PLANOVI- su godisnji planovi kojima se razradjuju srdenjerocni planovi. To su osnovni planovi preduzeca i najvise su kompleksni (sadrzajni).Temelje se na srednjerocnim planovima, kratkorocnom predvidjanju i iskustvu.

●OPERATIVNI PLANOVI su kvartalni, mjesecni i dnevni planovi.To su visoko izvjesni i specificni planovi, koji se rade na osnovu kratkorocnih planova i na osnovu iskustva.Orjentisani su apsolutno na pitanje efikasnosti

●STRATEGIJSKI PLANOVI su rezultat strategijskog planiranja.Orjentisani su na pitanje efikasnosti i usmjereni na ostvarivanje misije i strategijskih ciljeva preduzeca.Osnovni strategijski plan je strategija preduzeca.Odnose se na na dugi i srednji vremenski rok.

OPERATIVNI PLANOVI su rezultat operativnog planiranja koje fokusira pitanje efikasnosti preduzeca. Njegov zadatak je da nadje nacine kako, ono sto se radi , raditi najkvalitetnije – racionalno i produktivno.Interno su orjentisani i odnose se na period do jedne godine.Djele se na: permanentne(stalne) planove i jednokratne (neponovljive) planove.

●PERMANENTNI PLANOVI- usmjeravaju i olaksavaju odlucivanje i same akcije u preduzecu, posto se odredjene situacije stalno javljaju i imaju visok nivo predvidljivosti.Temeljni permanentni planovi su : politike, procedure i pravila

• Politika- kao planska odluka
-Politika je osnovni stalni plan preduzeca.
-Politika je planska odluka kojom se utvrdjuju stavovi i nacela za usmjeravanje odlucivanja i samih akcija preduzeca.

• Procedure i pravila su sredstva politika realizuje u praksi.
-Procedura je plan za obavljanje odredjenog posla , bez vremenske dimenzije.
-Pravila predstavljaju stavove kojima se odredjuje sta se moze , a sta ne moze preduzeti u odredjenoj situaciji.

●JEDNOKRATNI PLANOVI su projektni planovi koji su definisani sa specificnom i jednoznacnom svrhom. Osnovni jednokratni planovi su : program, projekat i budzet.

• Program je planska odluka kojom se preciziraju : akcije, njihovi nosioci, potrebni resursi, vrijeme realizacije i ocekivani rezultat da bi se ostvarili ciljevi poslovanja.Program je skup projekata.

• Projekat je osamostaljeni dio programa, koji je usmjeren na rjesavanje specificnog problema u poslovanu ili razvoju preduzeca.Osnovni elementi projekta su :
-osnovni zadatak-svrha projekta
-akcije koje treba preduzeti i njihovo obrazlozenje
-potrebni resursi, posebno finansijska sredstva
-ukupni ocekivani efekti

• Budzet je finansijki plan.On je uvijek kvantitativno dat u monetarnoj jedinici.

STRATEGIJSKO PLANIRANJE

-predstavlja prvu fazu strategijskog upravljanja.
-Strategijsko planiranje je proces razumjevanja postojece pozicije preduzeca, izbor zeljene pozicije i definisanje nacina za prevladavanje jaza izmedju zeljene i postojece pozicije.
-Strategijsko planiranje odgovara na pitanja :
gdje smo sada; kuda idemo i kuda treba da idemo
-Strategijsko planiranje cine dvije komponente:
• strategijska analiza
• strategijski izbor

●STRATEGIJSKA ANALIZA-prva faza strategijskog planiranja.Njena svrha je sticanje sto pouzdanijih saznanja o znacaju i prirodi dejstva eksternih i internih faktora na poslovanj epreduzeca.

-Sadrzi dva istrazivanja:
• Situacionu analizu
• Analizu perspektive

●STRATEGIJSKI IZBOR je drugi korak u planiranju strategije.Na osnovu strategijske analize vrsi se strategijski izbor.

-Strategijski izbor obuhvata:
• usmjeravanje organizacije, definisanjem : misije , vizije i strategijskih ciljeva
• formulisanje strategije

USMJERAVANJE ORGANIZACIJE (misija i vizija)

-Organizacija se usmjerava izborom vizije, misije i strategijskih ciljeva.

-Vizija, misija i strategijski ciljevi su usko povezani.
*VIZIJA predstavlja “ono sto moze biti”.Ona je dalekosezan pogled i nov nacin reagovanja na probleme rasta i razvoja preduzeca.To je slika pozeljne , realne i privlacne buducnosti organizacije.

-Nosilac vizije je lider organizacije.
*MISIJA je svrha za koju postoji organizacija.

-Strukturu misije cine 4 komponente:
1. svrha- odgovara na pitanje “zasto organizacija postoji”
2. vrijednosti- koje sadrze odgovor na pitanje “u sta org-ja vjeruje”
3. standardi ponasanja- odredjuje nacin obavljanja posla.
4. strategija

-Oblikovanje misije se vrsi na osnovu 5 osnovnih faktora :
• istorije org-je
• aspiracije i sklonosti vlasnika i menadzera
• trzisno okruzenje
• resursi
• posebne sposobnosti

STRATEGIJSKI CILJEVI
-su krajnje tacke prema kojima su usmjerene aktivnosti organizacije.To su situacije ili stanja u koje organizacija zeli da dodje.
-Ciljevi u poslovanju org-je imaju sledece f-je:
• usmjeravajucu-sluze kao instrument za donosenje strategije i politike organizacije
• motivacionu- motivise clanove org-je
• kontrolnu- kontrolisu ostvrene rezultate
-Da bi ostvarili svoju f-ju ciljevi moraju biti :
• relevantni i logicni
• realni
• jasni i mjerljivi
• vremenski definisani
• izazovni

-Hijerarhija ciljeva :
vizija → misija → strategijski ciljevi → takticki ciljevi → operativni ciljevi → licni ciljevi

Postupak planiranja i organizovanja razvoja

2010-02-19T20:26:00.005+02:00

Planiranjem i organizovanje razvoja se donose odluke o ciljevima, politici, strategijama, programima i planovima, kojima se usmerava aktivnost preduzeća. Proces planiranja se zasniva na istraživačkim aktivnostima u kojima je vremenska dimenzija značajna. Predviđaju se buduće promene u okruženju, analiziraju postignuti rezultati u prošlosti i usaglašavaju kreiranjem akcije u sadašnjosti. Proizvod procesa planiranja je tekuća odluka, odnosno suština planiranja je stalan izbor najboljih rešenja. U procesu donošenja tekućih odluka moguće je praviti razliku između:

• nalaženja problema - aktivnosti određivanja postojanja i značaja problema,

• odlučivanja - dijagnoza problema, stvaranja alternativa i odluka,

• odluke - aktivnosti ocene i izbora između alternativnih rešenja i

• rešavanja problema - odlučivanje i aktivnosti pripreme odabranog rešenja.

Materija razvojnih poduhvata, direktno u vezi sa proizvodom obuhvata: razvoj novog proizvoda, razvoj nove tehnologije, modernizacija opreme, razvoj materijala.

Posredno, u smislu stvaranja uslova za proizvodnju, razvoj pokriva: projektovanje i implementaciju reorganizacije preduzeća, izgradnju novog objekta, sistem permanentnog obrazovanja zaposlenih, projektovanje informacionog sistema, program unapređenja poslovnog sistema u celini.
Pristup planiranju razvoja treba da bude usmeren na konkretne projekte, za koje treba odrediti: cilj, resurse, i rok završetka.

Na sledećoj slici prikazan je dekompoziconi dijagram za planiranje i organizovanje razvoja.Slika 1.1. Dekompozicioni dijagram za planiranje i organizovanje razvoja

Primenom Projektnog menadžmenta uz podršku Tehnike mrežnog planiranja, posebno PERT - vreme i PERT - troškovi, može se postići sledeće za svaki razvojni poduhvat:
• poželjan rok završetka uz intenziviranje veličine odgovarajućih resursa,
• ukupni troškovi,
• vremenski raspored angažovanja resursa,
• dinamika ulaganja finansijskih sredstava za obezbeđenje potrebnih resursa.
Na temelju ovih podataka stvara se autonomni budžet finansijskih sredstava i utvrđuje se odgovornost čelnog menadžera za dodeljena sredstva. Troškovi razvojnog poduhvata uklapaju se u finansijski plan, višegodišnji, odnosno jednogodišnji, zavisno od rokova samog projekta.
U daljem tekstu detaljno će se opisati gore definisane aktivnosti.

1.1. Odlučivanje, definisanje strategije, predvidjanja i razvojne politike
Suština planiranja je u izboru i donošenju onih odluka na bazi kojih će preduzeće moći da ostvari optimalne rezultate. Kao rezultat procesa planiranja nastaju odluke o ciljevima, planovima, programima i strategijama.
Govoreći o odnosu planiranja i odlučivanja Mockler (37) kaže: "Rešavanje problema-odlučivanje ne može se izjednačiti sa planiranjem. Dva procesa su različita, jer se mogu donositi odluke ceo dan a da se ne planira. Ali su usko povezani. Planiranje zahteva serije odluka. Prvo, šta su bitne planske pretpostavke, tada najbolji ciljevi o politici, itd. Drugim rečima, planer prolazi kroz rešavanje problema - proces odlučivanja u svakoj fazi planskog procesa. Planiranje otuda zavisi od dobrog odlučivanja i u suštini je vrsta odlučivanja, naime predvidivo (anticipativno) odlučivanje."
Kada govorimo o sistemskom pristupu u planiranju, to znači da pre donošenja planskih odluka moramo celovito sagledati probleme koji treba da se reše. Upravo u tome jeste razlika između sistemskog pristupa u planiranju i parcijalnog rešavanja problema sa kojima se preduzeće u svom poslovanju suočava.
Značajno je istaći činjenicu da planske odluke polaze od sadašnje situacije, uvažavajući istovremeno prošlost i usmeravajući akcije prema budućnosti. To znači da se planske odluke uvek odnose na mere budućih događaja.
Cilj svake planske odluke trebalo bi da doprinosi ostvarenju ekonomskih i socijalnih ciljeva preduzeća. Pošto se donošenjem planske odluke završava proces planiranja i započinju procesi akcije neophodno je pratiti šta se dešava sa odlukom.
Da bi se mogle pripremati planske odluke neophodno je poznavanje metodologije planiranja. Jedna od bitnih pretpostavki za donošenje planskih odluka jeste kreativnost, koja mora biti u srazmeri sa intenzitetom razmatranja uslova i pretpostavki za donošenje planske odluke. Da bi planska odluka mogla da zadovolji kriterijume racionalnosti moraju se precizno definisati problemi, koji će biti rešeni planskom odlukom.
Postoje dve grupe planskih odluka koje se donose u preduzeću. Jedna grupa odluka odnosi se na interne probleme, a druga grupa na odnose sa okruženjem. Po stepenu složenosti ove druge su složenije. Svakako, kod planskih odluka značajna je i verovatnoća ishoda, koja se kreće u rasponu od potpune neizvesnosti do pozitivne izvesnosti.
U današnje vreme za planske odluke od značaja je poznavanje dve relativno novije discipline. Kada je reč o našoj praksi, to su teorija igara i teorija odlučivanja. Teorija igara ima primenu u slučajevima kada proučavamo probleme opredeljenja pri donošenju odluka u uslovima kada rezultat akcije ne može biti predviđen sa izvesnošću, međutim, postoji izvestan procenat verovatnoće da će se ostvariti željeni cilj. Naročitu primenu teorija igara ima u slučajevima kada se donose odluke strategijskog karaktera. Teorija odlučivanja ima primenu pri odlučivanju u slučajevima potpune neizvesnosti ishoda, znači kada se ne može izračunati stepen rizika.
Kao rezultat određenih teorijskih istraživanja nastali su modeli odlučivanja, što predstavlja itekako veliki doprinos privrednoj praksi donošenja odluka u preduzeću.

Slika 1.2. Dekompoizicioni dijagram za aktivnost odlučivanje i definisanje strategije, predvidjanja i razvojne politike.

Na sledećoj slici prikazan je informacioni model za aktivnost odlučivanje i definisanje strategije, predvidjanja i razvojne politike.
Informacionim modelomo definišu se entiteti, atributi i njihove veze. Na ovaj način se definiše logički model podataka gde se definišu potrebne informacije i njihovo grupisanje i povezivanje da bi se izvele aktivnosti opisane dekompozicionim dijagramima.
PortFolioOcenaCiljRazvojaProgramRazvojaPortFolioKoordinata

Slika 1.3. Informacioni model za aktivnost odlučivanje i definisanje strategije, predvidjanja i razvojne politike

Na osnovu ulaznih elemenata vezanih za poslovnu politiku i informacije sa tržišta (slika 1.2.) definiše se odluka o razvoju (entiteti Odluka, OdlukaStavka, Dostaviti Odluku i Rukovodilac)). Posao obavljaju kadrovi (entitet Radnik). Na osnovu ideja za novim proizvodom (entitet IdejaZaNoviProizvod) definiše se novi proizvod (entiteti PredmetPoslovanja i VrstaPredmentaPoslovanja). Strategija razvoja se definiše na osnovu portfolio analize (entiteti PrtFolioOcena, CljRazvoja, ProgramRazvoja).
U daljem tekstu detaljno će se opisati gore definisan postupak.

1.1.1. Odlučivanje
Odlučivanje je proces u kome se vrši izbor između više alternativnih mogućnosti za promenu stanja sistema radi postizanja cilja. Odlučivanje je prisutno ne samo u planiranju, već i u organizovanju, kontrolisanju sa regulisanjem, i nizu situacija, ali samo kao deo radnih sadržaja u kojima je involviran menadžer.
Odlučivanje se izvodi u svim fazama poslovanja preduzećem. Rezultat odlučivanja su odluke kojima se definišu ciljevi organizacije, potrebna sredstva, kadrovi i vreme za ostvarivanje postavljenih ciljeva, otklanjaju se nastale smetnje i dileme. Proces odlučivanja otvara se kada se utvrdi potreba za donošenjem neke odluke. Nakon donošenja odluke slede aktivnosti sprovodjenja donesene odluke i kontrola postignutih rezultata u sprovodjenju.

Proces odlučivanja sastoji se iz sledećih aktivnosti:
• Postavljanje ciljeva koje treba postići odlukom
• Utvrdjivanje načina za postizanje ciljeva
• Utvrdjivanje varijanti i izbor najpovoljnije
• Sprovodjenje i praćenje najpovoljnije varijante

Početni i ključni korak u funkcionisanju celine, poslovnog sistema, odnosi se na adekvatno projektovanje ciljeva, kao željenog stanja.
Cilj je željeno, očekivano stanje poslovnog sistema, odnosno podsistema, posle protoka određenog vremena koje ima prostorno (celina preduzeća, odnosno njegovi delovi) i vremensko određenje(duže - perspektivni cilj, kraće - operativni cilj). Mešanje cilja sa pokazateljem, indikatorom, profit na primer, je rezultat sa kojim je ostvaren cilj.
Saglasno hijerarhiji ciljeva po vremenskoj "dimenziji", treba na polju planiranja razlikovati predvidjanje, srednjoročne i kratkoročne ciljeve.
Predviđanje korespondira sa dugoročnim ciljevima, pretežno na nivo celine sistema, osim kod velikih kompanija, kao na primer multinacionalne kompanije, kada se zbog specifičnosti okruženja, a i različitih proizvoda, odnosi i na delove.
Srednjeročni ciljevi su u vezi sa srednjeročnim planiranjem i to na nivou celine sa proširenjem i na delove, kao relativno samostalne celine, kao što je slučaj sa holding kompanijama.
Kratkoročni ciljevi su u vezi sa kratkoročnim planiranjem i to na nivou celine sa relativno visokim stepenom razrade za manje poslovne sisteme, a okvirno i po ključnim elementima (razvoj, finansije, marketing i sl.).
Odluke mogu biti programirane i neprogramirane. Programirane odluke su one koje se ponavljaju i za koje je moguće stvoriti standardizovane postupke i metode za njihovo donošenje. Neprogramirane su one odluke koje se donose sporadično i koje se ne mogu rešavati samo na osnovu opšteg pristupa procesu odlučivanja
.
Proces odlučivanja obuhvata sledeće faze:
• Identifikacije postojanja problema vezano je za postojanje uzročnika nekih događanja ispod očekivanja, želja, cilja tj. radi se o nepoželjnim pojavama koje treba prevazići, razrešiti
• Definisanje problema vezan je za procenu stepena dovoljnosti raspoloživih informacija relevantnih za uočeni problem i pritom imajući u vidu ciljevima preduzeća
• Generisanje alternativnih rešenja je pretežno misaoni čin gde je potrebno uvažavati, ciljeve i ograničenja, koje treba odrediti zavisno od relevantnih uslova i pritom se koriste kvantitativne metode i tehnike, posebno Operaciona istraživanja (Matematsko programiranje, Stablo odlučivanja i Model zaliha ), Ekspertnih sistema i Sistema za podršku odlučivanju
• Procena alternativa i izbor - odluka vezan je za postojanje kriterijuma Izvodljivost sa stanovišta ograničenja kao što su vreme, tehnologija, raspoloživa finansijska sredstva i Izboru najpovoljnije alternative za šta je moguće koristiti višekriterijumskog odlučivanja (VKO): ELECTRE I, II, III i IV, zatim PROMETHEE, ORESTE, ELECCALC, Ekspertne sisteme i SPO, skladišta podataka i OLAP alati(57).
• Primena i praćenje sprovođenja donete odluke utvrdjuje efekat svake alternative, kao potencijalne odluke jer sprovođenje odluke, ponekad uprkos svih preduzetih mera, može pokazati slabosti i neadekvatnosti u odnosu na očekivanja. Ukoliko nedostatke nije moguće otkloniti tokom primene, onda se problem podvrgava obnovljenoj proceduri kompletno ili delimično u skladu sa opisanim fazama
Prema mišljenu Adižisa (1) da bi se odluka sprovela, mora postojati zajedništvo interesa izmedju ljudi koji su nosioci formalnog autoriteta (ovlašćenja) , moći i uticaja zasnovanog na stručnoj kompenteciji.
Autoritet(a) ima formalno pravo ili ovlascenje da donese neku odluku. Npr. menadzer prodaje ima pravo da da popust, menadzer proizvodnje moze da premesti radnika.
Moc(p) u organizaciji imaju ljudi čija je saradnja potrebna da bi se sprovele odluke. Uticaj (i) je zasnovn na stručnoj kompetentnosti i oni imaju sposobnost da se nesto uradi bez primene autoriteta i moći.
Na ovaj način dolazi se do pojma capi tj. do pojma sjedinjenog (coalesces -c), autoriteta(a), moći izvršioca (p) i uticaja zasnovanog na stručnom znanju(i).

Ovaj članak je pripremljen na osnovu knjige: prof.dr. Alempije Veljović dipl. ing., INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA

vrednost akcija ztpk na dan 18.2.2010

2010-02-19T01:10:00.002+02:00

2010-02-01T18:29:00.006+02:00

PROGLAS

Sindikat „NEZAVISNOST“ Žitopek A.D. Niš svima Vama zaposlenima u preduzeću upućuje poziv na udruženo delovanje, radi zajedničkog interesa.

NAŠA BORBA JE DA SAČUVAMO ŽITOPEK A.D. NIŠ

- Naš cilj nije jednodnevni već dugoročni.

- Uspeh preduzeća je ukupni uspeh svih nas.

- Borimo se da sačuvamo elementarno pravo na rad i poštenu zaradu

Svakodnevno se zaposleni, pod pritiskom i raznim manipulativnim dezinformacijama, prisiljavaju da napuste sindikat „NEZAVISNOST“ zato Vas i obaveštavamo da ne prihvatate proizvoljne informacije, već da se informišete preko svojih kolega o istini.

Mi smo Vas na vreme upozoravali na sve prevare koje su se dogodile unazad nekoliko godina.

- Prodaja akcija AIK Banke vlasništvo Žitopek A.D. .... Proizvod te transakcije je Vama dobro poznat.

- Kredit kod AIK Banke 120.000.000 dinara koje i danas vraćamo sa velikom kamatom. Zbog tog kredita Žitopek je pod hipotekom.

Zato se organizujmo u sindikat „NEZAVISNOST“ kako bi smo sprečili nasilno otpuštanje zaposlenih .

Maksimalnim i disciplinovanim angažovanjem na svom radnom mestu doprinosimo prevazilaženju finansijske krize.

Vraćanjem kredita i disciplinovanom organizacijom u preduzeću stvoriće se mogućnost zahteva za realnu isplatu zarada.

- ŽITOPEK SMO MI STVARALI ON PRIPADA SVIMA NAMA

- ZATO SE PRIDRUŽI SVOJIM KOLEGAMA U SIDIKATU KAKO BI SMO OSTVARILI ZAJEDNIČKI INTERES

- POŽURI I DONESI NAJBOLJU ODLUKU ZA SEBE, PORODICU I PREDUZEĆE