Društvo sa ograničenom odgovornošću je ’’ društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa odredjenim ulogom ’’ i u kome ’’članovi društva neodgovaraju za

1

Opšte karakteristike

Društvo sa ograničenom odgovornošću je ’’ društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa odredjenim ulogom ’’ i u kome ’’članovi društva neodgovaraju za obaveze društva ’’.Nastalo je u Nemačkoj 1892. godine, a kasnije su ga preuzele i druge zemlje – Austrija , Francuska itd.Možemo da ga definišemo kao i pravni subjekat , koji ima svoju imovinu odvojenu od imovine njegovih članova. Nastaje upisom u sudski registar.Zbir uloga članova društva čini osnovnu glavnicu ovog društva.Svaki član društva može da ima jedan ulog.Ti ulozi ne moraju da budu jednaki.Članovi društvaodgovaraju za obaveze društva samo do visine svog uloga. Akcionarko društvo je društvo koje se osniva upisom u sudski registar , a sredstva za osnivanje pribavlja izdavanjem deonica. Ta sredstva može da pribavi i na druge načine – uzimanjem kredita na primer.Ovo je društvo kapitala , što znači da je suština u deoničkom kapitalu , a ne u licima koja osnivaju to društvo.Ono je pravi subjekat sa svojom imovinom odvojenom od imovine deoničara ,putem koje odgovara za obaveze prema trećim licima u pravnom prometu.Zakonom je propisana minimalna osnovna glavnica i ona ne sme, u toku poslovanja, da bude okrnjena. Podeljena je na deonice jednake vrednosti , čija se nominalna vrednost takodje propisuje zakonom.Deonice su , uglavnom , izražene u novcu.

Osnivanje društva
Društvo sa ograničenom odgovornošću i Akcionarsko društvo mogu da se osnuju u svim svojinskim oblicima , odnosno mogu biti osnovana i u društvenoj i privatnoj i državnoj , kao i mešovitoj svojini.Priroda oba ova društva nije zavisna od svojinskog režima sredstava koja se ulažu u društvo. Članovi D.O.O. – a mogu da budu i pravna i fizička lica, baš kao i A.D. – a.Ta lica mogu biti i domaća i strana.Minimalni ili maksimalni broj članova društva nije izričito odredjen našim Zakonom o preduzećima.

2 Ulog u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću može da bude u novcu , stvarima , i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.Samim ugovorom o osnivanju može da se odredi odnos novčanog i nenovčanog dela uloga. Naše pravo prav pravi razliku izmedju faze upisa i faze uplate i unošenja uloga u imovinu društva.Ono prihvata tzv.simultano osnivanje – uplatu i unošenje uloga u imovinu društva do njegove registracije.U uporednom pravu je dozvoljeno da se do registracije društva uplati samo deo upisanog uloga.

Prilikom osnivanja društva se zaključuje ugovor o osnivanju društva i to u pismenom obliku.Ovaj ugovor mora da sadrži:firmu , sedište , delatnost društva , prava i obaveze osnivača ,organe društva i njegovo trajanje.

Statut i organi društva
Kod D.O.O. – a statut donose članovi društva putem osnivačke skupštine.To nije neophodan uslov za registraciju društva. Obavezni sadržaj ovog akta utvrdjuje zakon o preduzećima.On mora da sadrži firmu i sedište društva, delatnost društva, ukupan iznos osnivačkog uloga kao i način njegove uplate i upisa, način upravljanja društvom i osnivanja upravnog odbora i skupštine, odgovornosti poslovnog organa , podatke o ukupnom broju rukovodećog osoblja , načinu na koji se imenuju i razrešavaju ,podatke o vremenu trajanja društva. I deoničko društvo mora da ima statut koji je njegov najviši akt.Donosi ga osnivačka skupština.Skupština društva svojim odlukama može da menja i dopunjava sadržaj statuta.I on mora da sadrži firmi i sedište društva, njegovu delatnost , iznos osnovne glavnice , iznos nominovane vrednosti akcija , broj članova upravnog odbora itd.

Povećanje i smanjenje osnovne glavnice kod A.D.-a
Razvoj društvaje omogućen povećanjem osnovne glavnice.To je naročito od interesa za poverioce društva , dok sniženja osnovne glavnice može da ošteti interes poverilaca.Povećanje osnovne glavnice može da se izvrši: a) izdavanjem novih deonica;

3 b) uključenjem rezervi društva; c) konverzijom potraživanja u trajni kapital Do smanjenja osnovne glavnice može da dodje usled gubitaka društva prilikom poslovanja kada rezerve društva nisu dovoljne za pokriće gubitaka.

Prava i obaveze članova društva i deoničara
Članovi društva imaju: 1) imovinska prava: prava učešća u dobiti društva , tj. Pravo na dividendum ,pravo učešća u raspodeli likvidacione mase; 2) upravljačka prava: pravo glasa u organima društva , pravo informisanja , pravo pobijanja odluka organa društva; 3) pravo iz obligacionih odnosa sa društvom; 4) specijalno pravo ; 5) obaveze članova društva; obavezuju uplate uloga ,obavezu dodatnih uloga ,obavezu ispunjenja dodatnih radnji. Deoničari imaju: 1) imovinska prava: pravo na dividendu i to po godišnjem bilansu uspeha, pravo na deo likvidacione mase; 2) lična prava deoničara:pravo izbora u organe društva ,pravo glasa u skupštini, pravo nadzora nad radom društva, pravo na informisanje o poslovanju društva. 3) poverilačka prava; 4) specijalna prava , kao npr.veći broj glasova u odnosu na deonički kapital koji ima u društvu; 5) obaveze deoničara od kojih je osnovna uplata upisanih deonica.

4 Deoničari sa prioritetnim deonicama treba da plaćaju deonice iznad nominalne vrednosti , što je zapravo kompenzacija za prioritetna prava.Opštim pravnim aktima deoničkog društva može da s eodredi obaveza članova upravnog odbora i direktora da otkupe i deponuju odredjeni broj deonica društva.Oni moraju da se ponašaju lojalno prema društvu.

Raspolaganje udelima u D.O.O. – u
Udeli mogu da se prenesu trećem licu ili članu društva.Prenos udela medju članovima je slobodan stim što mogu da se predvide odredjena ograničenja statutom društva. Prenos udela kod nasledjivanja i statusnih promena se javlja u slučaju smrti člana društva ili prilikom spajanja , pripajanja ,podele društva.Ovaj vid prenosa je mnogo srodniji prenosu udela medju članovima društva nego prenosu udela trećem licu. Udeo se u celosti , ali to neznači da je deoba udela zakonom zabranjena.Što se forme prenosa tiče , ona predstavlja pravni posao.Nije propisana zakonom , ali se podrazumeva da pravni posao treba da ima pisani oblik ( forma od Solemnitate).Prenos udela ne utiče na imovinu društva.Zakonom je obavezno vodjenje knjige udela kod D.O.O. u našoj zemlji.Prenos udela prema trećim licima ima dejstvo od trenutaka upisa prenosa u sudski registar.Društvo može da stekne sopstveni deo povlačenjem udela nekog člana.Udeo u društvu može da se založi da bi se obezbedilo potraživanje poverioca.Po pravilu , član društva ne može da traži povraćaj uplaćenog uloga od društva dok ono postoji.Ovo može da se desi u slučaju isključenja člana , prilikom pribavljanja sopstvenog udela od strane društva , zbog smrti člana ili njegovog prestanka itd.Društvo s aograničenom odgovornošću ne može da stičeza sebe udeo.

Prestanak člana u društvu sa ograničenom odgovornošću
1) Raskid ugovora - Ukoliko se raskine ugovor od strane nekog člana dolazi do dejstva raskida , tj. prestaje članstvo u društvu, prestaje isplata udela od članova itd.Ovaj vid raskida se koristi kao krajnje sredstvo zbog veoma važnih razloga. Isključenje člana – Statutom ili ugovorom o osnivanju društva može da se predvidi isključenje člana društva iz društva.Ono je moguće zbog važnih razloga kao što je neispunjavanje bitnih obaveza prema društvu.

2)

Izmene ugovora o osnivanju D.O.O
Do izmene ugovora o osnivanju D.O.O. dolazi primenom opštih pravila ugovornog prava jer nepostoje zakonsko uredjenje izmene ugovora o osnivanju društva.To znači da je ova izmena moguća samo saglasnošću svih članova društva.Neka zakonodavstva propisuju izmenu osnivačkog ugovora većinom od 314 glasova članova društva.Ukoliko se modifikacijom ugovora povećavaju utvrdjene obaveze članova društva ili se uvode nove obaveze neophodna je jednoglasna odlika članova društva, kao što to npr.predvidja madjarski Zakon privrednim društvima.

Transformacija – promena oblika društva
D.O.O. može da promeni svoj oblik ukoliko tako odluči njegov upravni organ.Sprovodjenjem ovih promena bi mogla da se nanese šteta interesima poverilaca.Promena oblika društva ne može da se vrši ikoliko bi njom bili izigrani interesi poverilaca.Novonastalo društvo postaje pravni naslednik starog društva , a to podrazumeva i to da nasledjuje i njegove obaveze. Transformacija u deoničko društvo. - Poverioci se prilikom ove promene štite tako što osnovna glavnica D.O.O. postaje osnovna glavnica deoničkog društva , podeljena na deonice.Neophodno je da se ranije ugovor raskine , da se podnese prijava za upis u registar.Na osnivačkoj skupštini deoničara se biraju organi društva i donosi statut. Transformacija u komanditno društvo. – Za ovo je neophodna odluka o transformaciji , kao i zaključenje novog ugovora.Tim novim ugovorom se odredjuje status ranijih članova društva , tj.odredjuje se ko postaje komplementar ( lice koje vodi poslovanje društva i za njegove obaveze odgovara neograničeno, celokupno svojom imovinom ), a ko komanditor ( lice koje zadržava u ovoj situaciji prethodni status ).Ovde se radi o univerzalnoj sukcesiji , tj. o prenosu celokupne imovine ranijeg društva u imovinu novog društva.Kada se novo društvo upiše u u sudski registar, ono počinje da postoji , dok staro prestaje. Transformacija u društvu sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova. Za ovu promenu oblika društva neophodna je odluka o takvoj transformaciji i zaključenje ugovora o osnivanju novog društva , kojim bi se odredila sledeća pitanja: izmenjeni način upravljanja , udeli članova, pravo regresa članova društva kod podmirenja obaveza društva i slično.Ni u ovom slučaju interesi poverioca društva nesmeju da budu izigrani.Ipak, ovaj oblik transformacije se veoma retko sreće u praksi zbog pogoršanja položaja članova društva. Zaštita manjine.

6 Prilikom promene oblika društva , mogu da se jave članovi kojima ona ne odgovara i koju ne prihvataju.Ovakvi slučajevi se ne uredjuju zakonom o preduzećima.U Francuskoj je npr.potrebna jednoglasna saglasnost svih članova društva.Švajcarski Zakon o obligacijama kaže da član koji neprihvati ovu transformaciju može da zahteva isplatu vrednosti udela u društvu koji bi mu sledio u slučaju likvidacije društva. I akcionarsko društvo može da promeni svoj oblik , tj. da se transformiše.Može da se desi da se njima oštete inetresi poverilaca, koji se štite tako što novonastalo društvo postaje pravni naslednik ranijeg društva, a tiče i njegovih prava i obaveza.Transformacija pre svega zavisi od volje akcionara.Medjutim, ponekad je i obavezna , to je slučaj kada se želi izbeći likvidacija.Ona podrazumeva promenu statuta društva. Transformacija u društvu sa ograničenom odgovornošću. Da bi do ovoga došlo neophodna je odluka skupštine društva. Ovom promenom nemenja se odgovornost akcionara, a novo društvo je univerzalni pravni naslednik ranijeg društva.U skadu sa tim , imovina ranijeg društva postaje imovina novog društva.Novi članovi društva zaključuju ugovor o osnivanju društva, donose statut, biraju organe društva, brišu ranije društvo iz sudskog registra , u koji , upisuju novo društvo.

Transformacija u komanditnodruštvo. Akcionarsko društvo može da se transformiše u komanditno društvo ukoliko tako odluči skupština društva.Za ovu transformaciju je neophodna saglasnost akcionara koji postaju komplementari u novom društvu, pošto se njihove obaveze povećavaju.I u ovom slučaju novo društvo preuzima sva prava i obaveze starog društva , dok imovina ranijeg društva postaje imovina novog društva.Ugovor o osnivanju komanditnog društva treba treba da skolpe raniji akcionari , koji izmedju ostalog treba i da odrede i strukturu novog društva.Kada se upiše novo društvo u sudski registar, ono počinje da postoji , dok ovim postupkom staro društvo prestaje. Transformacija u drruštvu sa neograničenom solidarnom odgovornošću. Za ovo je neophodna saglasnost članova društva, koji stupaju u novo društvo, kao i odlika skupštine starog društva. Neophodan činilac ove promene je ugovor o osnivanju ovog društva , kojim se odredjuje struktrura novog društva, tj.udeo ranijih akcionara , upravljanje društvom, regresna prava članova društva u slučaju izmirenja obaveza društva po osnovu solidarne odgovornosti.Imovina starog društva postaje imaovina novog društva.

Zaštita manjine. Uvek može da se javi izvestan broj ljudi, odnosno akcionara, koji nisu za ovu transformaciju.Sada se postavlja pitanje njihovih prava.Ono nije rešeno Zakonom o preduzećima, već se rešava statutom akcionarskog društva.U slučaju ne prihvatanja transformacije od strene nekog deoničara, on nemora da zaključi ugovor o osniovanju društva, već može da proda svoje deonice nekom deoničaru koji bi pristupio novom društvu.Ovako bi mogli da se oštete interesi poverilaca shodno smanjenju imovine društva.

Prestanak društva
Opšti osnovi prestanka Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo , kao i sva druga preduzeća odnosno, sva druga društva mogu da prestanu usled postojanja osnova za likvidaciju društva.I ovo možemo da ubrojimo u sledeće situacije: nepostojanje prirodnih uslova , istek vremena osnivanja, ispunjenje cilja, odlukom skupštine, sporazumom članova, odlukom organa upravljanja nepostojanjem zakonskih uslova u pogledu broja članova, kapitala.Ovo može da se desi i prilikom postojanja osnova za stečaj društva, kao i prilikom statusnih promena ( spajanje , pripajanje , podela ) ili promene oblika društva ( TRANSFORMACIJA ).Ovaj poslednji slučaj znači prestanak društva bez likvidacije. Tada se primenjuju pravila o pravnom sledništvu.

Kada dodje do stečaja i likvidacije akcionarskog društva , sredstva preostala po izmirenju svih obaveza se rasporedjuju akcionarima i to prvo onima koji imaju prioritetne akcije a zatim imaoca redovnih akcija.Ovo se odvija srazmerno uplaćenim deonicama od strane akcionara. U koliko se vrši transformacija društvenog preduzeća u deoničko, pripadajući deo likvidacione odnosno stečajne mase se isplaćuje republičkom Razvojnom fondu.

Što se posebnih prestanka tiče kod D.O.O. oni se javljaju u slučaju postojanja posebnih osnova koje su karakteristične za prestanak društva lica.Posebni osnovi prestanka akcionarskog društva nisu vezani za presonalitet deoničara, odnosno lične karakteristike deoničara ne utiču na sudbinu društva. U onim pravnim sistemima gde s edeo uplate deonica može vratiti nakon osnivanja društva a u medjuvremenu društvo doživi stečaj odn. Likvidaciju , organi koji vode postupak prestanka akcionarskog društva mogu da zahtevaju sve zaostale uplate od deoničara ukoliko je ovo neophodno zbog pokrivanja troškova prilikom sprovodjenja postupka prestanka društva , ili pak zbog namirenja dugova akcionarskog društva.

Zaključak
Znači , i akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću su privredna društva kapitala, s tim što su akcionarska društva najvažniji oblik privrednog društva u pogledu pribavljanja kapitala. Medjutim , u praksi su mnogo brojnija i mnogo se češće sreću D.O.O.

Oba ova društva su pravna lica , tj. imaju svoju imovinu odvojenu od imovine akcionara i članova društva. Nju obezbedjuju osnivači prilikom osnivanja društva , tj. akcionari obezbedjuju uloge u vidu ili u novcu ili u stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.

Akcija je hartija od vrednosti, koja svom vlasniku obezbedjuje odredjena prava, kao što su imovinska i korporaciska prava.Udeo nije hartija od vrednosti, već je pravo koje pripada članu društva na osnovu njegovog uloga u društvo.I akcija i udeo mogu da budu predmet pravnog prometa , tj.prenosivi su.

I na kraju, kod društva sa ograničenom odgovornošću je lični momenat ( inače karakterističan za društva lica ) nešto više izražen nego kod akcionarskog društva.

10

Literatura 1) Andrej Frimerman,Poslovno pravo,Beograd,2000.god. 2) Stevan Šogorov i Jelena Vilus,Poslovno pravo III,Beograd,1996.god. 3) Darinka Nedeljković i Dragoslav Neškov,Poslovno pravo,CEKOM BOOKS –
Novi Sad,2006.god.