POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DELATNOST POLJOPRIVREDE, PREHRAMBENE, DUVANSKE INDUSTRIJE I VODOPRIVREDE SRBIJE

- analiza

ugovorenih nivoa prava u odnosu na Zakon o radu –

            Nakon dugotrajnih pregovora, koji su trajali više godina, dana 09. februara 2011. godine, zaključen je, na period od tri godine, Poseban kolektivni ugovor za delatnost poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor). Posebnim  kolektivnim ugovorom ugovoren je ujednačen minimum prava za zaposlene koji će morati da, poštuju  svi poslodavci koji posluju u delatnostima obuhvaćenim ovim kolektivnim ugvorom.

            Posebnim kolektivnim ugovorom je, u odnosu na Zakon o radu, ispoštovan osnovni princip da se kolektivnim ugovorom ugovara veći nivo prava od prava utrvđenih Zakonom.  Značajno je, isto tako, da su određena prava čiji nivoi nisu definisani samim  Zakonom o radu (regres, topli obrok, elementi zarade)  utvrđeni ovim kolektivnim ugovorom.

            U Opštim odredbama sindikatima, potpisnicima kolektivnog ugovora, se otvara mogućnost da štite i prava zaposlenih koji kod poslodavca nemaju zaključen kolektivni ugovor, ili nisu članovi Sindikata (potencijalno novi članovi), tako što imaju pravo da uvidom u opšti akt provere da li su njihova prava utvrđena ispod minimuma prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.

            Zaposleni, po Zakonu o radu, ostvaruju prava iz radnog odnosa danom stupanja na rad, što se utvrđuje u samom Ugovoru o radu. Ukoliko ne stupi na rad danom utvrđenim Ugovorom o radu smatra se da nije zasnovao radni odnos. Članom 7. Kolektivnog ugovora utvrđeni su opravdani razlozi, o kojima je zaposleni dužan da odmah obavesti poslodavca, zbog kojih je zaposleni sprečen da stupi na rad određenog dana, a koji mu omogućavaju da prestankom navedenih razloga, započne sa radom.

            Za zaposlene koji prvi put zasnivaju radni odnos, u svojstvu pripravnika, utvrđena je maksimalna dužina trajanja pripravničkog staža, po stepenima obrazovanja.

Zakonom o radu utvrđeni su slučajevi kada poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada. Ćlanom 13. Kolektivnog ugovora navedeni su precizno slučajevi u kojima poslodavac može zaposlenom, za vreme trajanja radnog odnosa, da ponudi premeštaj na druge poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme za koje je zasnovao radni odnos.

Poslodavac je obavezan da u slučaju uvođenja prekovremenog rada obavesti zaposlenog, po pravilu, najkasnije 24 časa pre otpočinjanja takvog rada kada je neophodno da se završi proces rada, ali je pri tom neposredni rukovodilac dužan da vodi računa ne samo o potrebi procesa rada, već i o interesima i obavezama zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom su utvrđeni kriterijumi i broj dana za svaki kriterijum za uvećanje prava na godišnji odmor, koji po svim kriterijumima iznosi 25 radnih dana, a za muškarce sa 35 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života i ženu sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života – 30 radnih dana. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde i veća prava i drugi kriterijumi uvećanja, ali nikako manja. Takođe je značajno da zaposleni koji se za vreme korišćenja godišnjeg odmora razboli ima pravo da po prestanku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 8 radnih dana u toku kalendarske godine (po Zakonu -7) . Slučajevi korišćenja plaćenog odsustva i visina prava usaglašena je sa Opštim kolektivnim ugovorom.

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu definisana je ovim Kolektivnim ugovorom. Navedene su kako obaveze poslodavca, tako i obaveze zaposlenih – pravo zaposlenog da odbije da radi ako nisu sprovedene propisane mere bezbednosti; pravo premeštaja na druge poslove dok se ne obezbede sigurni uslovi rada uz pravo na zaradu koja ne može biti niža od prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca; pravo da napusti radno mesto u slučaju neposredne opsanosti po život i zdravlje kada ne odgovara za štetu koju time prouzrokuje poslodavcu, niti čini povredu radne obaveze; utvrđeno je pravo zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom , invalida rada i profesionalno obolelih na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju u banjsko- klimatskim lečilištima; precizno definisan način izbora predstavnika zaposlenih i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i njihove nadležnosti. Posebna novina je da je ovim Kolektivnim ugovorom utvrđeno pravo na plaćeno odsustvo predstavniku zaposlenih za obavljanje poslova vezanih za bezbednost i zdravlje na radu i pravo na naknadu zarade za te sate.

U oblasti Zarada, naknada zarada i drugih primanja treba posebno istaći da su, u skladu sa članom 107. stavom 2. i 3. Zakona o radu Kolektivnim ugovorom utvrđeni elementi zarade, što je izuzetno značajno, jer za sve zaposlene u delatnostima obuhvaćenim ovim Kolektivnim ugovorom stvara jednake polazne osnove i garantuje minimum prava na osnovne zarade po stepenima obrazovanja. Ugovoreno je da su elementi osnovne zarade – osnovna zarada za najjednostavniji posao, koja se ugovara za period od šest meseci. Ovim kolektivnim ugovorom ugovorena je visina osnovne zarade za najjednostavniji posao (za koeficijent 1) u visini minimalne zarade, utvrđene u skladu sa Zakonom (trenutno ona iznosi 95 dinara po radnom času u neto iznosu, odnosno 16 530 dinara za pun fond od 174 časa). Osnovna zarada za najjednostavniji posao se množi koeficijentom posla i časovima provedenim na radu. Kolektivnim ugovorom je utvrđen raspon koeficijenata po grupama poslova i time zaštićeni zaposleni da se kolektivnim ugovorima kod poslodavca ne mogu utvrditi koeficijenti za obavljanje poslova određenog stepena stručnosti u manjem iznosu od iznosa utvrđenog ovim Kolektivnim ugovorom.  Takođe, osnovna zarada za najjednostavniji posao se ne može kod poslodavaca ugovoriti u iznosu nižem od iznosa utvrđenog ovim Kolektivnim ugovorom, niti u periodu dužem od šest meseci. Koeficijenti posla moraju opštim aktom kod poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) da se utvrde za sve poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (naglašavamo - koeficijenti se ne mogu utvrđivati pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, jer čine jedan od elemenata osnovne zarade, koji se ugovaraju). Takođe su utvrđeni elementi za uvećanje osnovne zarade po osnovu radnog učinka, s tim da je definisano da će se u kolektivnim ugovorima kod poslodavca oni precizno klasifikovati, opisati i kvantifikovati.  Korekcija zarade po osnovu elemenata radnog učinka može iznositi do 20% (plus ili minus).

U odnosu na Zakon o radu ugovoreno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu:  rada na dan državnog praznika za najmanje 120%  od osnovice(110%); za rad noću – najmanje 30% od osnovice (26%); minuli rad – 0,5% (0,4%), s tim da se opštim aktom kod poslodavca mogu utvrditi i veći iznosi, izraženi u procentima, uvećanja zarade.

Ugovorena je mogućnost isplate 13 plate po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, koja ne može da bude viša od 100% novembarske zarade kod poslodavca, kao i dobit u iznosu do 10% neto dobiti po godišnjem obračunu, pri čemu se učešće svakog zaposlenog u dobiti utvrđuje na osnovu učešća njegove godišnje zarade u ukupnoj godišnjoj masi zarada.

            Kolektivnim ugovorom regulisano je pravo na naknadu zarade u visini najmanje 65 % osnovice za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili naredbom nadležnog organa poslodavca, kao i za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog. (Zakonom 60%)

            Značajno je, kod naknade troškova, da je ugovorena, u visini od 3% dnevno, od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, naknada troškova smeštaja i ishrane za vreme rada i boravka na terenu (terenski dodatak).

            Naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) ugovorena je u visini od najmanje 20% minimalne zarade (za 174 časa) utvrđene na mesečnom nivou za pun fond časova, uvećane za pripadajuće poreze i doprinose –  po sadašnjoj vrednosti minimalne zarade  - 3 306 dinara.

            Regres za korišćenje godišnjeg odmora ugovoren je najmanje u visini minimalne zarade, a isplaćuje se  jednokratno ili u mesečnim iznosima, najkasnije do 31.12. tekuće godine.

            Kod drugih primanja poslodavac je dužan zaposlenom da isplati otpremninu za odlazak u penziju najmanje u visini njegove tri prosečne zarade; naknadu troškova pogrebnih usluga članovima uže porodice (bračni drug i deca) u slučaju smrti zaposlenog ili zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice u visini realnih troškova pogrebnih usluga; jubilarnu nagradu najmanje u visini 50% prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi isplati; poklon deci zaposlenih za Novu godinu ili Božić starosti do 15 godina.

            Višak zaposlenih – regulisani su kriterijumi za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorm , s tim što se rezultati rada utvrđuju u periodu od 6 meseci pre donošenja progama ( po OKU 1 godina). Zaštićene kategorije zaposlenih, koji ne mogu biti proglašeni tehnološkim viškom, bez njihove saglasnosti su - invalid rada koji je invalidnost stekao radom kod poslodavca; zaposlena sa 30, odnosno zaposleni sa 35 i više godina staža osiguranja; samohrani roditelj sa detetom do 7 godina života i roditelj sa detetom sa posebnim potrebama. Visina otpremnine ugovorena je u iznosu višem od iznosa utvrđenog Zakonom o radu – Zakonom je utvrđena visina u iznosu od 1/3 zarade zaposlenog za prvih 10 godina, onosno 1/4 za ostale godine preko 10 godina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a Kolektivnim ugovorom ugovorena je visina otpremnine u iznosu koji ne može biti niži od jedne  trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a koja ne može biti niža od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici ( po  podacima  za decembar 2010. godine – 27 474 dinara bruto).

            Uslovi za rad Sindikat ugovoreni su, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom, s tim što je ugovoreno da je   ovlašćeni predstavnik zaposlenih, koji uživa posebnu zaštitu, pored predstavnika utvrđenih članom 188. Zakona o radu, i predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Predstavnik zaposlenih, za vreme važenja Opšteg kolektivnog ugovora uživa zaštitu 2 godine po prestanku funkcije, a eventualnim prestankom važenja OKU – godinu dana.

            Po stupanju na snagu Kolektivnog ugovora potpisnici će oformiti Odbor za socijalni dijalog delatnosti poljoprivrede, prehrambene, duvanske  industrije i vodoprivrede Srbije, koji će biti obavezan, da najmanje jednom u šest meseci razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i međusobne odnose i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.

23.02.2011

Закон о привредним друштвима

ИНДИВИДУАЛНА И ДЕРИВАТИВНА ТУЖБА
Индивидуална тужба ортака, члана и акционара
Члан 40
(1) Ортак, члан или акционар привредног друштва има право да поднесе индивидуалну тужбу у своје име против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом дужности утврђених у складу са овим законом.
(2) У случају ортачког друштва, дужности према друштву су истовремено и дужности према ортацима друштва, ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.
(3) Тужбу из става 1. овог члана подноси једно лице у своје име или више лица која делују заједно у њихово име.
Деривативна тужба командитора, члана и акционара
Члан 41
(1) Командитор командитног друштва, члан друштва с ограниченом одговорношћу или акционар акционарског друштва, имају право да поднесу тужбу у своје име а за рачун друштва против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона, ради накнаде штете проузроковане привредном друштву од стране тих лица повредом дужности које имају према друштву у складу са овим законом (у даљем тексту: деривативна тужба).
(2) Деривативну тужбу може да поднесе само командитор, члан или акционар ако су испуњени следећи услови:
1) ако има својство командитора, члана или акционара у време подношења тужбе или ако то својство стекне по основу прибављања удела или акција од лица које је имало то својство у време подношења тужбе;
2) ако поседује уделе или акције у привредном друштву који представљају најмање 5% основног капитала друштва, у ком случају се њихови удели или акције рачунају заједно;
3) ако је пре подношења тужбе писаним путем захтевао од привредног друштва да поднесе тужбу а тај захтев је одбијен односно по том захтеву није поступљено у року од 30 дана од дана подношења.
(3) Захтев из става 2. тачка 3) овог члана подноси се у командитном друштву свим комплементарима, у друштву с ограниченом одговорношћу и акционарском друштву директору или члановима управног одбора или другим лицима која имају овлашћење да поднесу тужбу.
(4) Лица из става 2. овог члана дужна су да уз деривативну тужбу приложе и доказе да су претходно предузела радње из става 2. тачка 3) овог члана.
(5) Поступак по деривативној тужби не може бити окончан вансудским путем.
(6) Остварена накнада штете по деривативној тужби припада привредном друштву, а лице које је поднело тужбу има право на накнаду трошкова.
(7) Одредбе ст. 1. до 6. овог члана не примењују се на ортачко друштво, осим ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.
Истовремена индивидуална и деривативна тужба
Члан 42
У случају истовременог подношења индивидуалне и деривативне тужбе, подносилац тужбе може водити истовремено оба судска поступка и у том случају ограничења из члана 41. овог закона не примењују се на индивидуалну тужбу.

Zašto radnici akcionari ne bi trebalo da prodaju svoje akcije

Apologeti liberalne tržišne privrede već dvadeset godina propagiraju i sprovode svoju neoliberalističku ekonomsku koncepciju na ovim prostorima. Njihovi predstavnici drže ključne pozicije u većini stranaka, ali i u državnoj vlasti. Osnovni njihov stav mogao bi se svesti na to da je sve za prodaju, da sve treba izneti na tržište kako bi dobilo tržišnu verifikaciju, pa ako tamo ne uspe, ne treba ni da postoji. Ne interesuje ih o kakvom se tržištu radi (da li to tržište ima socijalne, moralne, etičke, ekološke okvire i ograničenja), a ono što se prodaje mimo tržišta i po osnovu raznih monopola i sprega sa vlašću se takođe ne uzima u razmatranje. Po njima, ljude treba uputiti na tržište i reći im da je tamo njihova sudbina. Da jedino tamo treba i može uspeti. Da treba prodati (robu, svoj rad, usluge, svejedno) ili propasti.
S druge strane, ti isti propagatori tržišnog neoliberalizma primaju zarade iz budžeta ili su se prikačili na taj isti budžet kao instituti, službe, agencije, konsultantske kuće, paradržavna tela itd., te van tržišta uživaju u stečenim privilegijama, iz para poreskih obveznika, a kada su, eventualno na tržištu, svojim stavovima i radom udvaraju se krupnom kapitalu koji ih takođe finansira.
Neprekidnom trgovinom na »slobodnom« tržištu i zaradom na razlici u ceni bave se sada novopečeni bogataši, mešetari, trgovci, berzanski posrednici, ljudi na margini društva, oni iz kriminalnog miljea. Predmet njihovog interesovanja nije upotrebna vrednost nekog proizvoda, nepokretnosti ili preduzeća, već njihova tržišna vrednost. U jednoj fazi razmišljaju o tome šta bi mogli da kupe (ili pronevere, odnosno ukradu). U drugoj fazi im je preokupacija kako bi mogli dobro da unovče ono što trenutno imaju u posedu. U trećoj fazi – kako da investiraju novac da bi zaradili u narednom kupoprodajnom ciklusu. Ovakvim ponašanjem ulazi se u začarani krug društvene, duhovne i moralne bede ali materijalnog blagostanja za pojedince koji se time bave. U tom krugu za celu društvenu zajednicu nema napretka. Nažalost, ova kupoprodajna manija uzima sve više maha, te se širi i među radnicima i građanstvom sa kobnim posledicama za budućnost.

Koliko vredimo

Radnici, kao novopečeni akcionari, nastoje u prvom redu da utvrde koliko vrede akcije koje su stekli u procesu privatizacije. Pri tom je prisutno pogrešno uverenje da tržišna cena akcije zavisi od vrednosti imovine koju jedno akcionarsko društvo ima, te se vrše razne procene vrednosti imovine društva, radi utvrđivanja vrednosti akcija. U uslovima tržišne privrede, kada akcionarsko društvo nije pred stečajem ili likvidacijom to, međutim, nije tako. Realna tržišna vrednost akcija u redovnim okolnostima predstavlja kapitaliziranu dividendu po opštoj bankarskoj kamatnoj stopi. Cena akcije se tada dobija stavljanjem u odnos ostvarene dividende sa kamatnom stopom. Tako se dolazi do iznosa koji, uložen u banku, daje kamatu u visini dividende na taj iznos. Na primer, ako je dividenda po jednoj akciji 10 evra a bankarska kamatna stopa 5%, tržišna cena akcije bi bila (10:5)x100=200 evra. Ovaj iznos uložen u banku daje kamatu od 10 evra godišnje, koliko je i visina dividende. To je cena akcije na stabilnom tržištu, sa konstantnim stopama prinosa, na kojem se može govoriti o sigurnosti uloga.
U našim uslovima, međutim, dividende po pravilu nema. U ovakvim okolnostima se može govoriti samo o špekulativnoj ceni akcije, o ceni koju akcija može ostvariti u budućnosti, u nekom narednom trenutku kada akcionarsko društvo bude ostvarivalo prihod u vidu dividende. Takva cena akcije, koja se ne zasniva na profitu, odnosno na dividendi, uključuje u sebe samo neto vrednost imovine akcionarskog društva. Potencijalni kupac paketa akcija društva, koji država ili radnici nude na prodaju, polazi upravo od te špekulativne cene akcija zasnovane na mogućoj budućoj dividendi, ili od vrednosti nepokretnosti i drugih osnovnih sredstava društva, u slučaju njihove planirane prodaje i likvidacije društva. Procenom vrednosti imovine, radi utvrđivanja cene akcija društva, radnici prihvataju mogućnosti da će novi većinski vlasnik prodati imovinu društva kako bi povratio uloženi kapital i zaradio, tj. dozvoljavaju i tu mogućnost, jer procenu vrednosti imovine vrše upravo da bi dokazali da i plaćanjem veće cene akcija novi vlasnik može zaraditi. S druge strane, međutim, radnici ne uzimaju u obzir da će, u tom slučaju, oni ostati bez posla, što je logična posledica rasprodaje imovine društva. Naravno, kupac može biti zainteresovan i samo za uklanjanje konkurenta i preuzimanje tržišta, u kom slučaju radnici koji su prodali svoje akcije takvom kupcu kao većinskom vlasniku takođe ostaju bez posla.
Akcije, međutim, daju i druga prava, a ne samo pravo raspolaganja tom hartijom od vrednosti. Bez vršenja tih drugih prava tržišne vrednosti akcije u stvari ne bi ni bilo. Ta

druga prava su pravo na dividendu, kao imovinsko pravo, ali i pravo na upravljanje i na informisanje o poslovnim performansama društva, kao lična prava. Uspešno vršenje ličnih prava radnicima, kao akcionarima, donosi profit, obezbeđuje im sigurnost radnog mesta, kao i opstanak društva, odnosno firme. Odnos prema ovim pravima pokazuje koliko radnicima znače firma i radno mesto koje imaju, u kojoj meri su radnici međusobno solidarni, da li su spremni da se udruže i

da se bore za svoja prava, kao i dabudu članovi zajednice koju predstavlja radnički i akcionarski kolektiv. Gledajući dugoročno, akcije radnicima vrede sve dok ih drže u svom posedu, jer na osnovu njih obezbeđuju sigurnost radnog mesta, zaradu, a u krajnjoj liniji i profit, odnosno dividendu. Prodajom akcija sve to mogu izgubiti, a ostvariti samo kratkoročno zadovoljstvo u povećanoj potrošnji po osnovu dobijene cene za akcije.

»Salto mortale«

Kupoprodaja robe, kao njen »salto mortale«, dovodi do suštinskih promena u sudbini robe i u njenoj nameni. Kroz »salto mortale«, tj. kroz čin prodaje, roba menja vlasnika, a namere novog vlasnika robe mogu biti dijametralno suprotne od onih koje je imao prethodni vlasnik. Isti je slučaj i kod prodaje kontrolnog paketa akcija nekog društva. S aspekta radnika akcionara činom prodaje akcija oni prestaju da budu vlasnici i svoju budućnost prepuštaju u tuđe ruke. Ne može se znati koji su budući planovi novog vlasnika, i zašto on kupuje firmu. Nakon prodaje to društvo stoga može preći iz faze stabilnosti u fazu turbulencija, poslovne krize, otpuštanja radnika, pa i stečaja i likvidacije.
Prodajom akcija radnici izlaze iz zajednice akcionara u društvu i smanjuju, pa čak i otklanjaju mogućnost da preostali manjinski akcionari mogu vršiti neka svoja prava. Jer, sa 5% akcija se može podneti tužba za naknadu štete pričinjenu društvu protiv članova uprave koji su povredom svojih dužnosti prouzrokovali štetu privrednom društvu. Sa 10% akcija se može sazvati vanredna skupština akcionara ili zahtevati da se u dnevni red redovne skupštine uvrste do dva nova pitanja, odnosno dve nove tačke dnevnog reda. S odgovarajućim procentom akcija (zavisno od broja članova upravnog odbora), kumulativnim glasanjem, manjinski akcionari biraju svog člana u upravnom odboru. Sa 20% akcija, odnosno osnovnog kapitala, može se izdejstvovati izbor stručnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine. Sa 20% akcija osnovnog kapitala može se, putem suda, naložiti prestanak društva ili druge mere radi zaštite prava manjinskih akcionara, sve do izdvajanja dela imovine društva u visini uloga koji pripada manjinskim akcionarima. Sa 51% akcija, a u nekim situacijama i s manjim procentom akcija, preuzima se kontrola, odnosno upravlja društvom. Stoga, prilikom prodaje svojih akcija radnici akcionari treba da budu svesni da time smanjuju mogućnost ili onemogućuju ostale akcionare da vrše neka od kolektivnih akcionarskih prava. Usled prodaje akcija od strane nekih radnika akcionara dolazi i do situacije da preostali manjinski akcionari, čak i kad bi hteli, više ne mogu zaštiti ni interese zaposlenih koji su prodali svoje akcije. Stoga, prodajom svojih akcija radnik akcionar ne samo što prestaje da bude solidaran s ostalim akcionarima, već ugrožava i svoj položaj u akcionarskom društvu, odnosno svoje zaposlenje.
S druge strane, povlačenjem radnika iz akcionarskog statusa i neki eksterni vlasnici mogu izgubiti osećaj sigurnosti uloga, odnosno poverenje u upravljačku strukturu društva. Tu se u prvom redu radi o penzionisanim radnicima društva koji poseduju njegove akcije i koji se, u vršenju vlasničkih prava, po pravilu udružuju sa zaposlenim radnicima akcionarima kao prirodnim saveznicima. Takođe, neki drugi eksterni investitori sa više poverenja ulažu u društva koja, u svojoj strukturi kapitala, imaju i određeni procenat akcionarstva zaposlenih.
Treba posebno imati u vidu da, kod prodaje pojedinačne akcije, ili paketa akcija od strane zaposlenih radnika kao akcionara, na tržištu, van privatizacionog procesa, kupac tog paketa akcija nema više ograničenja karakterističnih za proces privatizacije. Ne postoji više obaveza investiranja u društvo, obaveza prihvatanja socijalnog programa, obaveza održavanja kontinuiteta proizvodnje na određenom nivou, nema zabrane otpuštanja radnika. Nakon prodaje dela manjinskog paketa akcija, zaposlenima se mogu smanjiti akcionarska prava koja vrše kolektivno. Međutim, nakon prodaje celog kontrolnog paketa akcija, radnici su prepušteni u potpunosti volji novog većinskog vlasnika.
Težnja radnika da što pre, naravno pod što povoljnijim uslovima, prodaju akcije svog preduzeća koje poseduju, može ukazati i na nepoverenje radnika u poslovne perspektive i budućnost preduzeća, kao i na nespremnost da se, kao suvlasnici odnosno akcionari, suoče sa poslovnim izazovima koji očekuju preduzeće. I potencijalni investitori, u toj situaciji, mogu postaviti sebi pitanje zbog čega bi ulagali u firmu u čije uspešno poslovanje ne veruju ni sami njeni radnici, odnosno kakvo zalaganje na poslu mogu očekivati od tih istih radnika, koji su olako rasprodali svoje suvlasništvo, odnosno svoje akcije.

	Mohora Doru

OBAVEŠTAVAJU SE SVI ČLANOVI KLUBA ”ORTAK”

VAŽNO OBAVEŠTENJE

POZIVAJU  SE SVI ČLANOVI KLUBA ”ORTAK”   I SVI DRUGI MANJINSKI AKCIONARI    ”ŽITOPEK AD.” NIŠ  DA SE JAVE NA TELEFON066 – 257 – 947 (novi broj)
RADI INFORMACIJA U VEZI AKCIJA I EVENTUALNE PROMENE U NAČINU RASPOLAGANJA ISTIH.

KONTAKT OSOBA
PREDSEDNIK KLUBA ”ORTAK” ”ŽITOPEK AD.” NIŠ NIZIĆ PETAR

066 – 257 – 947 (novi broj)

POŠTOVANI POSETIOCI BLOGA ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA ADMINISTRATORI BLOGA SU ODLUČILI DA NA POČETKU STRANICE BUDE POSTAVLJENO MESTO ZA KOMENTARE BUDITE SLOBODNI I BEZ STRAHA OBJAVLJUJTE SVOJA ZAPAŽANJA ISKUSTVA SVE ONO STO MISLITE DA JE VAŽNO DA SE ČUJE

      MOLIMO VAS DA POŠTUJETE MORALNE STANDARDE I NE KORISTITE RUŽNE REČI PSOVKE I UVREDE LIČNE PRIRODE  SVAKI NEUMESNI KOMENTAR BIĆE UKLONJEN U ŠTO KRAĆEM ROKU BEZ OBZIRA NA KORISNOST SADRŽAJA U OSTALOM DELU TEKSTA. 
      AKO ŽELITE DA VAŠ KOMENTAR OSTANE AKTIVAN BUDITE PAŽLJIVI U BIRANJU REČI ZNAMO DA ĆE VAM BITI TEŠKO S OBZIROM NA STANJE U KOME SE NALAZI NE SAMO ŽITOPEK NEGO I CELA SRBIJA  MAFIJAŠI LOPOVI  I SLIČNO IMAJU BLAŽE FORME PA VAS MOLIMO DA  KORISTITE NJIH NE ZABORAVITE ONI SU PLAĆENI DA LAŽU I KRADU DA VRŠE PRITISKE NA VAS  DA VAS NATERAJU DA NAPUSTITE POSAO DA PRODATE  U BESCENJE VAŠE AKCIJE MI ZNAMO ŠTA SU ONI (DEGENERICI SOCIJAL KAPITALIZMA) ZATO NE UPTRBLJAVAJTE NAVEDENE REČI.  VIŠE ARGUMENTOVANIH IZJAVA ĆE VIŠE DOPRINETI DA SE ČUJE ISTINA O NJIMA NEGO LI NEKOLIKO GNUSNIH PSOVKI KOJE ĆE BITI NEKOLIKO SATI NA INTERNETU,

U SARDNJI SA NEKOLIKO INTERNET NOVINA I ORGANIZACIJA ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG MOBINGA I UGNJETAVANJA RADIKA BIĆEMO TU DA VAS OBAVEŠTAVAMO O SVIM RELEVANTNIM DOGADJAJIMA  

UNAPRED HVALA NA RAZUMEVANJU

DA LI SI I TI ROB ?

Mnogi se pitaju zašto nema plata odnosno zarada zašto kasni ceo mesec, zašto neznamo kad ćemo primiti platu  oligarhija (Oligarhija – vladavina manjine) u preduzeću kaze da tužbe blokiraju  račun pa nisu u stanju da skupe pare dali je to istina sumnjam a vi. Minimalac kako ga popularno zovu je zakonom propisano dno ispod koga se nesme islaćivati zarada čak i to dno im je teško da isplate a posla ima i to više nego ikada a uz to radnika ima manje nego ikada kažu ima vas višak a ovamo nemogu da vam nadju zamenu kad treba da idete na odmor, ne mogu  osnovnu proizvodnju da pokriju stvaraju nemir razdor i mržnju medju radnicima. Taj minimalac nije jedini zakonski minimum primanja pored  cene rada od 90 dinara po radnom času  postoji i naknada za nocni rad koja radni čas u okviru noćnog rada uvećava za 26% koju doduše nekako i isplaćuju  tu je i naknada za smenski rad koji takodje radni čas uvećava za 26% to se kod nas ne placa kao ni rad nedeljom, nije teško izračunati koliko nam od zakonskog minimuma koji " mora da isplati poslodavac"poslodavac ustvari krade, Kad vam neko upadne u kuću ili vas opljačka na ulici šta vi radite ako vam neko stalno reketira i uzima vam novac iz ruku šta vi radite neki ćute trpe dok mogu neko  ako uhvate na delu pljačkaša u najblazem slučaju prijave policiji ili
  ubiju boga u njemu ošišaju do kože u nekim zemljama dalekog istoka odsecaju ruke,

Mnogi kada im dodje sve preko glave pribegavaju nasilju što u najvećem broju slučajeva ne postiže željene efekte  nasilje je orudje nerazumnih i glupih ljudi.  Očekivanje    poslodavca da ste vi glupi i uplašeni da bilo šta učinite je jedino orudje kojim oni upravljaju vama nadaju se da ćete trpeti i uzmati šta vam oni udele a ne ono što ste zaradili najbolji način da dobijete ono što ste zaradili  je preko suda i inspekcija malo je teško s obzirom na nivo korupcije u državi ali je to jedini ispravan način kada nema plate kada nemate sigurnost na poslu kada ste umorni od svakakvih pritisaka nemojte pokleknuti nego se suprotstavite i borite se za vaša prava  tražite od vaših rukovodioca  da poštuju vaša prava  koncentrišite se na posao a ne na glasine koje kruže oko vas vaša nije briga  kako firma funkcioniše ima ko je plaćen da o tome vodi računa  vi se borite da  se vaš rad ceni i pošteno plaća

Od vaše procene situacije od vaših očekivanja zavisi šta vam je činiti dali ćete tužiti dali ćete napustiti firmu i naći bolje plaćen posao ili ćete trpeti i čekati bolje dane,

Vreme će pokazati  dali su rukovodioci bili lopovi ili sasvim obično nesposobni trećeg nema
popite neki lek za smirenje i idite na posao bez emocija radite tužite ako mislite da ste oštećeni vaš posao nije važniji od vašeg života mobing i stres kojim ste svakodnevno bombardovni imaju za cilj da vas izbace iz koloseka i da vas navedu na pogršan put zato ignorišite sve što vas plaši imajte na umu da posao sa vašim iskustvom za platu kao što je vaša uvek možete da nadjete

ŠTA JE SLEDEĆE

Bliži se kraj meseca plata koja je trebala da bude isplaćena desetog u mesecu po kolektivnom ugovoru  još uvek nije uplaćena neki su dobili obračune oni koji nisu potpisali nisu dobili obracune ZAR NISU U OBAVEZI DA URUČE OBRAČUNE SVIMA ZAR NISU U OBAVEZI DA NAVEDU RAZLOG ZBOG ČEGA NOVAC NIJE UPLAĆEN - na to ih obavezuje zakon o radu koji ili nisu pročitali ili ga namerno ignorišu  što je u oba slučaja kažnjivo i za to su predvidjene velike kazne kako za firmu tako za odgovorna lica.
Svojim neodgovornim ponašanjem dan za danom uništavaju firmu izazivaju ljude da tuže finansijski uništavaju radnike koji su nekada imali pristojan standard i sada očekuju da ih ljudi ne tuže za stvari koje su toliko očigledne da svaki iole dobar advokat prihvata sa sigurnošću da će dobiti spor. Počeli su sa novom kampanjom ucena i pretnji nešto kao pred prodaju akcija aik banke puštaju glasine o propasti firme o krivici onih koji su tužili a to je samo kap u moru  gubitaka za koje je krivo rukovodstvo niko drugi pokušavaju  da zamenom teza svale krivicu na radnika  kao da radnici vode ekonomsku plitiku. U NEKIM OD KOMENTARA SE POMINJE NAMERNO  UNIŠTAVANJE FIRME HAOS I PRITISCI NA RADNIKE KOJI ZA CILJ IMAJU DA STO VIŠE RADNIKA NAPUSTI FIRMU I I ZA DŽABE PRODAJU AKCIJE PITAM SE DALI JE TO ISTINA

Nistavnost ugovora o radu

Da li je ugovor o radu nevažeći ukoliko zaposleni nije razumeo odredbe ugovora prilikom njegovog potpisivanja?

ODGOVOR: Ako je na strani zaposlenog postojala bitna zabluda prilikom zaključenja ugovora o radu, ugovor je relativno ništav. (Presuda Okružnog suda u Valjevu Gž. 1 br. 183/01 od 06.12.2001. godine).

Otkaz zbog zloupotrebe bolovanja

Da li zaposleni može dobiti otkaz ukoliko za vreme bolovanja on nešto radi ili se ne nalazi kući?

ODGOVOR: Zaposleni koji za vreme bolovanja obavlja poslove ili aktivnosti koje ne sprečavaju njegovo ozdravljenje ili ne pogoršavaju njegovo zdravstveno stanje nije zloupotrebio pravo na bolovanje, pa samim tim mu ne može biti prekinut radni odnos. Medjutim, ukoliko se dokaže da je zaposleni obavljao aktivnosti koje mogu uticati na njegovo zdravstveno stanje negativno - tada raskid ugovora o radu ima osnove da se sprovede.

Premeštaj na drugo radno mesto

Da li direktor može da rasporedi zaposlenog na drugo radno mesto za koje je odredjena manja zarada?

ODGOVOR: Premeštaj na drugo radno mesto podrazumeva izmene Ugovora o radu odnosno izradu aneksa ugovora, pod uslovima koji su propisano u Zakonu o radu (član 171.) U tom članu stoji da poslodavac može da premesti zaposlenog na drugo radno mesto u slučaju da to zahteva proces i organizacija rada. Medjutim, premeštaj može da bude izvršen na radno mesto za koje je predvidjena ista vrsta i stepen stručne spreme, što automatski podrazumeva da se zarada ne može smanjiti (jer zaposleni obavlja poslove za koje je predvidjena ista vrsta i stepen stručne spreme kao i na poslovima koje je do tada obavljao). U slučaju da poslodavac predloži ankes ugovora o radu zbog promene poslova koje zaposleni obavlja, on zaposlenom mora da pismeno dostavi i razloge za premeštaj, rok za koji zaposleni treba da se izjasni i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (član 172. Zakona o radu). Ukoliko zaposleni prihvati aneks ugovora za koji smatra da nije po zakonu, on ipak može da na sudu traži poništenje aneksa ugovora.

Uvećana zarada zbog smenskog rada

Da li zaposleni koji rade smenski rad imaju pravo na uvećanje zarade i ako imaju, koliko je to uvećanje?

Zaposleni koji radi u smenama, pri cemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu ciji se pocetak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili iz nedelje u nedelju ima pravo na uvecanje osnovne zarade za sve sate rada za 26%, a za sate rada u nocnoj smeni i uvecanje osnovne zarade za nocni rad od 26% (26%+26% = 52%)

Tekst mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije:

"U clanu 108. stav 1. tacka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 - dalje: Zakon) utvrdeno je pravo zaposlenog na uvecanu zaradu u visini utvrdenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad nocu i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrdivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Stav 2. clana 108. Zakona propisuje da ukoliko su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrdenih u stavu 1. clana 108, procenat uvecane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvecanja. Prema tome, zaposleni koji radi u smenama, pri cemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu ciji se pocetak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili iz nedelje u nedelju, ima pravo na uvecanje osnovne zarade za sve sate rada za 26%, a za sate rada u nocnoj smeni i uvecanje osnovne zarade za nocni rad od 26% (26%+26%=52%)."
(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-00534/2005-02 od 6.6.2005. godine)

Skraćeno radno vreme

Da li sa viseštrukom diskus hernijom imam pravo na skraćeno radno vreme (makar 2-3meseca), kao što sam koristio prethodnih godina posle operacije štitaste žlezde? Inače,radim kao službenik na radnom mestu koje zahteva sedenje celih 8 sati,a zbog tegoba sa kičmom nisam u mogućnosti ni petnaestak minuta da izdržim u tom položaju.

Odgovor: Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom). Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. U svakom slučaju imate pravo da podnesete zahtev da radi zdravstvenog stanja radite sa skraćenim radnim vremenom. Ukoliko budete odbijeni, možete zahtevati da radite nepuno radno vreme, međutim u tom slučaju se zarada usklađuje sa vremenom provedenim na radu.

Skraceno radno vreme se utvrduje samo na osnovu strucne analize.

"Clanom 52. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", broj 24/2005), propisano je da zaposlenom koji radi na narocito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrdenim zakonom ili opštim aktom, na kojim i pored primene odgovarajucih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za licnu zaštitu na radu, postoji povecano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skracuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 casova nedeljno (poslovi sa povecanim rizikom).

Skraceno radno vreme utvrduje se na osnovu strucne analize, u skladu sa zakonom.

Prema tome, skraceno radno vreme se utvrduje samo na osnovu strucne analize. Ukoliko je na odredenim poslovima uvedeno skraceno radno vreme, poslodavac ne može ponovo da utvrdi puno radno vreme bez prethodno obavljene strucne analize nadležnog organa. Strucnom analizom nadležnog organa utvrduje se da li postoji povecano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog."

(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-326/2005-02 od 15.4.2005. godine)

Prekovremeni rad nocu

Dali se prekovremeni rad noau (posle 22.00h - 06.00 h) tretira isto kao prekovremeni rad danju ili tu ima nekih posebnih pogodnosti ?

Odgovor: Imate pravo i na uveaanje zarade po osnovu prekovremenog rada kao i zbog rada noau, a u skladu sa op?tim aktom i ugovorom o radu..Naime, elanom 108 st.1 Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uveaanu zaradu u visini utvr?enoj op?tim aktom i ugovorom o radu, i to: tae. 2) za rad noau i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr?ivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; tae. 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Stav 2 istog elana propisuje: Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi?e osnova utvr?enih u stavu 1. ovog elana, procenat uvecane zarade ne moze biti nizi od zbira procenata po svakom od osnova uveaanja.

Rad noću

Interesuje me koliko po zakonu smem da radim 3-ću smenu na mesečnom nivou pošto već par meseci, non-stop samo nju radim? Odgovor: Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost (čl.63 Zakona o radu).

Noćni rad u smenama

Šta znači pet radnih dana neprekidno rad noću u toku meseca. Da li je to povezano ili može više nepovezano?

Odgovor: Prema zakonu o radu, ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Odmor za vreme rada

Odmor za vreme rada Radim u turnusu 12/24- 12/48 pa me interesuje koliko sati smem da provedem na nogama (u mestu) na radnom mestu bez odmora odnosno sedenja na stolici?

Odgovor: Član 64 Zakona o radu propisuje da zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Isplata i preračunavanje prekovremenog rada

Pri plaćanju prekovremenog rada, na koji način se obračunavaju prekovremeni sati? U koliko se prekovremeni rad ne plaća, tj. ako se prekovremeni sati koriste u vidu slobodnih dana, na koji način se preračunavaju prekovremeni sati?

Odgovor: Član 108, st.1 tač.3 Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Za način preračunavanja prekovremenog rada u slobodne dane, informišite se ukod poslodavca, gde bi trebalo da je ovo utvrđeno Opštim aktom.

Naplata prekovremenog rada

Imam veliki broj prekovremenih sati ?to je i evidentirano sistemom za elektronsku evidenciju dolaska i odlaska upo?ljenih iz firme. Da li i kako mogu da ostvarim pravo na naplatu prekovremenog rada, uzimajuai u obzir da nisam nikada dobila napismen nalog za taj rad, vea su to bili usmeni dogovori i saop?tenja, kao i da sam samoinicijativno eesto ostajala du?e, zbog obima posla i svesti o va?nosti i hitnosti da posao bude zavr?en u tom danu, odnosno o posledicama ako ne bude zavr?en na vreme?

Odgovor: Po zakonu imate pravo da budete plaaeni za prekovremeni rad, te isti mora biti evidentiran. Samim tim ?to postoji elektronska evidencija dolaska i odlaska sa posla isti bi se mogao dokazati. Ukoliko poslodavac odbije da plati prekovremeni rad, ovo svoje pravo mo?ete potra?ivati sudskim putem.

Dokazivanje prekovremenog rada

Svakodnevno sam prinuđen da ostajem prekovremeno na poslu i po nekoliko sati dnevno, tako da u proseku provedem na poslu od 8-9 sati. Taj prekovremeni rad se ne plaća. da li mogu i na koji način zatražiti da se to plati? Kako ne postoji klasična forma upisivanja dolazaka i odlazaka sa posla na koji način u slučaju spora bi mogao da dokažem prekovremeni rad? Da li postupak mogu primeniti i nakon odlaska iz firme jer posledice koje bih trpeo su veoma jasne?

Odgovor: Prema članu 53. Zakona o radu na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Iz navedenog se vidi da Vaše radno vreme daleko premašuje ono koje je propisano zakonom. Jedan od načina dokazivanja jeste da vodite neku svoju ličnu evidenciju dolazaka i odlazaka sa posla. Takođe, svedočenje kolega sa posla je svakako od pomoći. Savetujemo da budete istrajni i da ne odustjete lako, jer se mnogo poslodavaca oslanja na to da ga radnici neće tužiti te ih na taj način iskorišćavaju.

Rad u smenama

Postovani, radim u firmi u kojoj se radi u dve smene. prva od 06 - 14 h i druga od 14 - 22 h. zanima me da li se to tretira kao smenski rad i da li je poslodavac duzam da mi uveca platu od 26 procenata? unapred hvala.


zarko iz bujanovca
Odgovor:

Tako je, shodno članu 108 Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a za rad noću i u smenama, ako takav rad već nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade (mora se pominjati u ugovoru o radu), najmanje 26% od osnovice

UPRAVA KLUBA "ORTAK" ŽITOPEK A.D. NIŠ POZIVA SVOJE ČLANOVE NA SKUPŠTINU KLUBA 12 MAJA 2010

Skupština će se održati 12 05 2010 u maloj sali upravne zgrade Žitopek A.D. NIŠ U 16 časova.
Razlog održavanja skupštine je redovna skupština Žitopeka A.D. Niš koja je zakazana za 15 jun 2010god.

Obračun zarade i naknade zarade

7. Obračun zarade i naknade zarade

Član 121.

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i

naknade zarade dostavi obračun.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za

koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da

zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije

izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana

poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za

prethodni mesec.

zaključak: nigde u zakonu ne piše da obračun treba ili mora da se potpiše prilikom preuzimanja obračuna, poslodavac je u obavezi da obračun uruči prilikom isplate podvlačim isplate do kraja meseca u našem obračunu piše da je doznačen iznos banci umesto da piše razlog zbog čega nije izvršena uplata poslodavac u ovom slučaju krši zakon o radu i kolektivni ugovor za pomenuto kršenje se smatra odgovornim pravna služba i izvršni organi u preduzeću inspekcija rada je nadležna u ovakvim i sličnim slučajevima.
Poslodavac je dužan da dostavi obračun zarade za mesec bez obzira da li je izvršio isplatu ili ne.O tome postoje i tumačenja nadležnog ministarstva za rad.Tako da ako je poslodavac ispoštovao zakon radnik bi trebao da ima dokaz o tome kolika je zarada trebala biti isplaćena -član 121.tačke 2.i 3.Ako to ne uradi predviđene su visoke kazne član 274.kaznenih odredba Zakona o radu u zavisnosti da li je poslodavac pravno lice ili preduzetnik.
Inače za M-4 rok je 30.04.naredne godine,tako da ne postoji šansa da se utvrdi pojedinačna isplata do završetka obrade obrazaca za 2009.g.Prošle godine je zbog toga što su bile ogromne gužve produžen rok za predaju.
Obrazac OD nije dostupan zaposlenima u principu,,već samo polodavcu tako da ako se ne predaje obračun pojedinačne zarade dok se ne obradi obrazac M-4 nema se uvid u to da li su vršene isplate.
A jedino što preostaje je prijava inspekciji rada,a o tome već treba dobro razmisliti,bar dok se radi kod dotičnog poslodavca.

8. Evidencija zarade i naknade zarade

Član 122.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi

zarade.

Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i

doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.

Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i

naknadno upisane podatke.

Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga

oni ovlaste.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade,

odnosno naknade zarade.

zaključak:evidencija zarade nije isto što i obračun zarade. Evidencija zarade sadrži više podataka i služi kao osnov za popunjavanje poreske prijave OD. obrasca i on se prilikom uzimanja potpisuje a ne obračun ličnog dohotka kako je to slučaj kod nas. Ako vam je potrebno da sazante da li je poslodavac uplacivao zarade, odete u fond za PIO u tvom gradu i tamo tražite listing o izvrsenim uplatama za penzijsko.

Prema clanu 121 Zakona o radu "poslodavac je duzan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obracun". Prema clanu 122 istog zakona "poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade", a "evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena isplata zarade, odnosno naknada zarade".

Zakon o radu klikom na link skinućete ceo zakon u pdf formatu.

Zakon o radu klikom na link skinućete ceo zakon u pdf formatu.

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme
Član 50.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova
nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa
kao da radi sa punim radnim vremenom.

2. Nepuno radno vreme
Član 51.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće
od punog radnog vremena.

3. Skraćeno radno vreme
Član 52.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje
štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene
odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na
zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa
povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u
skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog
odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad
Član 53.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog
radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim
slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije
planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno,
niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

Član 54.
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad,
uređuje se posebnim zakonom.

5. Raspored radnog vremena
Član 55.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje
poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Član 56.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda
posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može
da organizuje na drugi način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni
rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog
vremena.

zakjučak: poslodavac je dužan da najmanje 7 dana unapred obavesti radnika o promeni radnog vremena

6. Preraspodela radnog vremena
Član 57.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to
zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada,
racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim
rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme
zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude
duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da
traje duže od 60 časova nedeljno.

Član 58.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 59.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje
dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod
uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u
roku koji ne može da bude duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor
između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

Član 60.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na
kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona.

Član 61.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se
vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada
preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao
časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

7. Noćni rad i rad u smenama
Član 62.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova
narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili
trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da
obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog
zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje
ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i
sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad
obavljaju noću.

Član 63.
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi
izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje
noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz
njegovu pisanu saglasnost.

VI. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada
Član 64.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku
dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima
pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10
časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

zakjučak: ovo važi za radnike koji rade na primer 12 časovno radno vreme kao u fabrici hleba poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na
kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
zakjučak: pošto je u zakonu precizirano da u puno radno vreme spada radno vreme duže od 6 časova to znači da i oni koji imaju 6h i 40 min imaju zagarantovani dnevni odmor u trajanju od 30 min koji ulazi u radno vreme prilikom obračunavanja zarade i poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor

Član 65.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se
obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i
ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi
poslodavac.

2. Dnevni odmor
Član 66.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u
trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.

3. Nedeljni odmor
Član 67.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora
ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora,
poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno u toku naredne nedelje.

Inspekcija rada je nadležna za nadzor nad poštovanjem Zakona o radu, ali da bi inspekcija reagovala, potrebno je obratiti joj se.

Minimalna zarada u periodu januar-jun 2010

U prilogu je analiza SSSS svih parametara u korist predloženog iznosa.
1. Minimalna cena rada u periodu januar-jun 2009. god:
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
2. Minimalna cena rada u periodu jul-decembar 2009. god.
- po radnom času: 87,00 dinara
- mesečno (174 časa): 15.138,00 dinara
3. Rast cena na malo u 2009. godini: 10,4%
4. Rast potrošačkih cena u 2009. godini: 8,3%
5. Rast troškova života u 2009. godini: 8,6%
6. Prosečna neto zarada u novembru 2009. godine: 31.576,00 dinara
7. Prosečna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 36.014,47 dinara
8. Minimalna potrošačka korpa u oktobru 2009. godine: 22.782,80 dinara
9. Planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini: 5,1%
10. Predlozi visine minimalne zarade za period januar-jun 2010.god.
a) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za planirani rast potrošačkih cena u 2010. godini
15.138 h 5,1% = 15.910,04 : 174 = 91,44
b) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini
15.138 h 10,4% = 16.712,35 : 174 = 96,05
v) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast troškova života u 2009. godini
15.138 h 8,6% = 16.440,00 : 174 = 94,48
g) Sadašnji iznos minimalne zarade uvećan za rast cena na malo u 2009. godini i planirani rast potrošačkih
cena u 2010. godini
15.138 h 10,4% X 5,1% = 17.564,68 : 174 = 100,95
Zaključak:
1. Najniži iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine, koji se može prihvatiti:
- po radnom času: 92,00 dinara
- mesečno: 16.008,00 dinara
- rast: 5,75%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 70,26%
2. Zahtevani iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine:
- po radnom času: 100,00 dinara
- mesečno: 17.400 dinara
- rast: 14,9%
- učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi: 76,37%

Minimalna zarada za period januar - jun 2010. godine, u iznosu od 90,00 dinara neto po radnom casu

Vlada Republike Srbije, na sednici od 12.4.2010. godine donela je Odluku o
visini minimalne zarade za period januar - jun 2010. godine, u iznosu od 90,00
dinara neto po radnom casu. Odluka ce biti objavljena u "Službenom glasniku RS".
Tako opredeljena minimalna zarada uvecava se za porez na dohodak gradjana na
zarade i doprinose koje iz zarade placa zaposleni.
Poslodavci, koji su u periodu od 1. januara do donošenja Odluke isplacivali
minimalnu zaradu zaposlenima u iznosu od 87,00 dinara neto po radnom casu (što
je jedino i bilo moguce, s obzirom da se sa donošenjem Odluke o visini minimalne zarade
za I polugodište 2010. godine dosta kasnilo), u obavezi su da zaposlenima
obracunaju i isplate razliku do iznosa novoutvrdjene minimalne zarade od 90,00
dinara neto po radnom casu.
Obracun osnovnog iznosa neto i bruto minimalne zarade za isplate koje se
vrše u periodu od 1. januara do 30. juna 2010. godine, po mesecima, po ceni od 90,00din je sledeci:

Januar 2010.: sati: 168 neto:15.120,00 bruto: 20.447,26
Februar 2010.: sati:160 neto:14.400,00 bruto:19.420,14
Mart 2010.: sati:184 neto:16.560,00 bruto:22.501,46
April 2010.: sati:176 neto:15.840,00 bruto:21.474,35
Maj 2010. : sati:168 neto:15.120,00 bruto:20.447,26
Jun 2010.: sati: 176 neto:15.840,00 bruto:21.474,35



1. Обавеза уговарања минималне зараде


Послодавац може запосленом да исплати минималну зараду само ако је таква могућност уговорена, односно утврђена уговором о раду. Ако послодавац и запослени нису уговорили (уговором о раду) могућност исплате минималне зараде, послодавац нема право запосленом да исплати минималну зараду, већ зараду коју је уговорио у складу са општим актом (члан 111. став 2. Закона о раду).


Ако се укаже потреба за исплатом минималне зараде, а није уговорена, послодавац и запослени морају претходно да потпишу Анекс уговора о раду о могућности исплате минималне зараде (члан 171. тачка 5). Закона), па тек онда да се изврши исплата.


Случајеви у којима могу да се створе претпоставке за уговарање и исплату минималне зараде могу бити:


- ако код послодавца пословни резултати не омогућавају исплату уговорене одговарајуће зараде - поремећај у пословању (недостатак посла, пословања са губитком и др.);

- ако за месец проведен на раду запослени, из оправданих разлога, оствари зараду мању од минималне;

- у случају ако се утврди минимална зарада на нивоу вишем од уговорене одговарајуће зараде запосленог.


У тим случајевима се нуди запосленом анекс уговора о раду у смислу члана 171. Закона, ради уговарања и исплате минималне зараде.


Уговарање минималне зараде у складу са Општим колективнмим уговором


Почев од 11. фебруара 2009. године, од када се ОКУ примењује на све послодавце у Републици, сви послодавци су дужни да при уговарању минималне зараде поштују одредбе чл. 28. ОКУ. Од овог датума уговарање миниалне зараде са запосленима (поред обавеза из члана 33. Закона) је могуће само ако су испуњени услови из члана 28. ОКУ, а то су, ако је код послодавца дошло до поремећаја у пословању и најдуже шест месеци у календарској години.


Ради утврђивања да је дошло до поремећаја у послодавњу надлежни орган код подслодавца треба о томе да донесе одлуку, уз претходно прибављено мишљење репрезентативног синдиката.


2. Исплата минималне зараде


Минималне зараде по радном часу


Минимална зарада се исплћаује према вредности радног часа у нето износу који је утврђен за месец у којем се врши исплата , независно од тога за који месец се исплаћује (члан 111. став 2. Закона о раду).


Бруто минимална зарада се утврђује увећањем нето износа за порез на доходак грађана и за доприносе за социјално осигурање које из зараде плаћа запослени.



Исплата минималне зараде према оствареним часовима рада


A ко запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада , припада му минимална зарада само за остварене часове рада (члан 111. став 1. Закона о раду)


Исплата минималне зараде према оствареном радном учинку


Запосленом који у току месеца, цео месец проведен на раду, није остварио стандардни учинак, минимална зарад a може да се утврди и исплати у нижем износу од износа који је утврђен у складу са законом за одређени месец (члан 111. став 1. Закона о раду).


Обавеза исплате и других примања уз минималну зараду


Послодавац има законску обавезу да, поред минималне зараде, запосленом обрачуна и исплати и топли оброк и регрес за годишњи одмор (ако је утврђено да се регрес исплаћује месечно) , у висини утврђеној општим актом, као и " минули рад " најмање 0,4% за сваку годину рада проведног у радном односу.


Право на исплату увећане зараде при исплати минималне зараде


Запослени коме се исплаћује миминална зарада у случају када ради прековремено, на дан празника који је по закону нерадан дан , ноћу или у сменама, има право, у складу са чланом 108. Закона о раду, на увећану (минималну) зараду, у висини утврђеној законом, општим актом или уговором о раду.


3. Обрачун и плаћање доприноса


Акo je минимална зарада која се исплаћује мања од најниже основице за плаћање доприноса која се примењује на дан исплате минималне зараде, доприноси се обрачунавају и плаћају на ту најниожу основицу.


4. Минимална зарада за период јул - децембар 2009 . године


Минимална зарада за месеце јул - децембар 2009. године износи 87,00 динара по радном часу нето ("Службеном гласнику РС", број 70/2009


Месечни нето износ минималне зараде се утврђује множењем нето износа по радном часу са бројем могућих часова рада у месецу за који се врши исплата.

Бруто минимална зарада за месец се утврђује увећањем нето месечног износа за порез из зараде и за доприносе које из зараде плаћа запослени, а ако је нето износ минималне зараде мањи од нето најниже основице увећање се врши за доприносе обрачунате на најнижу основицу.



Утврђивање бруто минималне зараде:



1. Када је месечни нето износ минималне зараде ВЕЋИ од нето најниже основице

(најнижа основица за период август - октобар износи 15.482,00 дин. бруто, односно 11.565,44 нето)



Формула за прерачун на бруто:



БМЗ = ((Чр x 87,00) - (5.938 x 12%)) : 0,701 односно БМЗ = ((Чр x 87,00) - 712,56) : 0,701



2. Када је месечни нето износ минималне зараде МАЊИ од нето најниже основице

Формула за прерачун на бруто:



БМЗ = [((Чр x 87,00 ) - (5.938 x 12%) + (НО x 17,9%)]/0,88


preuzeto sa sajta Racunovodstvene prakse