Prosteklih nedelja je procurila vest da se Žitopek nalazi pred stečajem što ni u kom slučaju nije tačno.
Žitopek već godinama posluje sa dobitkom od nekoliko miliona dinara uprkos tome sto se brasno plaća duplo i po ne tržisnim cenama uprkos tome sto se ostale sirovine i potrošni materijali i druga sretstva nabavljaju naturalnom razmenoma prebijanjem dugova uglavnom preko treće ruke i preko rodbinskih veza uz odredjenu proviziju u korist pojedinaca a ne firme i ta cena dostiže u pojedinim slučajevima 40% vecu vrednost od tržišne.
Posebno ne treba da strahuju poverioci jer rukovodstvo firme čini sve da izmiri zaostala dugovanja i trudi se svim silama da ne ostane dovoljno novca da se isplate zarade radnicima koji u poslednjih 10 godina imaju ne smanjen obim posla duplo manje radne snage 5 godina rada sa minimalnom zaradom uz kraće prekide, a da napomenem da regularna zarada nije mnogo manja od one koju primaju i kad ne rade za minimalnu zaradu, razlog za tako nisku platu radnika je nakaradni sistem koeficijenata koji favorizuje neradnike i rukovodioce koji su zaduženi za razbijanje normalne radne atmosvere i negativno psihološko delovanje na moral radnika.
Dakle svaki strah da Žitopek može da ode pod stečaj je neosnovan a sva ta priča je počela kad je rukovodstvo firme i menađment kompanije koja je vlasnik Žitopeka sa podeljenim kapitalom u zbirnoj vrednosti od oko 50% ukupne vrednosti firme uputilo predstavnicima sindikata i manjinskim akcionarima ultimatvni zahtev za dokapitalizaciju firme od strane novog mogućeg kupca pri čemu je prekršen dogovor i ugovor o namerama te kompanije i kluba akcionar Sloga u kojem se ne spominje takva vrsta dokapitaliyacije već postepeno vraćanje dugova kojih verovatno i nema naroćito ako se uzmu u obzir zavrsni izvestaji u proteklih nekoliko godina u kojima se jasno vidi da firma posluje pozitivno.
Tom dokapitalizacijom bi se sa sadašnjih 42% u vlasništvu malih akcionara udeo u firmi smanjio na skoro 8% što je ne prihvatljivo jer materijalna i vrednost nepokretnosti ima mnogodtrukuo veću vrednost nego iznos novca koji su oni hteli da unesu kroz dokapitalizaciju.
Sva buka i haos oko stečaja je prizašla je iz toga što je rukovodstvo i menadžment kompanije pred sindikate i pred manjinske akcionare stavilo da biraju izmedju 2 puta puta dokapitalizacije i stečaja na što su sindikati i mali akcionari prihvatili stečaj kao jedino moguće rešenje od dva ponudjena, uzimajući u vidu da stečajna masa nekoliko puta premašuje ponudjenu vrednost dokapitalizacije i neutralno deluje na sve akcionare i pogadja ravnomerno sve akcionare mada napominjem ni jedan uslov nije stvoren za stečaj a kamo li za likvidaciju preduzeća a u slučaju stečaja bi se firma konsolidovala ispravile gresske u poslovanj prekinule sve moguće malverzacije i otkrile neregularnosti u poslovanju sto je u interesu malih akcionara koji u svakom slučaju gube sa ovakvim dosadašnjim načinom poslovanja..
Žitopek već godinama posluje sa dobitkom od nekoliko miliona dinara uprkos tome sto se brasno plaća duplo i po ne tržisnim cenama uprkos tome sto se ostale sirovine i potrošni materijali i druga sretstva nabavljaju naturalnom razmenoma prebijanjem dugova uglavnom preko treće ruke i preko rodbinskih veza uz odredjenu proviziju u korist pojedinaca a ne firme i ta cena dostiže u pojedinim slučajevima 40% vecu vrednost od tržišne.
Posebno ne treba da strahuju poverioci jer rukovodstvo firme čini sve da izmiri zaostala dugovanja i trudi se svim silama da ne ostane dovoljno novca da se isplate zarade radnicima koji u poslednjih 10 godina imaju ne smanjen obim posla duplo manje radne snage 5 godina rada sa minimalnom zaradom uz kraće prekide, a da napomenem da regularna zarada nije mnogo manja od one koju primaju i kad ne rade za minimalnu zaradu, razlog za tako nisku platu radnika je nakaradni sistem koeficijenata koji favorizuje neradnike i rukovodioce koji su zaduženi za razbijanje normalne radne atmosvere i negativno psihološko delovanje na moral radnika.
Dakle svaki strah da Žitopek može da ode pod stečaj je neosnovan a sva ta priča je počela kad je rukovodstvo firme i menađment kompanije koja je vlasnik Žitopeka sa podeljenim kapitalom u zbirnoj vrednosti od oko 50% ukupne vrednosti firme uputilo predstavnicima sindikata i manjinskim akcionarima ultimatvni zahtev za dokapitalizaciju firme od strane novog mogućeg kupca pri čemu je prekršen dogovor i ugovor o namerama te kompanije i kluba akcionar Sloga u kojem se ne spominje takva vrsta dokapitaliyacije već postepeno vraćanje dugova kojih verovatno i nema naroćito ako se uzmu u obzir zavrsni izvestaji u proteklih nekoliko godina u kojima se jasno vidi da firma posluje pozitivno.
Tom dokapitalizacijom bi se sa sadašnjih 42% u vlasništvu malih akcionara udeo u firmi smanjio na skoro 8% što je ne prihvatljivo jer materijalna i vrednost nepokretnosti ima mnogodtrukuo veću vrednost nego iznos novca koji su oni hteli da unesu kroz dokapitalizaciju.
Sva buka i haos oko stečaja je prizašla je iz toga što je rukovodstvo i menadžment kompanije pred sindikate i pred manjinske akcionare stavilo da biraju izmedju 2 puta puta dokapitalizacije i stečaja na što su sindikati i mali akcionari prihvatili stečaj kao jedino moguće rešenje od dva ponudjena, uzimajući u vidu da stečajna masa nekoliko puta premašuje ponudjenu vrednost dokapitalizacije i neutralno deluje na sve akcionare i pogadja ravnomerno sve akcionare mada napominjem ni jedan uslov nije stvoren za stečaj a kamo li za likvidaciju preduzeća a u slučaju stečaja bi se firma konsolidovala ispravile gresske u poslovanj prekinule sve moguće malverzacije i otkrile neregularnosti u poslovanju sto je u interesu malih akcionara koji u svakom slučaju gube sa ovakvim dosadašnjim načinom poslovanja..
Нема коментара:
Постави коментар