http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
V RADNO VREME
V RADNO VREME
Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni
dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca,
na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan
period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni
poslove obavlja od kuće.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je
zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove
ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu
gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i
za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na
kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i
zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji
povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme
srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost
zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi
duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja
obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom
roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni
rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je
uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može
da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije
drukčije određeno.
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću
ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i
raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava,
početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u
određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o
rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred,
osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o
rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana,
ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled
nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u
smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme
zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se
utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da
radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i
prekovremeni rad.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog
vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje
korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i
izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno
radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske
godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se
preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da
može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli
radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3.
ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i
isplaćuju kao prekovremeni rad.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
(Brisan)
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na
poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom
52 ovog zakona.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka
vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se
časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli
radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac
odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da
mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog
radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje
poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi,
po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do
pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada
zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i
zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca
prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom
rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa
prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.
Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod
poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao
obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje uključujuCeo zakonposlodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da
zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Нема коментара:
Постави коментар