Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest
časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15
minuta.
Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način
kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne
dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje
12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.
Zaposleni koji radi u smislu člana 57. ovog zakona
ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje
11 časova.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od
najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66.
ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog
obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena
ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana,
ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog
nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od
najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
1) Sticanje prava na godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora
u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana
zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene
sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva
sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji
odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom
naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim
zakonom.
2) Dužina godišnjeg odmora
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na
godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a
najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se
zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu,
uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih
kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom,
odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u
skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane
godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg
odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom
osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi
korišćenje godišnjeg odmora.
(Brisano)
4) Srazmerni deo godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora
iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u
kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu
prestaje radni odnos.
5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima,
prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u
toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne
godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva
dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u
više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično
iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada
radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta
i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna
naredne godine.
(Brisano)
7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se
dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja
godišnjeg odmora.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev
zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može
dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za
korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije
pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora
kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da
donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i
organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli,
najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime
se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac
može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog
poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je
dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili
delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u
visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana
neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
Нема коментара:
Постави коментар