V. RADNO VREME
1. Puno radno vremeČlan 50.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova
nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa
kao da radi sa punim radnim vremenom.
2. Nepuno radno vreme
Član 51.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće
od punog radnog vremena.
3. Skraćeno radno vreme
Član 52.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje
štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene
odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na
zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa
povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u
skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog
odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
4. Prekovremeni rad
Član 53.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog
radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim
slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije
planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno,
niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Član 54.
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad,
uređuje se posebnim zakonom.
5. Raspored radnog vremena
Član 55.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje
poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Član 56.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda
posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može
da organizuje na drugi način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni
rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog
vremena.
zakjučak: poslodavac je dužan da najmanje 7 dana unapred obavesti radnika o promeni radnog vremena
6. Preraspodela radnog vremena
Član 57.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to
zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada,
racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim
rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme
zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude
duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da
traje duže od 60 časova nedeljno.
Član 58.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Član 59.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje
dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod
uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u
roku koji ne može da bude duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor
između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Član 60.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na
kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona.
Član 61.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se
vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada
preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao
časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
7. Noćni rad i rad u smenama
Član 62.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova
narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili
trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da
obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog
zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje
ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i
sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad
obavljaju noću.
Član 63.
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi
izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje
noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz
njegovu pisanu saglasnost.
VI. ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog radaČlan 64.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku
dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima
pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10
časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
zakjučak: ovo važi za radnike koji rade na primer 12 časovno radno vreme kao u fabrici hleba poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na
kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
zakjučak: pošto je u zakonu precizirano da u puno radno vreme spada radno vreme duže od 6 časova to znači da i oni koji imaju 6h i 40 min imaju zagarantovani dnevni odmor u trajanju od 30 min koji ulazi u radno vreme prilikom obračunavanja zarade i poslodavac je u obavezi da radniku omogući dnevni odmor
Član 65.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se
obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i
ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi
poslodavac.
2. Dnevni odmor
Član 66.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u
trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.
3. Nedeljni odmor
Član 67.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora
ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora,
poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa
neprekidno u toku naredne nedelje.
Inspekcija rada je nadležna za nadzor nad poštovanjem Zakona o radu, ali da bi inspekcija reagovala, potrebno je obratiti joj se.
3 коментара:
to znaci da ako mi sef ne da papir na kome pise da moram da ostanem na poslu prekovremeno nisam obavezan da ostanem ostavljam posao nezavrsen i idem kuci pa to je super ne moram da radim za njihovu sicu od 90 dinara a ako ostanem a on mi ne plati moze da mi kaze ko te terao ko te sisa. necu vise ni minut prekovremenog da ostajem neka se nose u pm ima da tuzim za sve goveda jedna bezrepa robovlasnicka gamad
rukovodiocu su pravi nesposobnjakovici ne umeju da organizuju posao ili namerno izrabljuju ljude pre ce biti ovo drugo aponekad i oba kazu da imamo visak zaposlenih a u proseku svaki radnik ima minimum 30 minuta prekovremeno a to ne prijavljuju u neznam gde treba jer ce morati za to prekovremeno da zaposle jos radnika to je posao za inspekciju rada i da znate prijavicu ih iako ima malo vajda jer su oni vezani ko svinjska creva bas cu da probam a ako nista ne urade idem krivicno da ih gonim i ne samo za to nego za sve sto ne rade kako treba bog mi je svedok ako ne uradim nista barem ce mi biti cista savest i znacu gde sam u ovom korumpiranom i nemoralnom drustvu samozivnih lopova i hostaplera.
Govna i goveda usrase zlatnu firmu!Celokupno njihovo ponasanje i rukovodjenje se zasniva na mobingu i strahovladi!INSPEKCIJU POTHITNO TREBA DOVESTI U ZITOPEK JER CE 90% RADNIKA ZAVRSITI NA BOLOVANJIMA!Maltretiranja ne prestaju a zdravlje svih zaposlenih je ugrozeno!HELPHELPHELP...Ovo je vapaj svih radnika koji zele da firma opstane i radi normalno.
Постави коментар