Drakulićev kajmak preko pogače
Nekada?nji finansijer Demokratske stranke Srbije g. Zoran Drakulić
(koji očekuje da bude uhap?en narednih dana),
umeo je da naplati svoju podr?ku Ko?tuničinoj partiji.
Dok je nakon obaranja Milo?evića s vlasti bio u
milosti DOS-a, ?epurio se i kupovao po Srbiji, za bagatelu, profitabilna
preduzeća. Nije ni?ta gradio, zidao, nije otvarao
pogone novih fabrika, samo je kupovao ono ?to je vredno, ?to donosi profit i
veliku paru, laku zaradu.
Milica Grabe?
Gospodin
Drakulić je nedavno izjavio da ne zna da mesi hleb, ali
da ume da u pravom momentu zavr?i posao.
Danas za račun tajkuna Drakulića, budućeg
stanovnika srpskih zatvora, hleb mese drugi, slabo plaćeni radnici.
Pekarsko preduzeće "Klas" iz Beograda prodato je početkom
2003. godine
firmi ''Ist Point'', vlasni?tvo Zorana Drakulića. Za samo pola miliona evra g. Drakulić je postao većinski
vlasnik ove ugledne firme.
Procenjena vrednost ovog preduzeća u trenutku prodaje bila je četiri
miliona evra. Tajkun Drakulić platio je samo pola
miliona.
U
vreme kupovine pekarsko preduzeće "Klas'' bilo je vlasnik silosa za ?ito
kapaciteta 800 tona i
cisterne za ?ito od 45 kubnih metara, mlina za bra?no kapaciteta 500 do 700
kilograma za jedan sat, silosa za bra?no kapaciteta 800 tona i cisterne za bra?no od 45 kubnih metara; imalo je proizvodnu liniju od 4000 kilograma
na sat, 32 maloprodajna objekta, vozni
park od 20 kamiona za prevoz hleba i peciva...
Dve
trećine svoje proizvodnje preduzeće "Klas'' je prodavalo u
svojim pekarama, a ostalo je bilo namenjeno bolnicama,
?kolama i kuhinjama građevinskih preduzeća. Hleb i pecivo u pekarama
"Klasa" bilo je
dosta jeftinije, jer nije davana provizija drugim prodavcima (samouslugama,
marketima i bakalnicama).
Do
2000. godine "Klas'' je zapo?ljavao oko 320
radnika.
Početkom devedesetih preduzeće ulazi u proces
privatizacije. Odričući se, bezmalo, četvrtine plate,
zaposleni su postali vlasnici 74,6 odsto ovog preduzeća.
A onda je ovo veoma profitabilno preduzeće zapalo
za oko tajkunu Zoranu Drakuliću i on je odlučio da ga kupi. ?to je naumio, to je i učinio.
Uz
pomoć direktora Momira Lazića, kome je obećao mnoge privilegije,
g. Drakulić kupuje ovo preduzeće, povećava cene i zgrće
velike pare.
Zahvaljujući
bliskosti sa ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, Drakulić
prijavljuje biv?e rukovodstvo na čelu sa doktorom tehničkih nauka g.
Miodragom Vlahovićem, koji je 20 godina rukovodio "Klasom" uvećavajući
njegov kapital, da su izvr?ili proneveru. Njima je onemogućen
ulaz u preduzeće i pristup dokumentaciji, i istra?ni sudija Trećeg op?tinskog
suda u Beogradu Marijana Sekulić počinje da davi prijavljene.
-
Četiri godine sam vodio borbu da doka?em da smo la?no optu?eni od gospodina Drakulića i njegovog direktora Momira Lazića.
Očekivali smo veliku kaznu, jer nismo mogli da doka?emo
da nismo napravili nikakav manjak. Srećom, na?i biv?i dobavljači
dali su nam potvrde da bra?no, za čiji manjak smo
bili optu?eni, nikada i nije isporučeno "Klasu" - ka?e za
Tabloid gospodin Miodrag Vlahović.
I na kraju je
krivično veće Trećeg op?tinskog suda u Beogradu, nakon vi?egodi?njeg
mrcvarenja g. Vlahovića i njegovih saradnika, uz saglasnost op?tinskog tu?ioca,
okrivljene oslobodilo od la?nih Drakulićevih optu?bi.
Dok su se biv?i
rukovodioci grčevito borili da doka?u nevinost, gospodin Drakulić je
skidao kajmak.
Cena hleba koju on formira, a građani
je plaćaju, veća je 6,5 puta od cene kilograma ?ita koju on plaća!
Normalno je da cena hleba bude četiri puta veća
od cene kilograma ?ita.
Koliko gospodin Drakulić, ni luk jeo ni luk mirisao, zgrne para na razlici u ceni,
govori podatak da je po osnovu profita u "Klasu" za samo tri godine
uspeo da otplati ulo?ena sredstva i da za dva miliona evra kupi i Beogradsku pekarsku
industriju, čija vrednost je, takođe, nekoliko puta veća!
Danas je g. Zoran Drakulić jedan od glavnih snabdevača Beograda hlebom i pecivom. On
diktira cenu, i mo?e mu se. Postao je gazda sa malo
ulaganja.
Kada je postao gazda
"Klasa", uz pomoć bande iz Agencije za privatizaciju i zloglasnog
Aleksandra Vlahovića, ministra tada?njeg, Drakulić umanjuje vrednost
akcija koje imaju zaposleni. Cena jedne akcije je 500 dinara, a on se
pokazuje velikodu?an i plaća radnicima dvostruko vi?e.
Akcionari - zaposleni
u "Klasu" i biv?i radnici, počinju da tra?e pravdu, da se ?ale. Obraćaju se
svima, koji bi, po zakonu, morali da ih za?tite. Ali
sva vrata im zatvara bahati Zoran Drakulić. Čak
se toliko bio zaneo da je poveo i kampanju da postane predsednik srpske vlade,
verovatno da jo? vi?e opljačka.
Doktor nauka Miodrag Vlahović
pokazuje nam "knjigu
?albi" radnika "Klasa". A pisali su zahtev
Beogradskoj berzi za kontrolu zakonitosti postupka i procedure trgovanja
akcijama preduzeća "Klas". Pisali su
24. maja 2004. godine
Komisiji za hartije od vrednosti Srbije i tra?ili kontrolu procesa privatizacije ovog preduzeća.
Trećem op?tinskom javnom tu?ila?tvu u Beogradu podneli su krivične
prijave protiv Drakulićevog generalnog direktora Momira Lazića,
njegovog pomoćnika za komercijalne poslove Dragana Radevića i Gordane Đorđević,
pomoćnika za pravne poslove, zbog zloupotrebe slu?benog polo?aja.
Pi?i, bri?i i uzdi?i. Odgovora nema,
svi ćute. Osioni tajkun Zoran Drakulić ide dalje.
?epuri se, kupuje, preti, otpu?ta.
Skida kajmak. Sirom?ani Beograđani
kilogram hleba, zahvaljujući Drakuliću, plaćaju 23 dinara
skuplje nego ?to bi plaćali da on nije kupio ovo preduzeće.
Ceh plaćaju i seljaci koji te?ačkim radom proizvode i skladi?te ?ito,
prodajući ga ovoj varalici po niskoj ceni, jer su ucenjeni agrarnom
politikom koju sprovode Vlada Srbije i njena ministarstva, ?titeći dobrano interese
grupe tajkuna, koji bi, ovih dana, trebalo da se nađu u dru?tvu Mihalja Kertesa.
Kada kupujete hleb i pecivo proizvedene
u Drakulićevim (čitajte
- otetim) preduzećima, setite da skoro trećinu para stavljate Zoranu Drakuliću u d?ep.
Tajkuni iza re?etaka
Kako saznaje TABLOID od svojih
insajdera, američka
vlada je, preko ambasadora Majkla Polta, nalo?ila političkim liderima u
Beogradu da do 23. marta istaknu mandatara za sastav
nove vlade. Ako se oni ne dogovore, sastav Vlade Srbije saop?tiće im
Ambasada SAD-a u
Beogradu.
Hap?enje Mihalja Kertesa, pod optu?bom
da je bio član "zločinačkog udru?enja", i to tek nakon
podizanja optu?nice, upućeni ocenjuju kao početak lova na srpske tajkune. Američka administracija zahteva od vlasti u Beogradu da
pod hitno uhapsi sedmoricu najbogatiji ljudi u Srbiji. Na tom spisku su:
Miroslav Mi?ković, Milan Beko, Zoran Drakulić, Vuk Hamović,
Vojin Lazarević, Nenad Bogdanović i Miodrag Kostić...
Hap?enjem srpskih bogata?a američka
administracija ?eli da pa?nju srpske javnosti usmeri na unutra?nje probleme i
smanji interesovanje građana za status Kosova, a s druge strane ?eli da potpuno
finansijski slomi Srbiju uoči odluke u Savetu bezbednosti. Hap?enjem
najbogatijih biznismena poljuljaće se njihove imperije, mnogo radnika će izgubiti posao...
Po svemu sudeći
i specijalni tu?ilac za borbu protiv organizovanog kriminala počeo je da
se me?a u svoj posao i da donosi odluke mimo volje političke oligarhije. izvor
Нема коментара:
Постави коментар